Политика Online - Добар превод је угрожена врста
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:56
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 12. MAJА

Добар превод је угрожена врста

петак, 11.05.2018. у 15:52
(Драган Стојановић)

КРИТИКА ПРЕВОДА

„Негативна критика превода најчешће се доживљава као гест надмености и неразумевања природе преводилачког посла – чак и онда када о преводима пише преводилац. Штавише, у таквим случајевима критички став се сматра недопустивом неколегијалношћу. Основни проблем огледа се у томе што велики број преводилаца критику превода доживљава као напад на личност преводиоца”, каже преводилац Зоран Пауновић.

Књижевница Маја Херман Секулић отворила је у прошлом Културном додатку тему треба ли нам критика књижевног превода, наводећи пример да је позната Џојсова књига Финеганово бдење код нас преведена као Финегана буђење, чиме је, како каже, због недовољног знања преводиоца промењен смисао ове књиге.

Овим поводом писац и преводилац Дејан Тиаго Станковић, који је преводио књиге Сарамага на српски и Иве Андрића на португалски, истиче да за лош превод одговорност сносе општа ситуација и недостатак новца.

– Приметио сам и одличне, и добре, и никакве, и катастрофалне преводе. Систем толерише све, само да превод не буде скуп. Преводи са енглеског често буду дроњави, али ме зачудило, то сам приметио недавно, колико су често аљкави преводи са руског. Толико волим тог извесног писца да сам исту приповетку (за коју сам посумњао да је лоше преведена) прочитао у преводу на српски, хрватски и енглески. Зачуђујуће, српски је био најгори. Кад читате књигу у преводу и кад вам сваки час нешто запне, као да возите путем, па сваки час налетите на рупу, тај превод није добар – каже Дејан Тиаго Станковић. Наглашава да издавачи од страних влада добијају новац за преводе, што није много, али често само део тог новца заврши код преводиоца, а остатак оде ненаменски за остале трошкове књиге. Преводиоци на то свесно пристају јер да не пристају не би имали посла.

Како је ово поље уређено у Португалији?

Њихово министарство прилично великодушно подржава превођење португалске књижевности на стране језике, и знам да муку муче јер се често деси да имају приговоре од читалаца на преводе, и опет не могу ништа да помогну. Једном, у случају који је био баш драстичан, сам писац је из питања преводиоца схватио да овај није разумео књигу. Ту су ме ангажовали да видим шта није у реду с тим преводом.

Мирјана Сретеновић

 

НОВА ЗДАЊА

Зашто је Србији потребна опера

Данас постоје значајни практични и симболични (1920–2020) разлози за изградњу опере као слободностојећег објекта на погодној локацији у главном граду Србије. Дебату не треба водити по принципу зграда опере према локацији, већ обрнуто, локација према згради опере

Нова зграда опере у Ослу (арх. Кјетил Тредал Торсен – биро Shøhetta) Фото Rafal Konieczny CC BY-SA 4.0

Велике транзиције након распада старих или стварања нових европских држава последњих 100 година праћене су по правилу консолидацијом или, боље речено, реинкарнацијом националног културног и духовног идентитета, изгубљеног, уништеног или деформисаног у ратовима, етничким сукобима и разарањима физичког и културног бића нације. У тим драматичним периодима, и поред сложене друштвене дезинтеграције, долазило би до неочекиваног препорода и уздизања културног бића нације, посебно у разним видовима уметности. Тумачећи уметност Беча у току и након пропасти Хабзбуршке монархије, Карл Шорске је написао да се модерна архитектура, музика, филозофија или наука не одређују на или према прошлости већ независно од прошлости. Препород уметности у многим земљама (Аустрија, Немачка, Пољска, Русија) значио је не само уздизање негдашње славе већ најчешће стварање новог стила, нових уметничких праваца и универзалних ремек-дела, а уз то и стварање симбола који би обележили нову епоху, указујући потоњим генерацијама да друштвена моћ није уништена, и уз то преносећи културне поруке нације у будућност.

Међу таквим симболима националног и универзалног значења су велики музеји, позоришта, маузолеји, спомен-паркови, и бројна архитектонска, ликовна и књижевна врхунска достигнућа. Опера, са својом монументалном духовном и физичком статуром, универзалног значења и националног поноса (опере у Бечу, Прагу, Дрездену, Паризу и др.), чини један од најмоћнијих симбола који своје место налазе углавном у престоници, и ради њене величине и ради њених интелектуалних, културних и техничких захтева, наравно не ометајући стварање и других опера у мањим урбаним центрима, према могућностима.

Борислав Стојков

 

КЊИЖЕВНОСТ И ПРИЗНАЊА

Нобел у раљама ријалитија

У Шведској академији наступио је хаос. „Бука и бес“, што би рекао нобеловац Вилијам Фокнер чија је награда пре седамдесет година такође одложена, па су следеће 1950. додељене две Нобелове медаље за књижевност. Писац из Мисисипија дошао је у Стокхолм, уобичајено „под гасом“. И одржао говор који и данас фигурира као најупечатљивија беседа икад изговорена у позлаћеним дворанама шведске престонице

Вилијам Фокнер

Преосталим малобројним љубитељима лепе литературе чини се да је са рушењем Шведске академије куцнуо час када најзад може да се констатује да је наступила дуго најављивана апокалипса писане фикције. Нобелова награда за књижевност неће бити додељена ове године па „oво личи на крај“, што би рекао британски бард Џулијан Барнс (наслов његовог романа из 2011).

Писана реч одавно је финансијски посустала, а ове године неће добити ни тај милион евра (девет милиона шведских круна), колико прима лауреат. Када се на корицама објави да је аутор окићен Нобеловим одличјем, онда тај милион евра заврти рулет: купује се, разговара се, суди се, преводи се, множе се докторирати, критике, пресуде, осуде, хвалоспеви, анализе, раде и коцкарнице – популизам путем Стокхолма улази у уметност.

Ове године слабашни крвоток лепе писане речи неће добити ни круну кеша из Стокхолма. Трансфузија је обустављена, јер су се доктори посвађали. У Шведској академији наступио је хаос. „Бука и бес“, што би рекао нобеловац Вилијам Фокнер чија је награда пре седамдесет година такође одложена, па су следеће 1950. додељене две Нобелове медаље за књижевност: филозофу и математичару Бертранду Раселу и аутору Буке и беса.

Тада није било друштвених мрежа, покрет жена „И ја“ тек се спорадично рађао под другим именима. Недодирљива Краљевска шведска академија заблистала је још већим сјајем 1950. Вредело је чекати годину дана и угостити таква два неспорна великана. Писац из Мисисипија дошао је у Стокхолм, уобичајено „под гасом“. И одржао говор који и данас фигурира као најупечатљивија беседа икад изговорена у позлаћеним дворанама шведске престонице.

Зорана Шуваковић

 

АСТРОНОМИЈА

Нисмо много одмакли од Одисеје у свемиру

НАСА је усмерена пре свега на пут на Марс. Кампање према Месецу су приоритет других свемирских агенција, где предњачи кинеска свемирска агенција, каже Немања Мартиновић

Немања Мартиновић је истраживач-сарадник на Астрономској опсерваторији у Београду, где је и докторирао 2017. године. У оквиру доктората и објављених радова претежно се бавио облашћу динамике и еволуције галаксија, као и растом супермасивних црних рупа. Представио је прву космолошку симулацију у потпуности извршену у Србији, у оквиру које је изучаван раст структура на великим скалама. Детектовао је могуће механизме формирања компактних елиптичних галаксија унутар јата галаксија. Направио је поделу јата галаксија по степену интеракције и унутрашњим структурама истих. Био је коаутор радова који су се бавили растом супермасивних црних рупа на високим црвеним помацима. Учествовао је у различитим активностима везаним за посматрања, дисеминацију и промоцију активности АС Видојевица.

Од 2017. године је председник Друштва астронома Србије. Члан је Програмског савета семинара астрономије у Петници.

Недавно је НАСА лансирала ТЕСС сателит, шта можемо да очекујемо од ове мисије?

Пре свега, очекивања иду у смеру већег броја новооткривених и потврђених егзопланета (или вансоларних планета). Тренутно је потврђено око 3800 егзопланета (иако кандидата има много више), а процене су да би ова мисија, која ће покривати 85 одсто неба, открити ред величине више планета у току предвиђене две године трајања, са оптимистичним бројевима који иду и до 20.000 нових потврђених. Међутим оно што ову мисију чини јако специфичном јесу њене примарне мете. Наиме, у циљу открића планета биће пре свега посматране звезде које су најближе Сунчевом систему. Како су те звезде доминантно типа црвених патуљака и пошто резултати у последњих неколико година указују да имају значајну популацију земљоликих планета, очекује се да ће главни резултат мисије бити проналазак земљоликих планета око нама најближих звезда. То би могло умногоме да унапреди наше разумевање формирања Сунчевог система, а оптимисти верују да би могло да буде и кључно за астробиологе и трагање за животом ван Земље.

Милица Момчиловић


Коментари0
276a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља