Политика Online - Црно и бело у свету дугиних боја
среда, 15.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:55
71. КАН

Црно и бело у свету дугиних боја

О филмовима Павела Павликовског, Кирила Серебреникова, француских такмичара предвођених Годаром и кинеског аутора Ђа Жангкеа
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 13.05.2018. у 22:00
Из филма „Лето” Кирила Серебреникова (Фото: Прес служба Канског фестивала)
Из филма „Хладни рат” Павела Павликовског

Кан- Полако хлади киша која је немилице почела да пада. И овај нови, немили париски догађај напада ножем појачава нервозу, безбедност је на фестивалу додатно појачана. Са сталним претресима гардеробе и торби пред улазак у дворане више се нико не шали. Атмосфера на Канском фестивалу ове године је достигла своју критичну тачку. Град је ноћу прилично пуст, оне чувене канске еуфорије нема, нити великих гужви на самој Кроазети.

                                                        ***

 Ни у самим дворанама, бар за сада, седишта нису попуњена до последњег места, али то не значи да у њима није занимљиво. До сада виђени филмови у главном такмичарском програму можда нису ремек-дела, али нису ни за потцењивање. Напротив. Уз врло добар египатски дебитантски филм „Јомедин” А.Б. Шавкија, до сада се највише издвојио „Хладни рат” пољског редитеља и оскаровца Павела Павликовског (Оскар за филм „Ида”), горко-слатка љубавна црно-бела прича која се готово судбински плете око неусклађеног пара у страсној и стресној вези. Ово је истовремено и романтичан и реалистички филм о деструктивној моћи ероса, чија се драмска радња одвија у периоду од 1949. до 1960. године, дакле у време када је Пољска била иза оне хладноратовске „гвоздене завесе”.

 Главни јунаци ове меланхоличне и елегантно стилски изведене саге су пијаниста Виктор и певачица и плесачица Зула, у фокусу је њихов слојевити однос, делимично иначе инспирисан несрећним браком између родитеља самог Павликовског, те џез музика и класичне рапсодије. „Хладни рат” Павликовског не оставља гледаоце равнодушним. У овом филму се ужива, у шта ће се уверити и српска публика, јер је филм откупљен за биоскопско приказивање и у нашој земљи...

Исти је случај и са филмом  „Лето” руског редитеља Кирила Серебреникова који се налази у некој врсти кућног притвора после судске осуде за проневеру новца. И „Лето” је црно-бели филм, и у њему доминира музика и то она која је током осамдесетих година прошлог века настајала на рок-сцени Лењинграда. И код Серебреникова постоји љубавни троугао и трзавице које су неминовне у таквим љубавним односима. Оно што, нажалост, не постоји јесте сигурност режије и стилске доследности које красе филм Павликовског. Серебреникова режија је некако музичко-спотовска и стога на тренутке непривлачна...

***

Досадашњи француски такмичари за „Златну палму” показали су сву могућу различитост у овој моћној европској филмској индустрији. Кристоф Оноре у филму „Жао ми је, анђеле” („Sorry Angel”) на известан начин продубљује тему коју је прошле године у Кану у филму „120 откуцаја у минуту” елаборирао његов колега Робин Кампијо. И Оноре тематизује однос хомосексуалних парова и самог друштва према оболелима од сиде, само што то чини кроз много интимнију љубавну причу између четрдесетогодишњег писца (ХИВ позитиван) и младог студента књижевности који тек открива и себе и љубав. Онореов филм није добио високе оцене критичара.

 Легенда француског Новог таласа и светске кинематографије – Жан Лик Годар у филму „ Књига слика” нуди медитацију о знаковима, звуковима, бојама, текстовима, сакривеној логици. На себи последњих година својствен начин Годар кроји пачворк од инсерата из филмова, докумената, телевизијских клипова, илустрација, осврћући се и на холокауст и на савремени арапски свет. Ко разуме схватиће. Да није у питању Годар „Књига слика” се не би нашао у такмичарском програму...

 Трећи до сада виђени француски филм је дебитантски „Девојке сунца” Еве Усон, веома занимљива, али редитељски несигурно изведена прича о припадницама женског батаљона курдских пешмерги које се боре против Исиса на ирачкој граници. Ове жене које су прошле праву голготу завређују дивљење и као храбри борци и као чврсте, самосвесне особе којима ни у периоду мира није било лако. Ликове главних јунакиња тумаче Голшифтех Фарахани, иначе Иранка светске филмске славе и Емануел Берко (као француска новинарка на задатку), филмска редитељка и глумица. „Девојке сунца” урпкос несавршеностима у самој реализацији приче, оставља снажан утисак. Упозорава и опомиње, освештава све оне који заборављају да се у једном делу данашњег света пролива крв. Свакодневно и без милости. И да постоје жене спремне на жртву за слободу. Иначе, и у самој екипи филма Еве Усон доминирају женски аутори...

****

  И у новом филму култног кинеског аутора Ђа Жангкеа „Пепео је најчистије бео” („Ash Is Pures White”) има продуцентског и дистрибутерског француског новца. Ово је кинеско-француски филм на мандаринском језику, снимљен на многим узбудљивим локацијама у Кини, које својом зачудношћу употпуњавају љубавну причу између девојке одрасле у рударским крајевима покрајине Шанси и мафијаша којег ће самопожртвовањем спасити од затвора.

  Љубав и издаја љубави је тема Жангкеовог филма, баш као што је и тема указивање на убрзане промене у савременој Кини у којој је судар између захуктале модернизације и традиционалних вредности све снажнији. У том смислу, ово је чак и информативно драгоцен филм. О Жангкеовој естетици да и не говорим, он је мајстор широког плана пуног изванредних детаља. Међутим, у филму „Пепео је најчистије бео” он као да је имао проблем са монтажом. У монтажним скоковима изгубили су се неки важни детаљи из приче. Можда је разлог у томе што је Ђа Жангке са четири сата, колико траје оригинална верзија, филм за канско приказивање скратио на два сата и двадесет и један минут...

***

 У оквиру данашњег такмичарског дана биће виђени филмови „Три лица” иранског редитеља Џафара Панахија ( и даље је у кућном притвору), „Срећан као Лазаро” италијанске редитељке Алиће Рорвахер и „Крадљивци” славног јапанског редитеља Хироказуа Коре Еде. Трка за „Златну палму” тек се захуктава...

 


Коментари0
fdcac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља