среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:07

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

У 21. веку славистика и даље чува свој значај као самостална грана међу друштвеним наукама, а у свету се повећава интерес за језике, књижевност и културу словенских народа
Аутор: Др Александар А. Лукашанецпонедељак, 14.05.2018. у 08:00
Одржавање конгреса слависта у Минску је потврда међународног признања високог нивоа развоја друштвених наука у Белорусији
(Фотодокументација Политике)

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза.

У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Велике Британије, Немачке, САД, Израела, Шпаније, Италије, Казахстана, Канаде, Литваније, Македоније, Норвешке, Холандије, Пољске, Русије, Румуније, Србије, Словачке, Словеније, Украјине, Финске, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Швајцарске, Шведске, Естоније и Јапана.

Конгрес у Минску показао је следеће: у 21. веку славистика и даље чува свој значај као самостална грана међу друштвеним наукама; у свету се повећава интерес за језике, књижевност и културу словенских народа; многи традиционални проблеми у славистици остају актуелни и формирају се нови правци у овој области друштвених дисциплина; неопходно је очувати и јачати словенске самобитности, али и међународну научну сарадњу слависта; међународни конгреси и даље чине најважнији ослонац и фактор развоја славистике у свету који тако детерминишу њене основне правце.

Тематика и програм 15. Међународног конгреса слависта у Минску посведочили су: а) ширење географске разноликости учесника ових међународних славистичких скупова; б) промену социјално-политичких услова постојања словенских народа и држава, што слависте из целог света суочава са новим проблемима и задацима; в) значај традиције у науци и неопходност одржавања међународних конгреса слависта у 21. веку; г) неопходност усавршавања и оптимизације облика и формата одржавања међународних конгреса слависта у складу са новим условима.

За Републику Белорусију 15. Међународни конгрес слависта, без сваке сумње, представља научни догађај од општег државног и националног значаја. Као прво, он је доказао да Белорусија заузима важно место у заједници словенских држава и народа, да белоруски језик, књижевност и култура чине неотуђиви део словенског и европског културног простора, да се савремена белорусистика и белоруска славистика развијају у складу са основним правцима светске славистике, те да међународна научна заједница препознаје успехе белоруске славистике и друштвених наука.

Као друго, конгрес је дао Белорусији могућност да се светској научној заједници представи као словенска држава са самобитном културом и историјом, да потврди да је белоруски језик самосталан словенски језик са древном писменом традицијом и богатим књижевним и писменим наслеђем, да Белорусија и белоруски народ имају јединствено историјско искуство коегзистенције са словенским језицима, књижевностима и културама, као и активне везе са несловенским језицима, књижевностима и културама.

Као треће, страни учесници и гости конгреса имали су прилику да се лично упознају и објективно сагледају савремену Белорусију, њену историју, културу, архитектуру и народну традицију.

Као четврто, одржавање конгреса слависта у Минску јесте потврда међународног признања високог нивоа развоја друштвених наука у Белорусији, међу њима и славистике. Конгрес је допринео даљем ширењу истраживачке делатности, као и јачању међународне научне сарадње.

Напослетку, Белорусија се на овај начин придружила заједници словенских држава у којима су били одржани овакви ауторитативни међународни славистички скупови, што у великој мери доприноси побољшању међународног угледа наше земље у савременом свету.

*Председник Белоруског комитета слависта

Председник Међународног комитета слависта (2008–2013)

Академик Белоруске академије наука

Са руског превели: Јована Вучак и Александар Лазић,

студенти треће године Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду


Коментари0
2b625
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља