среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36
ПОЧЕЛА УПИСНА ТРКА ЗА КЊИЖИЦУ УМЕТНИЧКИХ ШКОЛА

У реду будући сликари, вајари, дизајнери

Обилазак радионица у којима настају костими, ћупови, накит и визиткарте или се рестаурира слика, за сат времена може да промени одлуку матуранта о жељеној школи
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 12.05.2018. у 22:00
(Фотографије С. Гуцијан)

Уметничке душе се увек препознају, па чак и у гужви за упис. За њих ред не важи, али се поштује. Од раних јутарњих сати, испред врата Школе за машинство и уметничке занате „Техноарт” на Звездари, непрекидно се формирало „клупко” родитеља и малих матураната, који су дошли да предају документа за упис у београдске уметничке школе. Наставници су у правилним размацима пропуштали групу по групу родитеља и ђака, тако да није било превише чекања. Нервозе је – нарочито мама и тата – било на претек.

У овој школи на Звездари је већ годинама обједињен упис за ову, затим Школу за дизајн и техничку школу „Дрво арт”. Будући уметници ће заједно полагати и пријемни испит, који се састоји од цртања (1. јуна), сликања (2. јуна) и вајања (3. јуна). Они ће имати највеће муке у својој генерацији јер тек после пријемног следи матура, односно провера знања на комбинованом и тестовима из српског језика и математике.

Министарство просвете још није доделило шифре којe сваки ђак мора да има приликом уписа, тако да су се уметници „шверцовали” само са ђачком књижицом с овереном фотографијом, пријавом и изводом из матичне књиге рођених. Иако је била велика гужва, а наставници су уз осмех говорили да је увек тако – сви нагрну првог дана – све је функционисало беспрекорно.

Ђаци су прво заокруживали жељену школу и образовни профил, потом су предавали документа по азбучном реду и на крају је следило изненађење: туристичка шетња кроз школу. Било је ангажовано свe особље, чак и психолози, а групе од десетак родитеља и ученика су у пракси видели шта значи бити ђак уметничке школе.

Наставница која је била водич наше групе објаснила је да ђаци чак и на упису не знају који све профили постоје, а иза неких назива који звуче чудно крију се јако занимљива занимања. Родитељи који су месецима крстарили интернетом и сајтовима уметничких школа нашли су се у чуду јер претрага сајта у кућној атмосфери не може ни да се приближи ономе што се види на лицу места.

Пример за то је профил фирмописац – калиграф, где сви одмах замишљају човека на мердевинама како исписује назив неке фирме. Основни алат ђака у учионици у коју смо ушли нису били мердевине и четка, већ – компјутер. Они креирају визиткарте, огласе, билборде, илуструју књиге, пројектују визуелни идентитет неке установе кроз стрип, видео-игру или играни филм...

Видели смо и како се дизајнира накит у бакру и сребру (јувелир уметничких предмета) и како будући конзерватори културних добара оживљавају слике из музејских али и приватних колекција. У једној од радионица дочекали су нас наставница и ђаци умазаних кецеља, руку и лица од глине и боја. Док је на точку настајала будућа ваза, наставница је објашњавала како ово није школа у којем час траје 45 минута: поштује се уметнички дух, па се некада ради 20 минута, а некада читав дан.

Видели смо и како се ручно украшавају уметнички предмети (стакло, дрво, слоновача, полудраги камен…), али и уз помоћ машина и хемије (на пример интарзијом), а у радионици за стилске кројаче посетиоци су видели како од цртежа настају костими за филмове, матурске хаљине, чак и јакна какву је носио Џими Хендрикс.

Ученици с којима смо попричали, у поверењу и иза леђа наставника, својим будућим другарима су поручили да се обавезно определе за ову школу „јер је супер атмосфера, има много практичног рада и то већ од прве године”. На крају обиласка родитељи и ђаци су попунили мини-анкету о томе да ли су им ове информације биле од користи и колико ће утицати на избор школе и занимања.

– Породична одлука до јуче је била да упишемо „Техноарт”, било који смер, а онда смо синоћ променили и попунили пријаву за Школу за дизајн и профил ликовни техничар. Након овог обиласка, дете неће да чује ни за један други профил осим фирмописца и то баш овој школи – прича нам Ј. Г., која је са ћерком дошла из Зрењанина.

Многи родитељи су доживели исти, двоструки стрес: промену одлуке њиховог матуранта у последњем тренутку и „хватање за главу” јер су пријаве већ попуњене. Наставници су стрпљиво објашњавали да то ништа не значи, више је само као евиденција да се виде жеље ђака, а одлука може да се промени када се буде попуњавала листа жеља. Сви су посебно скретали пажњу на честу родитељску (матурантску) грешку: да се упише само неколико жељених занимања, уместо да се попуни списак од свих 20 жеља, тако да се дешава да деца остану неуписана, а с високим бројем бодова.


Коментари0
ee608
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља