недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:52
Интервју: Јевгениј Кожемјакин, професор Белгородског државног универзитета

О Србији се у Русији увек извештава позитивно

Нема објективних медија. - Не верујте ни Си-Ен-Ену ни Спутњику
Аутор: Јелена Стевановићнедеља, 13.05.2018. у 22:00
(Фото ПР служба Факултета политичких наука)

Осамдесетих су нам говорили да смо Совјети, деведесетих да смо Руси, а данас смо грађани Русије или нам се тако макар обраћа председник Владимир Путин, каже Јевгениј Кожемјакин, шеф Катедре за новинарство и комуникологију Факултета за новинарство Белгородског државног универзитета.

О томе како се конструише национални идентитет у политичком дискурсу, професор Кожемјакин је говорио на недавно одржаном предавању у Центру за руске студије Факултета политичких наука (ФПН) у Београду. Као један од најзначајнијих истраживача у овој области, оснивач је и уредник електронског научног часописа „Анализа дискурса”.

Посвећен је савременим теоријама масовних комуникација и теоријом дискурса. Радови су му објављивани и у међународним научним часописима, међу њима и студија о медијским конструкцијама спољне политике Кремља, настала на основу анализе говора које је држао шеф дипломатије и њихове интерпретације у руским новинама.

На предавању на ФПН-у, професор Кожемјакин је објаснио да је после избијања украјинског сукоба у Русији почело да се расправља о националном идентитету грађана Донбаса и да се о њима говори као о Новорусима. Била је то прилика да га питамо како су медији у Русији креирали национални идентитет грађана Луганска и Доњецка.

„Кад је реч о грађанима Донбаса, у руским медијима се водила велика дебата о томе да ли су они Новоруси, Руси, једна грана Руса или нова нација. Сада се о томе уопште не говори, о становницима Луганска и Доњецка више се не дискутује у политичким терминима па могу да кажем да је дебата завршена”, каже наш саговорник.

Са којим закључком?

Није га било.

Како су се руски медији прилагодили новој терминологији о Криму пошто је о украјинском полуострву почело да се говори као о делу Русије?

У руским медијима није постојала дискусија о Криму. То питање је завршено. Крим је део Русије. Тако су одлучили грађани Крима.

 

Која је улога руских медија у креирању Путиновог имиџа као јаког лидера?

Велика. Ми стичемо утисак да је Владимир Путин јак председник управо на основу онога што о њему говоре медији. Како бисмо иначе знали какав је он лидер? Свакако да се то ради тако што му се даје позитивни публицитет, али се исти ефекат постиже чак и неутралним извештавањем кад некога стално, систематски пратите у ударним терминима.

Да ли руски медији раде под великим утицајем владе?

Не бих о руским медијима говорио у контексту владиног утицаја. Шта је утицај? Сви медији су под нечијим утицајем, да ли владе, великих компанија или организација. Они који поседују медије одређују њихов садржај. Сви медији зависе од публике и новца. Оно што примећујем јесте самоцензура. Често нема очигледног утицаја, нико из владе није ништа тражио од новинара и уредника, али су они сами одлучили да нешто ураде. Наравно, влада даје новац појединим медијима и заинтересована је за то да се емитује њено виђење ствари. Мислим да је од владиног утицаја много већи проблем комерцијализација медија, то што приходи одређују садржај. Још већа невоља је то што млади више не гледају телевизију, а новине читају само ако је њихов садржај на друштвеним мрежама. Ова публика не само да не гледа телевизију већ је нимало не занима ништа од онога што се врти на ТВ каналима. Млади Руси као да живе у сасвим другачијем свету од старијих генерација, што показују и приче које се врте на „Фејсбуку” или „Јутјубу”. То значи да медији морају да стварају другачије приче за старију и млађу публику. Мислим да је највећи проблем руских медија поменута информациона подела, а не притисци Кремља.

Кад су почињали са радом, РТ и Спутњик су говорили да су они руски еквиваленти Си-Ен-Ену и Би-Би-Сију? Јесу ли?

Мислим да јесу, раде исту ствар, мада постоје разлике у стилу и речнику.

Шта кажете на аргумент да то ипак није исто јер Си-Ен-Ен непрестано критикује Доналда Трампа, док на РТ и Спутњику никад не чујемо критику на рачун Владимира Путина?

Ја то посматрам са глобалне тачке гледишта. Људима су потребна различита мишљења. Ако имамо Си-Ен-Ен који нам показује једно стајалиште, треба да имамо и другачија виђења света која показују, на пример, РТ и Спутњик. Да се разумемо, нико од њих не говори истину. Истина настаје комбиновањем различитих извора и углова посматрања. Нема објективних медија. Чак и кад нисте емотивни у извештавању и не износите судове, ни онда нисте објективни јер сте изабрали угао из којег обрађујете тему.

Ваш коментар на антируску хистерију у појединим западним медијима?

То је опасна ствар и ми постајемо уморни од свега тога. Највећи број Руса не прати стране изворе, већ се из домаћих обавештава о томе како Запад прича о њима. Русима су извор информација о антируској хистерији на Западу руски медији, а антируска хистерија је у домаћим медијима приказана далеко већом него што она стварно јесте. Зато је Русима већ доста свега и многи више не прате медије.

Колико је Србија заступљена у руским медијима?

Слабо, ретко се извештава о Србији, али је извештавање увек позитивно. Постоји мишљење да смо братски народ, али свакако да Русија себе доживљава као старијег брата.


Коментари6
6862d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Pa lako se pamti kad znas da te samo jedan narod voli.
Милена В.
Данас се у свету води анти-руска пропаганда, највећа од свих анти пропаганди, анти-русизам је већи од свих анти-семитизама, Си-Ен-Ен је део те пропаганде, а господин НН ставља знак једнакости између Си-Ен-Ена и Спутњика, каже 'Не верујте ни Си-Ен-Ену ни Спутњику'.
Плавић
Јевгењиј Александрович Кожемјакин је на Факултету новинарства Бјелгородског државног научно-истраживачког универзитета - руководилац катедре комуникологије, оглашавања и односа с јавношћу (коммуникативистики, рекламы и связей с общественностью)! Преводилац је, очигледно, имао проблем и са (замислите, каже се овде, Пућиновим, о Господе!!!) називом за држављанина Русије - Россиянин, који нема верификован превод у нашем језику (Русијанац?) ... баш као што нема ни сагласја о томе како се назива држављанин Србије! Руски језик - није мало другачији Српски ... а није ни језик запећка, прежвакана жвака ... непотребан у сјају и свет(л)ости енглеског. Морамо што-шта да учинимо и у својој кући: од обнове лоше и превазиђене транскрипције (не свиђа Вам се "Пућин"?), па до медија, који би морали да почну да преузимају вести о Русији - са извора - из Русије, чиме би се многе визуре (политичке, друштвене, научне ...) поставиле на место ... бар "наши" медији, попут Политике.
nikola andric
Vreme navike uopstavanja je proslo. To se moze obrazloziti logikom. Opsta forma (''formular'') uopstavanja je: za svaki x Fx&Gx''. To ce reci da svaki clan skupine x ima osobine F i G. Ako samo jedan clan skupine x ne zadovoljava uslove F i G onda ceo iskaz nije istinit. Cinjenice je najbolje shvatiti kao istinite iskaze (recenice, propozicije,itd). Dakle ne ''opste'' nego posebno , sto se poklapa sa detaljima , je vaznije. Od kontrolisanih iskaza (cinjenica) mi komponujemo ''sliku sveta'' ili realnosti. Izrazi kojima se izrazava ''opstost'' (svi, svako, niko,itd) se zovu kvantori. To nisu imena koja naznacavaju pa je njihova upotreba u recenici sa ''subjektom i predikatom'' varljiva posto ''subjekt'' sugerira odredjen entitet koji nije naznacen posto kvantori ne naznacavaju. Oni se najlakse shavataju kao ''varijabile'' u matematici.
Dragoslav Stanisavljević
Вероватно сте у праву Г-дин Јевгениј Кожемјакин, али мени драга и мила чак и лаж написана у Спутњику, но, ако би којим случајем, мада чисто сумњам у то, СиЕнСиии написао неку лепу истину. Знате, чак и да напишу истину неког догађаја, верујем да бих променио мишљење. Зато, оставите мени право да мислим како желим, а ви размишљајте како Вам воља. У борби против дезинформација, најбоље ,,оруђе-оружје" пласирати контра дезинформацију.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља