среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Банке неће швајцарске франке, а њихова штедња расте

У последњих десет година депозити повећани готово 250 милиона франака јер тек по нека банка прима штедњу у овој валути
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 12.05.2018. у 22:00
банке у Србији више не одобравају кредите у швајцарцима (Ж. Јовановић)

У нашим банкама у погледу штедње швајцарског франка дешава се својеврсна алхемија. Банке не примају швајцарце на штедњу, бар не нову штедњу, а положени депозити у валути државе са Алпа – расту. Бар тако показују подаци Народне банке Србије (НБС). Наиме, укупна девизна штедња у швајцарским францима код банака на крају априла 2018. године износила је 400,1 милион швајцарских франака (прерачунато у евре – 333,8 милиона евра) и била је већа 246,2 милиона франака (односно 160 одсто) у односу на крај априла 2008. године што је период пре 10 година. Такође, штедња положена код домаћих банака у швајцарским францима расте из године у годину, па је у 2017. години она повећана 32,1 милион франака (8,9 одсто), док је у прва четири месеца 2018. повећана 8,4 милиона франака (2,2 одсто). Очигледно да већина банака не прима франке али има и покоји изузетак.

Откуд толико повећање кад су штедише суочене с тим да банке неће да приме ту валуту? Наша читатељка Александра Д. била је непријатно изненађена када је, после оставинске расправе, наслеђене швајцарске франке однела у банку како би их положила на штедњу. Јер, банкари су јој недвосмислено саопштили да валуту државе са Алпа – не примају. У банци није могла да их положи не само на штедњу, већ ни на девизни рачун.

Зоран Грубишић, са Београдске банкарске академије, каже да вероватно повећање штедње у францима потиче из времена почетка светске економске кризе када су многи „препакивали” евре у франке како би, због страха од кризе, склонили имовину у најсигурнију валуту. То је рађено на бази субјективног утиска, а Грубишић каже да се они данас вероватно кају.

Појава да су швајцарски франци непожељни у банкама изненађује само оне који стицајем околности изненада добију швајцарце, а заправо траје већ годинама као последица светске економске кризе. Наиме, швајцарски либор, што је референтна камата по којој банке на лондонском тржишту новца позајмљују средства деноминирана у швајцарским францима, већ годинама је у минусу. Тренутно тромесечни швајцарски либор износи минус 0,72 одсто.

– Швајцарце држимо у иностранству на кореспондентским рачунима, а тамошње банке нам на орочене швајцарце зарачунавају негативну камату. Уколико, рецимо, орочимо 10.000 швајцараца, за само месец дана губимо 72 евра – каже један банкар.

С друге стране, банке у Србији више не одобравају кредите у тој валути, па тако не могу да на активној камaти надокнаде губитак који настаје на пасивној, односно на штедњи.

У Комерцијалној банци су нам званично одговорили да су, у јануару 2016. године, услед промењених услова на тржишту као и у циљу смањења валутног ризика по банку и штедише, престали да отварају штедне рачуне у швајцарској валути.

Другим речима, како би се заштитили од губитака, банкари су интерним пословним одлукама обуставили све трансакције са швајцарцима за нове клијенте. Они практично не могу да отворе рачун за штедњу у швајцарској валути. Укинута им је могућност и орочене штедње, која је доносила камату од око један одсто годишње, али и штедње по виђењу. Банкари су изузели, али само делимично, старе штедише. Они могу и даље да држе швајцарце у банци, али без орочења. Банка је практично пристала да им чува новац по камати која је једнака нули или 0,01 одсто годишње.

Зоран Грубишић каже да је на Западу и за штедише сасвим нормално да плате негативну камату на штедњу, односно да плате банци да им чува новац, а да је тако нешто код нас још увек незамисливо.

– Банке код нас још нису понудиле штедишама негативну камату, јер је то баш лош сигнал, иако их тржишна логика тера на то. Наше штедише су субјективно спремне да иду до нула одсто камате, али не и у минус, сматра Грубишић.

У НБС наводе да, према прописима који уређују девизно пословање, нема ограничења за отварање девизних рачуна у швајцарским францима, као ни за штедњу у тој валути – орочену или по виђењу. Ипак, према прописима који регулишу пословање банака, банка може, сагласно својој пословној политици, да одлучује о томе да ли ће примати поједине валуте.

– Имајући у виду повећање штедње у францима, и то из године у годину, може се констатовати да постоји спремност пословних банака да клијентима из сектора становништва нуде производ штедње у швајцарским францима, кажу у НБС.

 


Коментари4
3b8d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Веома занимљив текст. Штедња у банкама је ионако већ обесмишљена непостојећом каматом, па ево објашњења из прве руке шта треба да држимо у сламарицама.
'Miroslav Cirovic'
Просто да не поверује Човек да Српске Банке нећеју Швајцарску Валуту јако Вредан Новац. Шта се дешава када долазе наши Грађани који раде у Швајцарској? Да ли и њима неће банке примити Швајцарску Валуту? Желим да знам!! То значи да се изигравате поново као и за време комунизма. Иста Мета исто одсојање.
Dejan.R.Tošić
Свих 36 банака у Србији раде на исти начин, Удруженје банака јесте само врх картела који је успоставио монопол над целокупним државним финансијама,из разлога што банке кредитирају и Српски буџет,и то је затворен круг послованја. Не можете да узмете контра акредитив,не можете да купити унцу злата,не можете да положите швајцарац јер банке свој девизни промет не врше у швајцарцима и не желе да буду на губитку,због валутних осцилација.Постоји у Србији и Дојчланд Банк и Сити Банк и Кинеска Банка,али оне не раде са грађанством већ искључиво са правним лицима и то да би заштитили интересе инвеститора који су са Српском владом направили договор о субвенцијама и инвестиционом улагању.Целокупна Српска привреда заједно са грађанима се налази у затвореном изолованом финансијском кругу,прозори према свету су затворени,могућности пословања су ограничени за грађане Србије а инострани инвеститори се искључиво договарају ради своје сигурности са владом,значи нема услова за гаранције "домаћих" Банака.
profa
Islandski model rešavanja problema je ovde jedino rešenje.Tražiti od sudova primenu zakona liči na čitanje Šilera dizelašu .O stambenim u CHF i trouglu kriminala, suda i vlasti suvišno je pisati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља