среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Јагма за сезонцима

У ариљском крају дневница берача малина од 2.000 до 3.400 динара. – Сезонце траже у Црној Гори, Хрватској, Грчкој...
Аутор: Александар Микавицасубота, 12.05.2018. у 21:21
Фото С. Јовичић

Време сезонских послова је у залету. Радници се све више траже у Србији, али их траже и комшије у Црној Гори, Хрватској, Грчкој, Мађарској... Кренула је берба јагода, ускоро ће и малина, трешања, вишања, бресака, затим стижу јабуке. Туристичка сезона узима маха, тако да се у Србији, али и у Црној Гори, Грчкој и Хрватској траже собарице, конобари, кувари, али и зидари и молери.

Сезонци ће ове године баш бити на цени, како у Србији, тако и у окружењу. Колико ће велика потражња за сезонским радницима подићи цену наднице – остаје да се види.

Рад „у надницу” је тежак. Дневно се ради 10-12 сати, с тим што послодавци обезбеђују храну и смештај.

Последњих година берачи воћа у Србији, у зависности од региона, дневно су могли да зараде од 1.800 до 2.300 динара. У ариљском крају, кажу упућени, дневница берача малина ове године биће од 2.000 динара, за оне којима се обезбеђује храна и конак, до 3.400 динара ако сами обезбеђују храну и ноћење. Највише се заради на брању боровница, дневница је од 3.000 до 4.000, а исто толико ове године била је и дневница за орезивање воћа.

Крајем априла завршена је јавна расправа о Нацрту Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима. Нови закон требало би да обавеже послодавце да сезонским радницима уплаћују за сваки дан рада допринос за пензијско и инвалидско осигурање, али у случају да су незапослени неће бити избрисани са евиденције Националне службе за запошљавање, нити ће им се обустављати исплата новчане накнаде. Сезонци би имали и право на здравствено осигурање, али само за случај повреде на раду и професионалне болести.

Било је речи да би овај закон требало да буде усвојен у јуну, али би његова примена требало да почне шест месеци од дана ступања на снагу.

У агенцијама за запошљавање кажу да ће наши грађани од ове године много лакше моћи да конкуришу за посао у Хрватској. Мањак сезонских радника код комшија из године у годину је све већи. Њихови су отишли у земље Европске уније, па их зову из Босне и Херцеговине, али траже и оне из Србије. У Црној Гори је предвиђено запошљавање више од 10.000 радника са евиденције незапослених за сезонски рад, а послодавци нуде зараде од 300 до 800 евра, саопштено је средином априла из црногорског Завода за запошљавање. Траже се менаџери домаћинства, рецепционери, собарице, хигијеничарке, радници у вешерају, конобари, бармени, кувари, помоћни кувари, помоћни радници у кухињи, посластичари, радници за набавке, магационери и рачуновође.

Према писању хрватске штампе, хрватска влада је одлучила да укупна годишња квота дозвола за запошљавање странаца у тој земљи за ову годину износи 31.000, док је лани била 7.026 дозвола. За продужење већ издатих дозвола квота је 9.000, а за ново запошљавање странаца квота је 21.210 дозвола. Штампана је и посебна брошура за сезонце и оне који их запошљавају. У њој пише да странци-сезонци могу радити у Хрватској ако имају дозволе за боравак и рад до 90 дана или до шест месеци. Дозвола је неопходна само грађанима који долазе и земаља које нису чланице Европске уније. За дозволу морају имати ваљану путну исправу, уговор о раду или писану потврду послодавца да има уговор или ће га склопити, здравствено осигурање и одговарајући смештај.

Према неким проценама, у Хрватској ће овог лета радити око 10.000 грађана Србије.

Конобари-сезонци у Србији могу да рачунају на 1.000 динара дневно, плус бакшиш. У Црној Гори на 300 до 500 евра месечно, у Хрватској на 800 до 1.000 евра, у Грчкој 600-700, али са бакшишем наведене суме могу да се удвоструче.

Кувари су преко лета веома тражени и добро плаћени. У Црној Гори могу да рачунају на 800 до 1.200 евра месечно, помоћни кувари 400-500, а у Хрватској кувари 1.100 до 1.400 евра. Собарице у овој земљи лети зарађују 500 до 700 евра месечно, продавци сладоледа 500-600 евра.

Стан и храна се подразумевају.

 

 


Коментари9
8e43e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Биће све теже пронаћи довољно робова. Робови побегоше масобно од домаћих господара.
Jeremija
Svi poslovi gdje se zarada vlasnika bazira na jeftinoj radnoj snazi će se ugasiti. Molim vas, sat vremena za 200 dinara bruto! To je ne više od 5% od vrednosti ubranih plodova. Sada znadete zašto je Srbija među najvećim proizvođačima jagodičastog voća. Nije različito ni u voćarstvu i ratarstvu. Problemi će biti sve veći, ali za "gazde". Moraće poštenije da dijele profit ili ugase proizvodnju. Nema treće mogućnosti.
Jeremija
@Драган П. To je rizik koji mora preuzeti onaj ko se bavi tim poslom. Ako ne ide-menjaj ili ne kreći u kolo ako....
Препоручујем 3
Драган П.
Могу они "поштено да деле профит" колико хоће, али ако конкуренција такође није "поштена", при чему мислим и на конкуренцију из увоза, од тога нема ништа. "Поштени" произвођач неће дуго опстати.
Препоручујем 10
Boris
Podignite nadnicu, sve tip top.
gile
Razumem da postoji problem sa ovim beracima,ali me mnogo vise nervira NZS koji ce odmah da potrci i koliki god broj beraca bio, odmah ce da ih ubroji u pad nezaposlenosti. Pa to su vec radili prosle godine. Proverite.
nikola andric
To je ''slika i prilika'' srpske buducnosti u EZ Poljska za koju se tvrdi da je izvukla najvise koristi od Zajednice je svojim gastarbajterima preplavila Nemacku, Holandiju , Englesku,itd. Oni su jedan od uzroka engleskog ekzita. Vecina se bavi poslovima navedenim u ovom clanku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља