среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.05.2018. у 08:00 Др Александар А. Лукашанец

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

У 21. веку славистика и даље чува свој значај као самостална грана међу друштвеним наукама, а у свету се повећава интерес за језике, књижевност и културу словенских народа
Одржавање конгреса слависта у Минску је потврда међународног признања високог нивоа развоја друштвених наука у Белорусији
(Фотодокументација Политике)

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза.

У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Велике Британије, Немачке, САД, Израела, Шпаније, Италије, Казахстана, Канаде, Литваније, Македоније, Норвешке, Холандије, Пољске, Русије, Румуније, Србије, Словачке, Словеније, Украјине, Финске, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Швајцарске, Шведске, Естоније и Јапана.

Конгрес у Минску показао је следеће: у 21. веку славистика и даље чува свој значај као самостална грана међу друштвеним наукама; у свету се повећава интерес за језике, књижевност и културу словенских народа; многи традиционални проблеми у славистици остају актуелни и формирају се нови правци у овој области друштвених дисциплина; неопходно је очувати и јачати словенске самобитности, али и међународну научну сарадњу слависта; међународни конгреси и даље чине најважнији ослонац и фактор развоја славистике у свету који тако детерминишу њене основне правце.

Тематика и програм 15. Међународног конгреса слависта у Минску посведочили су: а) ширење географске разноликости учесника ових међународних славистичких скупова; б) промену социјално-политичких услова постојања словенских народа и држава, што слависте из целог света суочава са новим проблемима и задацима; в) значај традиције у науци и неопходност одржавања међународних конгреса слависта у 21. веку; г) неопходност усавршавања и оптимизације облика и формата одржавања међународних конгреса слависта у складу са новим условима.

За Републику Белорусију 15. Међународни конгрес слависта, без сваке сумње, представља научни догађај од општег државног и националног значаја. Као прво, он је доказао да Белорусија заузима важно место у заједници словенских држава и народа, да белоруски језик, књижевност и култура чине неотуђиви део словенског и европског културног простора, да се савремена белорусистика и белоруска славистика развијају у складу са основним правцима светске славистике, те да међународна научна заједница препознаје успехе белоруске славистике и друштвених наука.

Као друго, конгрес је дао Белорусији могућност да се светској научној заједници представи као словенска држава са самобитном културом и историјом, да потврди да је белоруски језик самосталан словенски језик са древном писменом традицијом и богатим књижевним и писменим наслеђем, да Белорусија и белоруски народ имају јединствено историјско искуство коегзистенције са словенским језицима, књижевностима и културама, као и активне везе са несловенским језицима, књижевностима и културама.

Као треће, страни учесници и гости конгреса имали су прилику да се лично упознају и објективно сагледају савремену Белорусију, њену историју, културу, архитектуру и народну традицију.

Као четврто, одржавање конгреса слависта у Минску јесте потврда међународног признања високог нивоа развоја друштвених наука у Белорусији, међу њима и славистике. Конгрес је допринео даљем ширењу истраживачке делатности, као и јачању међународне научне сарадње.

Напослетку, Белорусија се на овај начин придружила заједници словенских држава у којима су били одржани овакви ауторитативни међународни славистички скупови, што у великој мери доприноси побољшању међународног угледа наше земље у савременом свету.

*Председник Белоруског комитета слависта

Председник Међународног комитета слависта (2008–2013)

Академик Белоруске академије наука

Са руског превели: Јована Вучак и Александар Лазић,

студенти треће године Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду

Коментари0
0cd2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља