недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.05.2018. у 22:00 Сандра Гуцијан
ПОЧЕЛА УПИСНА ТРКА ЗА КЊИЖИЦУ УМЕТНИЧКИХ ШКОЛА

У реду будући сликари, вајари, дизајнери

Обилазак радионица у којима настају костими, ћупови, накит и визиткарте или се рестаурира слика, за сат времена може да промени одлуку матуранта о жељеној школи
(Фотографије С. Гуцијан)

Уметничке душе се увек препознају, па чак и у гужви за упис. За њих ред не важи, али се поштује. Од раних јутарњих сати, испред врата Школе за машинство и уметничке занате „Техноарт” на Звездари, непрекидно се формирало „клупко” родитеља и малих матураната, који су дошли да предају документа за упис у београдске уметничке школе. Наставници су у правилним размацима пропуштали групу по групу родитеља и ђака, тако да није било превише чекања. Нервозе је – нарочито мама и тата – било на претек.

У овој школи на Звездари је већ годинама обједињен упис за ову, затим Школу за дизајн и техничку школу „Дрво арт”. Будући уметници ће заједно полагати и пријемни испит, који се састоји од цртања (1. јуна), сликања (2. јуна) и вајања (3. јуна). Они ће имати највеће муке у својој генерацији јер тек после пријемног следи матура, односно провера знања на комбинованом и тестовима из српског језика и математике.

Министарство просвете још није доделило шифре којe сваки ђак мора да има приликом уписа, тако да су се уметници „шверцовали” само са ђачком књижицом с овереном фотографијом, пријавом и изводом из матичне књиге рођених. Иако је била велика гужва, а наставници су уз осмех говорили да је увек тако – сви нагрну првог дана – све је функционисало беспрекорно.

Ђаци су прво заокруживали жељену школу и образовни профил, потом су предавали документа по азбучном реду и на крају је следило изненађење: туристичка шетња кроз школу. Било је ангажовано свe особље, чак и психолози, а групе од десетак родитеља и ученика су у пракси видели шта значи бити ђак уметничке школе.

Наставница која је била водич наше групе објаснила је да ђаци чак и на упису не знају који све профили постоје, а иза неких назива који звуче чудно крију се јако занимљива занимања. Родитељи који су месецима крстарили интернетом и сајтовима уметничких школа нашли су се у чуду јер претрага сајта у кућној атмосфери не може ни да се приближи ономе што се види на лицу места.

Пример за то је профил фирмописац – калиграф, где сви одмах замишљају човека на мердевинама како исписује назив неке фирме. Основни алат ђака у учионици у коју смо ушли нису били мердевине и четка, већ – компјутер. Они креирају визиткарте, огласе, билборде, илуструју књиге, пројектују визуелни идентитет неке установе кроз стрип, видео-игру или играни филм...

Видели смо и како се дизајнира накит у бакру и сребру (јувелир уметничких предмета) и како будући конзерватори културних добара оживљавају слике из музејских али и приватних колекција. У једној од радионица дочекали су нас наставница и ђаци умазаних кецеља, руку и лица од глине и боја. Док је на точку настајала будућа ваза, наставница је објашњавала како ово није школа у којем час траје 45 минута: поштује се уметнички дух, па се некада ради 20 минута, а некада читав дан.

Видели смо и како се ручно украшавају уметнички предмети (стакло, дрво, слоновача, полудраги камен…), али и уз помоћ машина и хемије (на пример интарзијом), а у радионици за стилске кројаче посетиоци су видели како од цртежа настају костими за филмове, матурске хаљине, чак и јакна какву је носио Џими Хендрикс.

Ученици с којима смо попричали, у поверењу и иза леђа наставника, својим будућим другарима су поручили да се обавезно определе за ову школу „јер је супер атмосфера, има много практичног рада и то већ од прве године”. На крају обиласка родитељи и ђаци су попунили мини-анкету о томе да ли су им ове информације биле од користи и колико ће утицати на избор школе и занимања.

– Породична одлука до јуче је била да упишемо „Техноарт”, било који смер, а онда смо синоћ променили и попунили пријаву за Школу за дизајн и профил ликовни техничар. Након овог обиласка, дете неће да чује ни за један други профил осим фирмописца и то баш овој школи – прича нам Ј. Г., која је са ћерком дошла из Зрењанина.

Многи родитељи су доживели исти, двоструки стрес: промену одлуке њиховог матуранта у последњем тренутку и „хватање за главу” јер су пријаве већ попуњене. Наставници су стрпљиво објашњавали да то ништа не значи, више је само као евиденција да се виде жеље ђака, а одлука може да се промени када се буде попуњавала листа жеља. Сви су посебно скретали пажњу на честу родитељску (матурантску) грешку: да се упише само неколико жељених занимања, уместо да се попуни списак од свих 20 жеља, тако да се дешава да деца остану неуписана, а с високим бројем бодова.

Коментари0
29510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља