уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.05.2018. у 10:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Деца богатих

Млади из имућних породица не живи тако срећним животом како се то обично сматра, често су депресивни и анксиозни, а као главни проблем истичу мало времена које добијају од презаузетих родитеља
(Срђан Печеничић)

У свакој заједници постоји један мањи број људи који су према критеријумима дате заједнице означени као богати. По правилу је однос заједнице према богатим појединцима и породицама двострук: с једне стране дивљење и жеља да се живи њиховим животом, а с друге, нека врста непријатељског односа прожетог завишћу. Углавном због тога што припадници заједнице у богатима не виде људе који су исти као и они, они се не поистовећују са богатима и немају емпатију за њихове проблеме.

У корену нечије жеље за постизањем богатства често је хтење да се властитој деци омогући онај претпостављени квалитет живота деце богатих.

Дрога, алкохол и деликвенција

Многима је изненађујуће да судбине богате деце, али и озбиљна страна истраживања те популације, показују да је живот богате деце веома често оптерећен различитим проблемима који утичу на формирање њихове одрасле личности.

Уопштено се сматра да је сиромаштво важан фактор ризика који доприноси да млади крећу путем дрога, алкохола и делинквенције. Међутим, америчка истраживања показују да млади из богатих породица имају сличну процентуалну заступљеност алкохолизма, узимања дрога и делинквенције у односу на оне из сиромашних. У групи младих из богатих породица повишена је заступљеност депресивности и анксиозности. Ови подаци указују да знатан проценат деце и младих из богатих породица не живи тако срећним животом како се то обично сматра.

Главни проблем деце богатих јесте у томе што су премало у контакту са својим презаузетим родитељима. Упркос томе велики део деце богатих не показује значајнија одступања у развоју све до почетка пубертета, у просеку око 13. године. То је период у којем изграђују свој идентитет и у групи вршњака преузимају улогу „богаташа”. Они се труде да међу својим вршњацима имају статус „звезде” која је истовремено предмет групног дивљења и зависти. Како је њихов идентитет и статус у групи заснован на материјалним привилегијама, они почињу да користе материјалне ствари и трошење новца као статусне симболе који их „издижу” изнад осталих.

Уколико потичу из породице која сматра да је њено богатство доказ да су способнији и бољи од других, они могу усвојити став више вредности. Како друге доживљавају као мање вредне, развијају нарцисоидне црте личности што значи да им недостаје саосећајност и емпатичност до других, као и способност дубљег емоционалног везивања. Због тога имају склоност да у конфликтима понижавају друге. Знајући да у групи вршњака немају искрене пријатеље осећају се усамљено јер су свесни да су свој статус остварили трошењем новца да би друге импресионирали.

Деца богатих имају већу шансу да постану плен или жртве других. Није реч о уобичајеном страху богатих да ће им дете бити киднаповано, већ о хроничном искоришћавању. Тако је, на пример, установљено је да што тинејџер има већи џепарац, то је већи ризик да га неко наведе да узима и купује дрогу.

Деца богатих често имају проблем са мотивацијом и амбицијом. Најчешће заузимају „аристократску позицију” и очекују да многе ствари добију не због тога што су се потрудили да нешто ураде већ због тога што мисле да им нешто природно припада због статуса који имају. У том случају имају недостатак радних навика, а показују склоност хедонизму и пасивности. Када уђу у улогу „богатог наследника”, тада животаре у потрази за сталном забавом, чекајући дан када ће преузети контролу над богатством.

Прерано–пребрзо–превише

Честа васпитна грешка богатих родитеља који осећају кривицу због занемаривања деце да им угађају по принципу „прерано–пребрзо–превише”. Када деци омогуће најзанимљивија путовања и најузбудљивије забаве, одузимају им могућност да касније у животу жуде за нечим што нису раније доживели.

Једно америчко истраживање је показало да она деца богатих која су касније у животу остварила успешан и задовољан живот долазе из породица које себе нису означавале као богате и нису деци говорила да ће бити богати наследници.

Зато богати родитељи треба да знају да су њихова привилегована деца заправо у ризичној групи која захтева посебну пажњу родитеља и усмерење ка животној позицији самопоштовања и поштовања других.

Коментари3
bb1eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
Bio jedan bogatas koji je, uz bogato nasledstvo, umeo i sam da zaradi i znacajno prosiri svoj imetak, dok je njegov brat propao, jer nije bio sposoban ni da ocuva nasledjeno.I pored brojnih stanova koje je bogatas izdavao, u svoj ogromnoj kuci u kojoj je ziveo adaptirao je podrumske prostorije i izdao ih bracnom paru sa dvoje dece. On je bio zidar a ona domacica. Tesko su ziveli, jer gradjevinac je volio da popije i porodica se oskudno hranila, cesto je bila i bez rucka. Jednom prilikom gazda ih zatece kako njegovi "podrumasi" bucno igraju i pevaju. Sta je bio povod da peva i igra ta vesela druzina? Kada je zidar dosao pripit i sa zakasnjenjem kuci, pitao je domacicu ima li sto za rucak,a ona je rekla da nema nista. Tada je uzeo svoju zenu i decu u kolo i svi su slozno zaigrali i zapevali.Kada je gazda video taj prizor, odmah im je dao otkaz. Posle par meseci gazdin sin i cerka zamole oca da im vrati vesele podstanare koji im jako nedostaju.I tako deca bogatih vratise svoje vrsnjake.
Јован Скерлић
Ако деца буржуја, односно 1% становништва спада у ”ризичне групе”, шта тек рећи за децу 99% осталих?
Ucviljeni Ceda
I bogati placu ... Odlican tekst. Imao bih da napisem dosta toga sto potkrepljuje tacnost ovog istrazivanja, ali me administrator ne voli. Ne bih da trosim vrijeme.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља