субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Тешко бреме псоријазе

Због видних промена на кожи, ови болесници пате и скривају своју болест, често се борећи и са депресијом
Аутор: Оливера Поповићпетак, 11.05.2018. у 13:15
(Фото Пиксабеј)

Свака болест мења човека, а живот са дијагнозом псоријазе, аутоимуног обољења које се испољава променама на кожи, посебно је тежак због дискриминације са којом се ове особе срећу на сваком месту. Иако болест није заразна, оболели је често скривају.

Псоријаза је хронично, незаразно обољење које карактерише црвенило, праћено беличастим љускама на кожи појединих делова тела, ретко целог тела. Промене на кожи могу да буду велике од неколико милиметара до захваћених површина, величине једног па и два длана. На површини коже се формирају беличасте љуске, испод љуски је црвенило, а после механичког уклањања љуски појављују се капљице крви. Псоријаза се најчешће јавља на лактовима, коленима и поглавини.

Погоршање се доводи у тесну везу са стресом. Поједини лекови као што су бетаблокатори, неки лекови за лечење психијатријских обољења, али и поједини из групе нестероидних антиинфламаторних лекова за ублажавање упала или болова, такође могу да погоршају болест.

Јавља се због поремећаја у имунолошком систему, организам не препознаје своје ћелије. Као аутоимуна болест, она је стално присутна, може се примирити, али и изненада појавити. Неки спољашни узрок, најчешће стрес или тежа вирусна или бактеријска инфекција, изазива погоршање стања. Постоји више врста псоријазе, а ниједна се не може у потпуности излечити, већ се различитим лековима постижу периоди побољшања, када се болест држи под контролом. Псоријатични артритис, код којег су погођени зглобови, тежи је облик ове болести.

Сардине помажу
Иако нема студија које би потврдиле несумњиву везу између одређене исхране и излечења псоријазе, лекари и пацијенти верују да неке намирнице могу утицати повољно на ово обољење. Забележни су случајеви да је променом исхране дошло и до побољшања стања.
Код неких пацијента је помогла исхрана богата морском рибом, која садржи омега три масне киселине. То су лосос, сардине, харинге и друга риба. Добар извор су и туна, скуша и пастрмка. Семенке лана, сунцокрета и сусама су такође богат извор омега три масних киселина. Такође у извесној мери код великог броја пацијената помажу пиринач и овас. Пре проналаска модерних, доста успешних лекова за псоријазу, у исхрани се нарочито препоручивала исхрана богата витаминима А, Бе 12, Де и Це, као и фолном киселином. Овим витаминима и фолном киселином су нарочито богати шаргарепа, кајсија, манго и зелено лиснато поврће. Природни извор фолне киселине су брокуле, купус и све поврће зелених листова.
Храна коју псоријатирачи треба да избегавају јесу црвена меса и месне прерађевине, млечни производи, туршија и производи базирани на чоколади.

Лечење псоријазе је последњих година напредовало и за средњетешке и теже облике. Пацијентима у свету су доступни биолошки лекови. Када утврде узрок и врсту псоријазе, дерматолози препоручују најпогоднију, индивидуалну терапију. Најчешће се користи више врста лечења истовремено, од разних крема и масти, које се локално наносе на кожу, преко системских лекова до фототерапије. Веома је важно да лекари прате споредне дејства сваке прописане терапије, да се редовне раде анализе крвне, прати рад јетре... Још важније је да пацијенти сарађују са лекарима, слушају савете о промени исхране и здравим стиловима живота. Овим особама алкохол штети.

Европски савез друштава пацијената са псоријазом је последњих година урадио обимну студију о квалитету живота пацијената са овом дијагнозом и перспективама нових терапија за лечење ове болести. Истраживање је спроведено у шест европских држава и обухватило је скоро 18.000 оболелих. Скоро 70 одсто болесника је издвојило као посебан проблем мазања разним кремама, које им загорчавају живот због честог пресвлачења и купања, а половина пацијената изјавила је да им поступци лечења узимају много времена.

У Србији са дијагнозом живи око ко 150.000 пацијената, од тога неколико хиљада има тежак облик псоријазе и они су, заједно са својим лекарима, недавно надлежнима упутили апел да им се омогући терапија савременим, биолошким лековима, како би и наши пацијенти добили третман какав постоје у другим земљама Европе, па чак и у земљама које окружују Србију.

 

Проф. др Предраг Мајцан, дерматолог

Препород уз биолошку терапију

Псоријаза се већ одавно не сматра само болешћу коже, јер оболели знатно чешће имају и друге здравствене проблеме.

– Псоријаза уме да захвати многе друге органе. Многи наши пацијенти болују   и од шећерне болести, обољења срца и крвних судова, као и обољења зглобова. За све ове болести они морају да узимају лекове и све то заједно им ремети нормалан живот. Псоријаза их ограничава и физички и психички. Они су често несхваћени. Стрес код ових болесника делује као негативна повратна спрега. Сваки други-трећи пацијент бори се са депресијом, а то нерасположење погоршава стање псоријазе – каже професор др Предраг Мајцан са Одељења за за дерматовенерологију Клиничко-болничког центра „Звездара” у Београду.

Он додаје да због анксиозности и незадовољства међу њима има знатан број оних који чешће пију, а у много већем броју су пушачи, чиме још више нарушавају здравље.

Лечење псоријазе се одређује индивидуално и зависи од узраста пацијента, али и од тога колико је и на којим местима кожа захваћена. Када је захваћена површина велика користи се фототерапија (ПУВА или УВБ), системски лекови или биолошка терапија.

 – На почетку лечења биолошка терапија је скупа, али се брзо и вишеструко исплати, јер се и друге поменуте болести држе под контролом, а пацијенту се омогућава да има квалитетнији живот у породици, у радном окружењу, међу пријатељима. Болесници који су добили биолошку терапију су се препородили и зато апелујемо на надлежне да се таква врста лечења омогући и пацијентима у Србији – казао је на недавној конференцији за штампу др Предраг Мајцан.


Коментари0
ecfca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља