уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Јерусалимска селидба

Нова америчка амбасада, која се данас провокативно отвара, биће у Јерусалиму, али је питање да ли и у Израелу
Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 13.05.2018. у 21:44
(Фото Бета/АП)

После повлачења Америке из споразума са Ираном о нуклеарном програму, Доналд Трамп испуњава још једно предизборно обећање које долива бензин на запаљиви Блиски исток: Сједињене Државе данас отварају амбасаду у Јерусалиму.

Иако дипломатско пресељење из Тел Авива за Јерусалим нема конфликтни потенцијал као у случају Ирана, Трамп је поново показао да води политику конфронтације са светом у коме влада консензус око тога да коначни статус града треба да буде препуштен израелско-палестинским мировним преговорима.

Трамп је 6. децембра формално признао Јерусалим као главни град Израела, а у Белој кући су говорили да ће пребацивање амбасаде из Тел Авива трајати годинама. У јануару је, обраћајући се израелском парламенту, Кнесету, потпредседник Мајк Пенс обећао да ће се нова амбасада отворити најкасније до краја 2019.

Колико се Трампу журило постало је јасно када је у фебруару Бела кућа најавила да намерава да нову привремену амбасаду у Јерусалиму отвори на 70. годишњицу оснивања Државе Израел. Трамп је чак најавио могућност да лично дође у Јерусалим.

Када је 1947. резолуцијом УН тадашња британска мандатна територија Палестина подељена на арапску и јеврејску државу, Јерусалиму је додељен специјалан статус уз препоруку да град, као и оближњи Витлејем, буду corpus separatum којим ће управљати УН. То се никад није догодило.

Чим је окончана британска владавина 1948, јорданске снаге окупирале су Стари град и источни, арапски део. Тако је било све до јунског рата 1967. када су Израелци преузели контролу над источним делом, анектирали га да би 1980. Кнесет усвојио закон који читав Јерусалим проглашава за „комплетну и недељиву” престоницу Израела.

Док се по критеријумима УН Западна обала и источни Јерусалим сматрају окупираном територијом, и док свет критикује њихову илегалну јудаизацију, Трамп не одустаје од провокативног потеза.

Палестинци, који источни, арапски Јерусалим виде као престоницу своје будуће државе, сматрају да је шеф Беле куће једностраном одлуком елиминисао САД као „поштеног брокера” мировних преговора и унео елементе нове неизвесности на Блиски исток.

Палестински председник Махмуд Абас је изјавио да је одлука „шамар” Палестинцима. „Овај потез не само да је илегалан већ ће уништити све достигнуто на путу праведног и трајног мира између две суверене државе дуж граница из 1967, између Израела и Палестине који би једно уз друго живели у миру и сигурности”, каже главни палестински преговарач Саеб Ерекат.

Милитантни палестински Хамас, који управља Појасом Газе, поручио је Трампу да је „отворио врата пакла” позивајући Абаса да прекине односе са Вашингтоном и да споразуме са Израелом из Осла прогласи ништавним. Исламски џихад је одлуку назвао „декларацијом рата”.

Трамп је разгневио и своје арапске али и европске савезнике. Шефови дипломатија ЕУ у децембру су саопштили да неће следити Трампов пример јер „угрожава мировни процес”. Генерална скупштина УН убедљивом већином подржала је необавезујућу резолуцију која позива САД да повуку одлуку о Јерусалиму.

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху описао је УН као „кућу лажова”, а од тада понавља да је „признавање реалности суштина мира, темељ мира”. Исто мисли и Трамп опседнут жељом да поправи односе са Израелом нарушене у време Барака Обаме због одбијања владајућих израелских конзервативаца да обуставе градњу илегалних јеврејских насеља на окупираним територијама. „Данас коначно прихватамо очигледно: да је Јерусалим главни град Израела. То није ништа мање ни ништа више од прихватања реалности”, изјавио је 6. децембра.

Трамп још каже да и даље подржава решење сукоба по принципу две државе, да нема жељу да диктира границе израелског суверенитета, и да је уверен да ће признање Јерусалима помоћи „напредовању мировног процеса”: скидање питања будућег статуса Јерусалима – једно од најсложенијих на агенди преговора – допринеће реализацији његовог мировног плана који се још разрађује.

Пресељењем амбасаде на привремену адресу у зграду америчког конзулата у јеврејском делу Јерусалима – док се не нађе безбеднија локација – Трамп је истовремено раскрстио са седам деценија дугом праксом својих претходника.

Иако амерички закон из 1995. предвиђа да САД преселе амбасаду за Јерусалим, и упркос притисцима произраелских политичара и јеврејских лобија, Бил Клинтон, Џорџ В. Буш и Барак Обама су због политичке деликатности редовно потписивали одлагање спровођења те одлуке на шест месеци.

Тако је било све док се Трамп није уселио у Белу кућу и одлучио да Нетанијахуу преда поклон на годишњицу Државе Израел. Најближе сараднике, укључујући и државног секретара, који су га саветовали да то не чини, једноставно је сменио. Убедљиву већину бивших америчких амбасадора у Израелу, који су такође проценили да се ради о опасном потезу, Трамп је игнорисао.

Гватемала је засад једина уз САД која ће преселити дипломате за Јерусалим, мада је Нетанијаху најавио да сличне планове има још шест неидентификованих држава. „Ово није сан. Ово је стварност. Поносан сам и усхићен”, изјавио је градоначелник Јерусалима Нир Барак. Израелци ће данас славити Трампа, али кулминација палестинског незадовољства могла би да буде дан после данашње церемоније.

Дан у коме Израелци славе доношење декларације о стварању јеврејске државе, Палестинци деценијама обележавају као „Дан накбе”, Дан катастрофе, подсећајући се како је 1948. више од 700.000 Палестинаца протерано из својих домова.

Можда и са земље на којој се данас отвара нова амбасада – што намеће дилему:

америчка амбасада налазиће се у Јерусалиму, али питање је да ли и у Израелу.

Зграда генералног конзулата налази се у дипломатској зони кварта Арнона, али је делом на територији која се и данас назива „ничија земља”, простору унутар линије примирја из рата 1948. на који су право полагали и Јордан и Израел. „Ничија земља је окупирана територија”, кажу Палестинци.


Коментари0
10003
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља