среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Бесмртни Дан победе

Аутор: Миленко Пешићсубота, 12.05.2018. у 22:00

Алек­сан­дар Ву­чић и Бен­ја­мин Не­та­ни­ја­ху ни­су као је­ди­ни стра­ни др­жав­ни­ци слу­чај­но би­ли на цен­трал­ној три­би­ни уз Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на док су Цр­ве­ним тр­гом на Дан по­бе­де мар­ши­ра­ли ру­ски вој­ни­ци, а не­бом и зе­мљом тут­ња­ла вој­на ма­ши­не­ри­ја од ко­је за­ста­је дах. Ру­си на тај на­чин ни­су са­мо ода­ли по­себ­ну по­част Ср­би­ји и Изра­е­лу, у да­ну ка­да је пре 73 го­ди­не за­слу­га­ма пре све­га Цр­ве­не ар­ми­је сло­мљен фа­ши­зам. Ова­квим из­бо­ром ви­со­ких по­ча­сних го­сти­ју они су под­се­ти­ли „за­бо­рав­не” за­пад­не са­ве­зни­ке у Дру­гом свет­ском ра­ту на то ко је у Евро­пи про­пор­ци­о­нал­но нај­ви­ше стра­дао од Тре­ћег рај­ха.

За­то и не чу­ди што је по­сле вој­не па­ра­де Пу­тин за­јед­но с Ву­чи­ћем и Не­та­ни­ја­ху­ом пред­во­дио „Бе­смрт­ни пук”. За­јед­нич­ка шет­ња тро­ји­це ли­де­ра ули­ца­ма ру­ске пре­сто­ни­це, за­јед­но с још ми­ли­он Мо­ско­вља­на, би­ла је и ја­сна по­ру­ка да не­ће про­ћи по­ку­ша­ји пре­па­ки­ва­ња исто­ри­је ко­ји има­ју за циљ да ума­ње па чак и да ома­ло­ва­же жр­тве ру­ског, срп­ског и је­вреј­ског на­ро­да у по­бе­ди над нај­ве­ћим злом 20. ве­ка. Сли­ка Ву­чи­ће­вог де­де Ан­ђел­ка, ко­ји је уби­јен у Ја­дов­ну, са­мо је сим­бол свих на­ших пре­да­ка ко­ји су не­ви­но стра­да­ли за­то што су Ср­би, или су по­ло­жи­ли жи­во­те у бор­би за сло­бо­ду од на­ци­стич­ког оку­па­то­ра.

Драган Стојановић

 

Пред­сед­ник Ср­би­је у Мо­скву ни­је од­ле­тео пра­во из Ан­ка­ре са­мо због вој­не па­ра­де. Два­на­е­сти би­ла­те­рал­ни су­срет Ву­чи­ћа с Пу­ти­ном, са­мо дан по­што је ру­ски ли­дер че­твр­ти пут по­ло­жио пред­сед­нич­ку за­кле­тву, нај­бо­љи је по­ка­за­тељ ви­ше не­го до­брих од­но­са две др­жа­ве. По­сле раз­го­во­ра у Кре­мљу, ја­сно је да Ср­би­ја мо­же да ра­чу­на на мак­си­мал­ну по­моћ Ру­си­је у по­тра­зи за ком­про­ми­сним ре­ше­њем за Ко­со­во, ко­је не­ће би­ти на ште­ту Бе­о­гра­да.

Осим то­га што ће Пу­тин на Ву­чи­ћев по­зив по­но­во, по­сле че­ти­ри го­ди­не, до­ћи у Бе­о­град кра­јем го­ди­не, Ср­би­ја је на до­бром пу­ту да од Ру­си­је на­ба­ви и нај­мо­дер­ни­је на­о­ру­жа­ње. Сви­ма ко­ји су пра­ти­ли ТВ пре­нос вој­не па­ра­де, у јед­ном тре­нут­ку је за­па­ло за око да су дво­ји­ца ли­де­ра не­што ко­мен­та­ри­са­ла. Ву­чић је срп­ским ме­ди­ји­ма от­крио да му је Пу­тин до­шап­нуо, док су по­ред њих про­ла­зи­ли но­ви ра­кет­ни си­сте­ми си­сте­ми „пан­цир С” и „ура­ган”, да је то пра­ва ствар за Ср­би­ју и да су се од­лич­но по­ка­за­ли у Си­ри­ји.

Да не за­бо­ра­ви­мо, 9. мај је и Дан Евро­пе.

Сти­гао је Ву­чић пра­во из Мо­скве и на про­сла­ву у Му­зеј са­вре­ме­не умет­но­сти. Иако се Ср­би­ја упи­ње свим си­ла­ма да што пре по­ста­не чла­ни­ца ЕУ, гра­ђа­ни као да су се охла­ди­ли и не ве­ру­ју пре­ви­ше у бри­сел­ска обе­ћа­ња. Пре­ма по­след­њем ис­тра­жи­ва­њу аген­ци­је „Ни­на­ме­диа”, ни по­ло­ви­на гра­ђа­на (49,5 од­сто) не би на ре­фе­рен­ду­му гла­са­ла за ула­зак у ЕУ. Оно што би тре­ба­ло да за­бри­не Бри­сел, ако нас уоп­ште искре­но же­ли у свом члан­ству, је­сте да по­др­шку ЕУ нај­ма­ње пру­жа­ју мла­ди. Ни­је чу­до он­да што „Њу­јорк тајмс” у сво­јој ана­ли­зи по­ста­вља пи­та­ње: „За­што би Ср­би­ја бес­ко­нач­но че­ка­ла Европ­ску уни­ју ако мо­же да се окре­не ки­не­ским ин­ве­сти­то­ри­ма?”

А про­шла не­де­ља за­по­че­ла је по­се­том срп­ске де­ле­га­ци­је Ан­ка­ри. Ка­кав је до­чек при­ре­дио Ер­до­ган у је­ку из­бор­не кам­па­ње у Тур­ској, нај­бо­ље опи­су­је Ра­сим Ља­јић: „То је био до­чек, не као да је Ву­чић пред­сед­ник ма­ле Ср­би­је, не­го као да је пред­сед­ник Ки­не и Ру­си­је за­јед­но.” Че­твр­ти су­срет дво­ји­це др­жав­ни­ка за не­пу­ну го­ди­ну озна­чио је вр­то­гла­ви, пре све­га еко­ном­ски, успон са­рад­ње Тур­ске и Ср­би­је. Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган не кри­је да му је циљ да го­ди­шња раз­ме­на две зе­мље, са са­да­шњих ми­ли­јар­ду, по­ра­сте нај­пре на три, а ка­сни­је и на свих пет ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

Ву­чић ни­је слу­чај­но ис­та­као да је Тур­ска „нај­ве­ћа си­ла” на Бал­ка­ну и да је ва­жно шта ми­сли о пи­та­њи­ма ко­ја су од зна­ча­ја за нас. Иако је Тур­ска од­мах по­сле САД при­зна­ла Ко­со­во, од­но­си с при­штин­ским ру­ко­вод­ством су на озбиљ­ним ис­ку­ше­њи­ма. Ер­до­ган не кри­је да је љут на Ра­му­ша Ха­ра­ди­на­ја за­то што је сме­нио ми­ни­стра по­ли­ци­је на­кон што је овај де­пор­то­вао тур­ске гра­ђа­не озна­че­не као „гу­ле­ни­сте”. Ан­ка­ра мо­жда не­ће по­ву­ћи при­зна­ње Ко­со­ва, али по­ли­тич­ке ак­ци­је При­шти­не се са­да ни­ско ко­ти­ра­ју код Ер­до­га­на, што ства­ра ве­ћи ма­не­вар­ски про­стор Бе­о­гра­ду у ре­ша­ва­њу ко­сов­ског чво­ра.

Ко­со­во је би­ла и не­из­бе­жна те­ма су­сре­та срп­ског и ки­пар­ског пред­сед­ни­ка, Све­тог ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра СПЦ, раз­го­во­ра Та­чи­ја с Мер­ке­ло­вом у Бер­ли­ну, али и са­стан­ка по­ли­тич­ких ди­рек­то­ра за за­пад­ни Бал­кан зе­ма­ља Квин­те у Ва­шинг­то­ну. Ни­кос Ана­ста­си­ја­дис је у Бе­о­гра­ду ја­сно по­ру­чио да, све док је на сна­зи Ре­зо­лу­ци­ја СБ УН 1244, за Ки­пар је јед­но­стра­но про­гла­ше­на ко­сов­ска не­за­ви­сност – не­за­ко­ни­та.

Са­бор СПЦ је, не ма­ње ја­сно, са­оп­штио да пи­та­ње Ко­со­ва и Ме­то­хи­је пред­ста­вља срп­ско цр­кве­но, на­ци­о­нал­но и др­жав­но пи­та­ње пр­вог ре­да, уз апел на­шим др­жав­ни­ци­ма да не сме­ју ни­ка­да да­ти сво­ју са­гла­сност оту­ђе­њу и по­де­ли КиМ. Иви­ца Да­чић ка­же да по­др­жа­ва став Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве да не­ма не­за­ви­сно­сти и не­ма по­де­ле Ко­со­ва, али се пи­та да ли је то мо­гу­ће и да ли је ре­ал­но. „Не­ка не­ко ка­же ка­ко ће­мо се из­бо­ри­ти да не­ма не­за­ви­сно­сти – тр­пље­њем, ра­том, или од­би­ја­њем да у на­ред­них 10 го­ди­на уђе­мо у ЕУ? Си­ту­а­ци­ја је ве­о­ма ком­плек­сна и сва­ко тре­ба да се за­ми­сли”, ка­же срп­ски шеф ди­пло­ма­ти­је.

Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић ис­та­кла је да ре­кон­струк­ци­ја вла­де мо­же да са­че­ка јер је КиМ ва­жни­ја те­ма, ма­да је „про­ве­тра­ва­ње” у Не­ма­њи­ној 11 већ за­по­че­ло остав­ком ми­ни­стра фи­нан­си­ја. Сви ода­ју при­зна­ње Ду­ша­ну Ву­јо­ви­ћу за по­сао ко­ји је ура­дио јер за со­бом оста­вља бо­љи бу­џет не­го ка­да је ушао у вла­ду 2014. го­ди­не.


Коментари11
1d4ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osman Delić
Nema sumnje da je bivši Sojetski Savez imao najviše žrtava, ali da nije bilo tog "zaboravnog zapada", ništa od pobjede. Od presudnog značaja je bilo uključenje Amerike u rat. Svi koji misle drukčije neka pročitaju Čerčilove memoare.
ProPolitikin Hrvat
A Cercil bi nam trebao biti putokaz? Naravno da su se Nacisti ''slomili'' na ruskom frontu (dobrim dijelom i svojom krivicom), uostalom kao i Napoleon. Ameri su se ukljucili kad je rat za naciste vec bio izgubljen. Nego sto se tice clanka, na zalost vecina medija na zapadu i nije pridala neki znacaj Putinovim gostima, osim sto su spomenuli kako je Netanjahu zapravo dosao da razgovara o eskalaciji povodom Irana, a usput prisustvuje i proslavi Dana pobjede, ''Besmrtni puk'' nije ni spomenut.
Препоручујем 8
sanja
Velika cast i priznanje !
Simonida
Ogromna čast i poštovanje je ukazano srpskom narodu!
ana
Veliko postovanje je ukazano nasem narodu!
JOVICA
Istorija se ne moze prepakovati.Uvek ispliva i pokaze se istina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља