петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:47
СВЕ МОЈЕ ТИТУЛЕ ЕВРОЛИГЕ: ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ

Сваки секунд у Србији ми је драгоцен

Кад сам освојио прву титулу, с Партизаном 1992, помислио сам да је то све од мене, али ми је Аца Николић рекао да је то тек почетак. – Радујем се Београду
Аутор: Александар Милетићнедеља, 13.05.2018. у 22:00
(Фото Н. Неговановић)

Најуспешнији тренер у историји Евролиге Жељко Обрадовић (58), деветоструки шампион, враћа се у град који му је одредио судбину у каријери, да би побољшао свој рекорд. Од 18. до 20. маја, у београдској „Штарк арени”, покушаће с истанбулским Фенербахчеом да одбрани титулу, а ривал у полуфиналу је литвански Жалгирис (други пар чине мадридски Реал и московски ЦСКА).

Обрадовић се из родног Чачка преселио у Београд 1984, када је из Борца прешао у Партизан. Његов прелазак је био плод „уигране акције” једног од најбољих бековских парова Европе свих времена: Зоран Славнић – Драган Кићановић. У то време Чачанин Кићановић био је спортски директор „црно-белих”, а Славнић тренер. Славнић је дошао на идеју да га доведу, а Кићановић му је на првом састанку рекао: „Немој да се плашиш ни Београда ни Партизана.”

С Партизаном је као играч освајао домаће трофеје и европски „Куп Кораћа”, а као тренер му је донео најзначајнији пехар у клупској историји: Куп шампиона (Евролига) 1992. И то у својој дебитантској сезони. Међу девет титула Евролиге налази се и она коју је освојио 2009. године с Панатинаикосом, када му је помоћник био његов кум Димитрис Итудис (данас тренер ЦСКА) а један од играча Шарунас Јасикевичијус (тренер Жалгириса) против којих ће се у Београду борити за назив најбољег на континенту (учествује и Реал с Паблом Ласом кога је Обрадовић тренирао у у том клубу).

Пре но што започне борбу против својих ученика, замолили смо Обрадовића да нам укратко изнесе своје најупечатљивије успомене с девет успешних завршних турнира Евролиге, али и да каже шта очекује од „Београда 2018”.

Истанбул 1992: финале Партизан–Хувентуд 71:70 (Ђорђевић у последњем секунду тројком одлучио победника)?

Кад помислим на ту сезону сетим се најмлађе екипе свих времена која је освојила Евролигу и себе као почетника у тренерском послу. Била је то по много чему историјска сезона и за Партизан и за Евролигу. Због санкција смо у целој сезони одиграли само једну утакмицу у Београду, а били смо домаћини у Шпанији, у Фуенлабради. И данас ми у ушима звони реченица професора Аце Николића који ми је, још док смо славили, рекао: „Ово је тек почетак, желим ти још трофеја.” Помислио сам да је немогуће поновити то, да неће бити више таквих трофеја за мене. Међутим, Профа је имао визију.

Тел Авив 1994: Хувентуд–Олимпијакос 59:57 (Паспаљ 1,5 секунди пре краја имао прилику за изједначење)?

Отишли смо у Тел Авив као потпуни аутсајдери. Нико нам није давао ни најмању шансу. Сви су видели Олимпијакос с титулом, јер су имали изванредне играче, а пре свега Жарка Паспаља. У полуфиналу смо лако добили Барселону (79:65) а у финалу смо одиграли изузетно тешку утакмицу, једну од најтежих у финалима. Све је било на страни Олимпијакоса, али смо нашли начин да им парирамо. У последњих седам минута нисмо примили ни поен. После су ми у Бадалони рекли да сам им вратио оно што сам им узео с Партизаном.

Сарагоса 1995: Реал–Олимпијакос 73:61 (Сабонис 23 поена, 7 скокова)?

У тој сезони су доминирали Сабонис и Арлаускас. Наш играч Исмаил Сантос је тада дао изјаву која се и данас препричава, да смо освојили Евролигу с „два и по нападача”. Доминантно смо добили и Лимож и Олимпијакос. Играли смо сјајну одбрамбену кошарку, знали смо на који начин можемо да освојимо трофеј. Имали смо велику одговорност и мотивацију, јер је Реал петнаест година чекао на тај трофеј.

Солун 2000: Панатинаикос–Макаби 73:67 (Ребрача 20 поена, Каташ 17)?

Прва титула коју сам освојио с Панатинаикосом у којем сам провео 13 лепих година. Ефес је имао изванредан састав, с доста играча који су постали велика имена светске кошарке. Туркоглу, Кутлај, Онан, Бешок, Мулаомеровић, Дробњак и остали играли су сјајну кошарку. Добра околност за нас је била то што смо имали велику подршку навијача, иако се играло у Солуну. Макаби се појавио први пут с тренером Гершомом који је после доста тога урадио. Сећам се да ми је Каташ, који је пре тога играо за Макаби, рекао пре меча: „Тренеру, мене овде нема ко да чува.” То ме је одушевило. И заиста је играо је сјајно у том финалу.

Болоња 2002: Панатинаикос–Киндер 89:83 (Киндер водио са 14 поена крајем друге четвртине, 45:31)?

Киндер је био апсолутни фаворит, не само зато што се играло на његовом терену, већ и због тима који је вероватно био најбољи у његовој историји. Многи њихови играчи су после отишли у НБА: Ђинобили, Јарић, Андерсен... Ту су и Смодиш, Ригодо, Гренџер... Сећам се да сам после прес-конференције уочи меча у шали рекао: „Да изађете на улицу и питате сто људи ко ће да освоји Евролигу, сто би рекло Киндер.” Пошто смо остали без центра Јанулиса променио сам тактику. Решио сам да играм са четири „мала” играча, Мулаомеровић, Бодирога, Кутлај, Алвертис. Млади Пападопулос је био једини центар. Мидлтона и Роџерса сам комбиновао као „четворку” и „петицу”... Са четири „мала” смо добили меч, играјући другачију кошарку. Бодирога и Кутлај су били изванредни. На полувремену смо доста заостајали, али сам рекао играчима да морамо мирно да одиграмо у наставку и да ће резултат доћи. Киндер је платио цех „морања” да се освоји титула.

Атина 2007: Панатинаикос–ЦСКА 93:91 (Томашевић 16 поена, Вујанић 12)?

Није било тако тесно као што резултат говори. Контролисали смо меч. Играли смо добро и имали одговор на сваки покушај екипе ЦСКА која је имала сјајан састав, с Папалукасом, Холденом, Смодишем, Ленгдоном... Од првог дана сезоне борили смо се с огромном пресијом, прво да морамо да се пласирамо на фајнал фор, а затим и да га освојимо, пошто се играло у Атини. Издржали смо све и у сјајној атмосфери пред нашим навијачима освојили трофеј.

Берлин 2009: Панатинаикос–ЦСКА 73:71 (Панатинаикос водио с 51:28 почетком треће четвртине, Шишкаусас шутирао тројку за победу ЦСКА секунд пре краја, лопта изашла из обруча)?

То је без сумње један од најбољих фајнал форова свих времена. Обе утакмице смо добили с два поена разлике, Олимпијакос у полуфиналу, а ЦСКА у финалу. У финалу смо водили с 23 поена разлике, али су они успели да се врате и да дођу у прилику да освоје трофеј. Квалитет кошарке је био сјајан.

Барселона 2011: Панатинаикос–Макаби 78:70 (Дијамантидис 16 поена, девет асистенција)?

Велико изненађење је било то што смо у четвртфиналу избацили Барселону која је бранила титулу, а притом се фајнал фор играо у Барселони. Била је једини тим без пораза у Топ 16 и имала предност домаћег терена у четвртфиналу. На фајнал фору смо доминирали у оба меча и заслужено освојили титулу. Дијамантидис је био МВП, али је цео наш тим одиграо врхунски.

Истанбул 2017: Фенербахче–Олимпијакос 80:64 (Богдановић и Калинић по 17 поена, Фенербахче први турски клуб шампион Европе)?

Поновило се нешто што сам имао у Панатинаикосу 2007, када смо као домаћини били под притиском да морамо да освојимо Евролигу. Пресија од првог до последњег дана. У четвртфиналу смо без пораза избацили Панатинаикос, иако су имали предност домаћег терена. Играли смо с огромним самопоуздањем на фајнал фору и доминирали против Реала и Олимпијакоса. Цела атмосфера је била невероватна, играла се врхунска кошарка. Био је то историјски тренутак за турску кошарку. Потврдили смо да смо на добром путу, јер смо сваке године ишли корак по корак, од пласмана на фајнал фор 2015, затим уласка у финале 2016. и освајања титуле 2017.

Београд 2018?

Шанса да се у Београду борим за титулу за мене је нешто посебно. Много сам срећан што смо се пласирали, јер ћу поред борбе за трофеј имати прилику да у својој земљи проведем пет-шест дана. Некоме ко 25 година живи ван своје земље сваки секунд у њој је важан. Знам колико Србија воли кошарку и знам да ће домаћини све госте дочекати раширених руку. У Београд се лако стиже са свих страна и зато очекујем пуне трибине и сјајну атмосферу. Што се тиче Фенербахчеа, нови пласман на фајнал фор је потврда да смо један од најбоље организованих клубова у Европи, али и један од најбољих тимова.


Коментари0
1f572
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља