среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:34

Ракетни окршај Ирана и Израела

Одмах по повлачењу САД из споразума о нуклеарном програму избио досад најжешћи војни сукоб Техерана и Тел Авива
Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 10.05.2018. у 22:00
Антиамеричке демонстрације у Техерану (Фото Бета/АП)

Једва нешто више од 24 часа након што је Доналд Трамп почео отворено да руши споразум о нуклеарном програму с Ираном, тврдећи да он не пружа довољно гаранција за мир, избила је досад најжешћа размена ватре између Израела и иранских снага у Сирији, дајући за право онима који су слутили да ће потез шефа Беле куће само уклонити препреке с ратних стаза на Блиском истоку.

Ово је први пут да је Иран, према оптужбама Тел Авива, гађао неку територију коју Израелци сматрају својом: део Голанске висоравни који су заузели 1967. Као одговор на 20 иранских ракета, од којих су наводно само четири стигле до израелских положаја, где су оборене пре него што су начиниле било какву штету, војска Израела извела је свој највећи ваздушни напад у Сирији још од прекида непријатељстава с том земљом 1974. године. Москва тврди да је више од половине њихових пројектила, наводно њих 60, такође оборено, док Израелци уверавају да су погодили све иранске војне инсталације у Сирији, као и пет противавионских батерија трупа Башара ел Асада, произведених у Русији.

Ирански напад осудиле су Немачка, Француска и Велика Британија, европске потписнице споразума о нуклеарном програму, које желе да он остане на снази. И из њихових редова раније су стизале опомене да ће повлачење САД из тог договора само олакшати ескалацију сукоба на Блиском истоку. Страхује се да радикални део иранског естаблишмента, оличен у Револуционарној гарди и оном њеном делу који управља операцијама у иностранству, сада има мање разлога да се уздржава јер свакако следи поновно завођење америчких санкција, с њима можда и фактичко онемогућавање остатку света да послује с Ираном. Непријатељи Техерана, пак, могу сматрати да су добили одрешене руке за антииранске акције.

Проблем Израела и осталих блискоисточних савезника САД са експанзијом иранског политичког утицаја и конвенционалне војне снаге у најмању руку је утицао на Трампа колико и страх од тога да ће се Иранци докопати атомске бомбе. Са становишта нуклеарног обуздавања, бесмислено је срушити споразум с Техераном јер је он гарантовао међународне инспекције иранских погона у којима се може произвести најразорнија од свих бомби. Али, Трамп говори и о „малигном” деловању Ирана у Сирији и другим земљама где то не одговара Америци и њеним пријатељима. Економски притисак након одбацивања споразума, према шефу Беле куће, требало би да натера Иран да одустане и од тога.

Поцепати споразум под Трамповим изговорима стога значи бацити штит, и то онај с којег отпада новац за непријатеља – новац у виду ублажења санкција – тврдећи да ће противника то некако приволети да сам од себе посече и спали све своје шуме како ни копље више не би могао издељати. За то ипак не може бити довољан економски удар на Иран, па је питање да ли ће он бити координиран са мањим војним акцијама, попут ових израелских или можда и саудијских, јер Ријад је поручио да је вољан да, по Трамповом предлогу, пошаље своје трупе у Сирију.

За те војне акције је нужно да им се не испречи Русија, о чему је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху опет разговарао с Владимиром Путином и, судећи по његовој изјави, мада није добио чврсто обећање, пружена му је нада, ојачана тиме што руске снаге у Сирији опет нису реаговале на гађање положаја њихових савезника. Економском притиску је потребно да га Европљани не подривају наставком пословања с Ираном, што ће зависити од тога да ли ће САД и њиховим фирмама у том случају увести санкције.

Судећи по његовом говору, препуном речи о америчком пријатељству према иранском народу који грца под „диктатуром”, Трамп се, изгледа, заноси и идејом промене режима у Техерану, и то превратом који би имао и подршку изнутра. Такве фантазије претходиле су и инвазији на Ирак, где народ збиља није превише бранио Садама Хусеина, али је брзо показао да не воли ни америчке војнике. Трампу блиски Руди Ђулијани пре неколико дана је рекао да нови саветник за националну безбедност САД Џон Болтон није дигао руке од жеље да сруши ирански режим. А ни Трамп, противно површним тумачењима, никада није рекао да неће рушити режиме – само да то неће чинити у име људских права. Оно што је прогласио за америчке интересе, као евентуални мотив, није искључио.


Коментари13
501b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Није никакав ракетни окршај него је Израел напао Сирију по стоти пут. Овог пута су одређени ''елементи'' из Ирана послужили као изговор.
Petar Ilic
Sto se vremena tice, tacno je da se ovaj najnoviji izraelsko-iranski sukob desio samo jedan dan posle Trampove odluke da otkaze sporazum sa Iranom, ali ta dva dogadjaja nemaju nikakve, ni politike ni vojne, veze jedan sa drugim. Izrael nece dozvoliti da se iranska vojna sila priblizava njeegovoj granici kroz Siriju. Ako postoji strani uticaj koji vervatno ima veze sa ovim poslednjim sukobom, to je odluka Rusije da se ne mesa u taj sukob, pod uslovom da nijedna od dve strane ne dovodi u pitanje ruske vojne instalacijae i rusku politiku u Siriji. Ta ruska odluka je verovatno ohrabrila Izrael i zato treba ocekivati nove napade Izraela na iranske ciljeve u Siriji.
Mrle
Znači počelo...neka nam je sa srećom.
Aleksandar Tresiglavic
Tebi nije izgleda jasno da se Hazbula vojnici iz Irana I bore se na strani Asada I Sirijske drzave
Драган
Јевреји мисле, или се бар тако понашају, да због претрпљеног холокауста до краја света могу да раде шта хоће и буду у повлашћеном положају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља