субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:03
БЕЗБЕДНОСТ СРПСКИХ ДИПЛОМАТА У СВЕТУ

Афоризам или претња амбасадорки Николић

Како је Алекса Скељо објаснио претећи мејл који је упутио српској амбасадорки у Хрватској
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 13.05.2018. у 22:00
Амбасада Србије у Загребу (Фото МСП)

„Поштована госпођо Николић, будите срећни да ја и моји истомишљеници нисмо на челу Хрватске јер вас уверавам да бисте ту ноту појели”, стајало је у мејлу који је извесни Алекса Скељо послао амбасадорки Србије у Загребу Мири Николић, пошто је одбила да прими хрватску ноту због Шешељевог испада у Београду. Само неколико дана касније, како „Политика” сазнаје у дипломатским круговима, Скељо је поново писао српској амбасадорки. Овога пута у једном сасвим другачијем тону, тврдећи да није добро разумела његове речи из првог мејла и да је реч само о „афоризму”. О томе ко је „подстакао” овог човека да „пегла” свој ранији иступ, може се само нагађати.

И поред свих тешких речи које су између две државе пале у протеклих неколико година, српске дипломате, како се може незванично чути, нису до сада никада добијале претње оваквог типа, нити су се осећале угрожено у Загребу, јер хрватски МУП држи четворо очију отворених када су у питању српски дипломатски представници и њихова безбедност. Зато је, рецимо, обезбеђивао и српског патријарха Иринеја приликом боравка у Хрватској, иако се он не налази на списку пет личности из Београда које се у Хрватској морају штитити.

Додуше, било је неких порука, као што је она од прошлог лета, када је на саобраћајном знаку, којим је резервисано место за службено возило амбасаде – био исцртан човек обешен на дрво. Међутим, неке „конкретне” акције се ипак не дозвољавају. Тако је уочи посете председника Александра Вучића Загребу, средином фебруара ове године, председник екстремне Аутохтоне хрватске странке права Дражен Келеминец претио да ће протестовати испред амбасаде Србије, али му то ипак није дозвољено. Према незваничним информацијама, српске дипломате у конзулатима у Вуковару и Ријеци ипак не могу да се осећају тако сигурно као они у Загребу.

Протеста испред српских амбасада у свету је ипак било. Тако је у јануару 2017. уз покличе „УЧК” и речи песме „Беса” – „заклео сам се да ћу живот дати за Косово” – албанска дијаспора протестовала испред Мисије Србије при УН у Њујорку, захтевајући ослобађање Рамуша Харадинаја из притвора у Француској. Тих дана стигла је и информација да су српске дипломате у неколико држава озбиљно угрожене. Министар спољних послова Ивица Дачић открио је да се, према безбедносним информацијама, у албанској дијаспори планира заузимање неког од наших дипломатско-конзуларних представништава у САД или Европи како би се Србија принудила да одустане од захтева за суђење Харадинају.

Ту информацију је, према његовим речима, Београд добио од западних безбедносних агенција „из једне велике земље и велике безбедносне заједнице”. Једна од опција која је разматрана у албанској дијаспори било је и узимања талаца. Према медијским написима, МСП је тражио од дипломатских представника Швајцарске, Грчке, Турске, Немачке, Италије и Белгије да њихове власти појачају обезбеђење српских представништава.

У фебруару ове године чланови организације Бошњачки покрет организовали су протест испред амбасаде Србије у Сарајеву, због најављеног усвајања Декларације о опстанку српског народа јер се њоме, наводно, крши Дејтонски споразум. У августу 2017. године из безбедносних разлога је повучено читаво особље српске амбасаде у Скопљу. Било је то после афере прислушкивања српских дипломата и новинара, али и самог председника Србије. Како је објаснио Александар Вучић, од надлежних обавештајних органа је „добијено довољно доказа о веома офанзивном деловању против органа и институција Србије”.

Дачић је тада открио и да је у читав случај био умешан и „страни фактор”. Касније су медији писали да је тај „страни фактор” амерички амбасадор у Скопљу Џес Бејли. Он је, наводно, преко премијера Зорана Заева затражио да се припадници македонске Управе за безбедност и контраобавештајне послове укључе у прислушкивање српских дипломата, али и председника Вучића. Међутим, министар спољних послова Македоније Никола Димитров негирао је да македонска влада прислушкује српске институције и званичнике.

Драстичних случајева у којима су српске дипломате смртно страдале било је на срећу мало. Давне 1971. године припадници усташке емиграције, предвођени Миром Барешићем, ранили су у Стокхолму амбасадора Владимира Роловића који је недељу дана касније и умро.

Смртно је страдало и троје дипломата из амбасаде у Триполију. Двоје српских представника у Либији, Слађана Станковић и Јовица Степић, отети су у новембру 2015, а три месеца касније су страдали у америчком бомбардовању терористичког кампа, где су били заточени. У мају 2017, после саобраћајне несреће, преминуо је и шеф тог истог ДКП-а Оливер Потежица. Амбасада ипак није ни затворена ни премештена. И данас је тамо отправник послова. Објашњење министра Дачића је било да тамо живи и ради око 500 Срба, као и да Србија у Либији, као и у Ираку и Сирији, има своје спољнополитичке интересе због којих не затвара амбасаде, иако се у тим земљама ратује.

Како за „Политику” објашњава Ивица Тончев, државни секретар МСП-а задужен за безбедност српских дипломатских представништава, у овом тренутку се може говорити о генералној угрожености шефова ДКП-а Србије у земљама у којима постоји повишени безбедносни ризик, конкретно у земљама попут Либије или Сирије.

„У другим државама нема индиција да је безбедност шефа ДКП-а директно угрожена. У одређеним земљама се дешава да амбасади или шефу ДКП-а буде упућена претећа порука попут мејла који је недавно добила наша амбасадорка у Хрватској. Дешавало се и да неко постави претећу поруку на ограду амбасаде или на места обележена за паркирање возила нашег ДКП-а. Има и случајева да је угрожена безбедност резиденције шефа ДКП-а у земљама у којима је генерално угрожена јавна безбедност, а дешавају се и упади у посед о којима бива информисан МСП и локална полиција”, објашњава Тончев.

Ипак, како истиче, утисак је да је безбедност наших амбасада и конзулата на задовољавајућем нивоу, имајући у виду све околности и услове рада, нарочито у земљама са повишеним безбедносним ризицима. Наше амбасаде и конзулати су, објашњава Тончев, свакодневно на вези са централом и о евентуалним безбедносним ризицима информишу МСП, на основу чега се онда предузимају одговарајуће мере, када се процени да је то потребно.

Чување страног ДКП-а је, како каже бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић, ствар части и достојанства јер су по међународном праву чланови амбасаде и амбасаде – светиње. Србија, каже он, дели судбину осталих држава. Тамо где су односи у држави стабилни, мирни, нема ниједног забележеног случаја да су наши људи били на мети узнемиравања.

„Изузетака је било само у време социјалистичке Југославије, када је усташка организација извршила неколико напада на наше амбасаде и убила једног амбасадора. Било је тада и покушаја атентата на председника државе када је био у посети Америци. Мимо тога, наше амбасаде су свуда биле третиране са дужним поштовањем. То се односи на све континенте. Друга је ствар тамо где су се водили локални сукоби у време деколонизације, ослободилачки, а често и грађански ратови као што је био случај у Мозамбику или Анголи. Тада су сви странци били изложени потенцијалној опасности. Али, ми ни тада нисмо били погођени, јер смо важили за пријатеље тих народа који су хтели да се ослободе”, објашњава Јовановић. Ни у овом тренутку, оцењује, нема разлога за опасност, јер Србија води мирољубиву политику.


Коментари14
75f83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,ЗАГРЕБ.
Раде Ковачевић.Све може бити тачно што сте написали. Али сте требали додати да је политика -сви Срби у једној држави уз паролу да ће се читава Хрватска видјети са Загребачке катедрале уз канонаде топова са Купе,20 км од Загреба,први пута Србе у Хрватској довела у у директну конфронтацију са свим Хрватима и омогућила јачање ,како ви кажете,усташке струје у Хрвата и наш нестанак као народа.Нитко није био уз нас,а идеолози сулуде политике испоручили су нас како ви кажете,усташама. Видите,ова два лика из чланка нису у Сабору,добивају мање од промил гласова ,а Шешељ је,прелази цензус. Видите ,ако сте интелектуалац,а јесте,ако волите народ свој,а волитe,онда будимо критични и према себи. Зашто?Па ако не градимо мостове,градимо барем понтоне,да не потонемо до краја. Ако сте поријеклом из Лике или око ње онда вам је ова порука јасна.
Раде Ковачевић
Ваше поруке су мени потпуно јасне,иако нисам из Лике,пошто сам рођен у граду који је добио име по Великом Књазу.Територијални интегритет и суверенитет Хрватске нису дискутабилни сами по себи,премда је,као што знате,Хрватска брже-боље пожурила да призна независност Косова,будући да Хрватску храни идеја слабе Србије,што је њен политички индикатив.Знам врло добро да су почетком деведесетих Туђман и остали тенденциозно и јавно неговали провокативну усташку реторику Хрватској,јер им је собзиром на спољни политички контекст,одговарала побуна Срба у Хрватској која је унапред била осуђена на пропаст.Срби у Хрватској нису могли да забораве своју ужасну судбину у току Другог светског рата,што их је вазда чинило лаким пленом усташких јастребова ослобођених,после пада Берлинског зида и неминовног слома Југославије,императива прикривања својих антисрпских интереса код куће и глумњења носталгичних патриота у расељењу.Бојим се да је етнички чиста Хрватска једино што усташки епигони могу да поднесу.
Препоручујем 3
Раде Ковачевић
nikola andric@Није овде спорно да појединачни Хрвати и Срби могу бити пријатељи, такође у фокусу није ни разматрање позитивног економског учинка коју слободна трговинска размена доноси становништву где год да се остварује.Својевремено је и Томас Пејн, (творац америчке Декларације о правима) констатовао како трговина трајно цивилизује људе и свугде условљава њихово лепо понашање.Овде се, међутим, ради о томе да је хрватска држава у два маха, први пут у околностима када су хрватској држави у залеђени били нацистичка Немачка и Вермахт,а други пут када су јој у залеђини били уједињена Немачка и НАТО,први пут спровела погром, према МКИЈ-у,око700. 000 Срба,а други пут прогон око 500.000 српских житеља из Хрватске.Проблем је усташка идеологија, реторика и политика, која се укоренила у све институције савременог хрватског друштва.Дакле, како наћи решење за овај проблем и наставити даље,а да се више никада не догоди да историјске околности повампире усташку идеологију уништења српског народа?
vujica
@@Petar ZAGREB.Petre tvoja namera u komentaru je verovatno imala za cilj da "pomiri" komentare za i protiv pretnji ambasadorki Srbije.Medjutim mislim da to neće uspeti.Ti pominješ Hrvate i Srbe u kontekstu borbe protiv madjarizacije.Pitam te što ne reče ni reči o nešto bližim događajima.Treba iako je sve jasno objasniti,kako to da se Hrvatska u tri rata( 1 i 2 svetskirat i Bombardovanje Srbije1999 godine i svim događajima devedesetih)nađe na strani Austrougarske,Nemačke(HITLERA,Japana, ItalijeI Zapadnih sila SAD i EU iako Hrvatska nije bila član EU u to vreme). Samo mi molim te nemoj reći da to nisi znao jer ti u to niko neće poverovati.
Раде Ковачевић
Како пролази обичан грађанин Хрватске српског порекла, ако је овако отворено изложен проусташком атаку и порузи званични српски амбасадор у Хрватској? Каква порука се шаље грађанима Хрватске српског порекла, ако не: губи се из Хрватске! Каква порука се шаље избеглицама из Хрватске, ако не: не враћајте се, није вам овде место! Штошта није у реду у српско-хрватским односима, али од свих проблема најтежи је проблем укорењивања усташке идеологије у свим институцијама хрватског друштва. Та идеологија усмерена је на српство, на погром српског народа у Хрватској, на његов прогон и етничко чишћење из Хрватске. Хрватски званичници данас хвале Туђмана и зову га оцем нације, а он је организатор највећег етничког чишћења у срцу Европе скраја 20. века, па и макијавелистички провокатор који је добро знао како ће српски народ у Хрватској реаговати на усташку реторику и политику спочетка 20. века. Ниједна реч овде написана не доводи у питање територијални интегритет и суверенитет Хрватске.
Петар,ЗАГРЕБ.
Г.Андрићу.На трагу сте.Грађанску Хрватску градили су Хрвати кроз своју националну интеграцију у 19ст. и Срби у Хрватској. Срби су имали идеологију ми јесмо Срби,али наша домовина је у Хрватској и заједнички са Хрватима градимо Хрватску. Хрвати су водили политику да су им Срби најближи и да само са Србима у Хрватској могу против мађаризације и само са Србима могу ујединити хрватске земље. Таквом политиком Хрватска је могла бити стабилна.Држава два народа.Једног већег и једног мањег. У Хрвата је увијек постојала јака струја.Ми немамо ништа са Србима,они су реметилачки фактор.Када им се пружила прилика са Анте Павелићем,зна се што је било.Али мора се признати да без оне прве струје Хрвата не би Србљи преживјели усташки погром. Без заједничке борбе Хрвата и Срба,против усташа и нацизма не би било ни СР Хрватске у федерацији. Несретне 91.г.када су догађаји били убрзани,дио Срба у Хрватској издани од Рачанове струје,први пута су помислили да могу живјети изван Хрватске у јединственој српској држави ,што су једва дочекали они Хрвати чија је политика ,ми немамо ништа са Србима и први пута Срби у Хрватској остали су сами.Милошевић им је окренуо леђа,а Туђман их је отпухао са хисторијске позорнице. И сад нам је земља пуста.А они који заступају политику да немају ништа са Србима и даље по инерцији воде земљу на "побједничкој"идеологији у пропаст. Нису свијесни да је наш етнографски простор заједнички,да су сви демографски вишкови потрошени и да нестанак Срба значи и нестанак Хрвата. И могу вам рећи да се ја међу Хрватима осјећам угодно.Као да сам међу својим Србима. Посебно је занимљиво да они Хрвати који кажу да немају ништа са Србима су све сличнији Србима.Епика,јуначке пјесме,слава побједе,нитко им ништа немере.Од славља не виде пропаст. Не може се живјети на идеологији негацији туђега ,а не имати ништа самосвојног.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља