уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.05.2018. у 12:00 Маријана Авакумовић

И наши Кипрани инвестирају у Србију

Робна размене Србије и Кипра износи тек 20 милиона евра а код нас послује 725 привредних друштава, чији су већински власници правна лица регистрована у тој земљи
(Фото Википедија)

Обим робне размене Србије и Кипра последњих година је мали, тачније – незадовољавајући а прошле године је износио тек 20 милиона евра. Али, наша земља у трговини са Кипром бележи суфицит. На тамошње тржиште смо лане пласирали 2,2 пута више робе него што са њега увозимо, а ове године чак 3,2 пута више.

Кипранима највише продајемо обичну и газирану воду, хартију и картон, тестенине, гуме за аутомобиле и аутобусе, гасна уља, мобилне телефоне, сок од поморанџе, равне палете од дрвета.

Према подацима Привредне коморе Србије вредност те робе прошле године износила је 13,8 милиона. Са Кипра увозимо храну за бебе, лекове, дизел аутомобиле и мандарине у вредности од 6,2 милиона евра. Остварен је суфицит од 7,6 милиона евра, а покривеност увоза извозом је око 220 одсто.

У првом кварталу 2018. године укупна робна размена између две земље износи 4,6 милиона евра, што представља смањење од 20,9 одсто у односу на исти период претходне године. На извоз Србије односи се 3,5 милиона евра, а на увоз 1,1 милион евра. И у овој години остварујемо позитиван биланс, односно бележимо суфицит од 1,1 милион евра – покривеност увоза извозом је на висини од око 308 одсто.

Обим трговинске размене релативно је мали у последњих десет године и креће се у распону од 7,2 милиона евра (2010) до 88,6 милиона евра (2014). Према подацима Министарства трговине, телекомуникација и туризма највећи ниво извоза (а самим тим и размене) забележен је током 2012, 2013. и 2014. године, с тим да се од 2012. године, када је остварен рекордан извоз Србије бележи тренд његовог смањења (и смањења укупне размене).

– Кипарско тржиште је мале апсорпционе моћи (око 1,2 милиона становника), али је куповна моћ велика и усмерена на квалитетније и луксузније производе. Првенствено би наши прехрамбени и фармацеутски производи могли у већој мери да нађу место на кипарском тржишту. Кипарски привредници заинтересовани су за увоз наших пољопривредних производа и меса. С обзиром на то да је Кипар чланица ЕУ, у спољнотрговинској размени са Србијом, на снази су погодности слободне трговине – наводе у Министарству трговине, телекомуникација и туризма.

Они кажу да ограничавајуће факторе, за повећање нашег извоза на Кипар, чине: величина и пробирљивост овог тржишта, зависност од увоза из ЕУ, велика тржишна конкуренција, али и монополско понашање домаћих компанија у појединим привредним областима. Једна од препрека већем извозу су трошкови транспорта.

Највећу могућност за унапређење привредне сарадње представља повећање кипарских директних инвестиција у привреду Србије, имајући у виду да кипарске фирме располажу значајним инвестиционим капиталом, као и да кипарска влада подржава веће присуство кипарског капитала у региону југоисточне Европе.

Значајан број српских компанија основале су кипарске фирме због традиционалног присуства српског капитала на Кипру још из периода пре приступања ЕУ, када је ова острвска земља третирана као офшор зона.

 Народна банка Србије податке о страним директним улагањима у новцу добија од пословних банака, што значи да се они односе на земље плаћања и у великој мери зависе од земље у којој одређена компанија има банкарски рачун преко ког плаћа, то јест улаже. НБС је објавила да су у последњих десет година кипарски инвеститори у Србију уложили 426 милиона евра

 Према подацима Агенције за привредне регистре код нас је регистровано 725 привредних друштава, чији су већински власници држављани Кипра, односно правна лица регистрована на Кипру. У Србији послују и два предузетника, регистрована са личним документима са Кипра.

Суштина офшора је да се отклони плаћање разних врста пореза и да се, преко „изнајмљених” власника и директора, прикрије идентитет и имовина стварних власника, због чега је Кипар био занимљив као порески рај нашим бизнисменима.

На листи Развојне агенције Србије највећи кипарски улагачи су у области прехрамбене индустрије. „Митсидес поинт” у Сремској Митровици, „Костас Захари” у Инђији и „Карнеско сервисиз” у Београду. Али, Министарство трговине као кипарска улагања књижи и инвестиције „Ист поинта” (који је до 2012. био у власништву бизнисмена Зорана Дракулића, а потом прешао у својину два америчка инвестициона фонда), попут „Ваљаонице бакра Севојно”, „Београдске пекарске индустрије” и „Житомлина”. Кипарске инвестиције су и „Текстилна фабрика Инђија” и „Бетекс”.

– Кипарска страна је показала интерес за учешће на тендерима за изградњу путева у Србији, потом за приватизацију у туристичком сектору, партнерски развој голф туризма, организовање обједињене туре за посетиоце са Далеког истока – наводе у Министарству трговине, телекомуникација и туризма.

 Од наших фирми на Кипру је најпознатији „Енергопројект”, који је укључен у пројектовање и извођење водоснабдевања Ларнаке и у пројектовање еколошке анализе и избор локације за термоелектрану на гас на Кипру.

Коментари3
f7e1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
То је само видљив врх леденог брега.
islam hajrudin
izvoznik daidza a uvoznik amidza
Kole
E cuj ovo: S Kipra uvozimo dizel automobile !!!! Pa kako ovo?? Na Kipru se vozi lijevom stranom, tj, volan je na desnoj strani auta i ne moze se uopste ni prodavati auto koje je drugacije od ovog standarda. Bas me zanima ko je uvoznik, a ko prodavac s Kipra, i sta uvoznik radi sa tim autom Srbija me ne prestaje iznenadjivati sa biznis logikom

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља