среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36
ЛИЧНОСТИ

Све нијансе и шаре Србије

Гледаоци ме препознају још из времена „Око магазина”, али сматрам да свако себе дозира у медијима онолико колико му прија. Немам времена за часописе о кувању, нези косе и ноктију, шминкерају. Глупо је што смо дозволили да те теме буду пробој неким фигурама у јавном животу. Одбијам да будем део тога, каже Ана Бабић која је заједно са Слободаном Шарецем води „Шареницу”
Аутор: Исидора Масниковићуторак, 15.05.2018. у 13:00
Ана Бабић (Фото РТС)

На 15. спрату палате „Политика”, овог 22. фебруара, водитељка РТС-а Ана Бабић, некада Емић, заједно са колегама, поносно је држала диплому на којој је писало да је Јутарњи програм јавног сервиса најомиљенији по избору читалаца ТВ ревије.

Када је пре десет година закорачила у Таковску 10 као новинар почетник, није ни слутила да ће једног дана постати домаћин најдуговечнијег јутарњег програма, али и водитељка радо гледане емисије „Шареница”.

Њена каријера почела је 2008. на сајту РТС-а, једног септембарског дана, присећа се, када се и родио портал ове медијске куће.

– Редакција сајта је била моја прва професионална станица, прво искуство у писању, осматрачница са које сам упознала како функционишу остале редакције, како настају вести, како се спрема Дневник, и ко је ко у кући. Као на ловачкој чеки – живописно објашњава.

Потом је дошао „Око магазин”, расадник кадрова, а затим је уследила и озбиљна теренска гужва, новинарско усавршавање са колегама са којима и данас има однос који је више од посла, истиче поносно.

– Код мене је све ишло поступно и по реду. Онда је почело буђење кроз прозор мог и нашег Јутарњег програма, деценијама најгледанијег и најомиљенијег у Србији. Ту се теренско новинарство измешало са информативним. Сада имам неколико улога – новинарка, водитељка и лице које прво угледате када се пробудите. Наравно, тога не би било без екипе која стоји иза свих нас.

И ту није био крај њене узлазне линије. Уследио је и ангажман у једној од најгледанијих забавних емисија којом почињу викенди – „Шареници”, након одласка њеног препознатљивог домаћина Живорада Жике Николића на другу телевизију.

– „Шареницу” смо наследили, али смо већ после првих емисија показали шта нам је намера. Нисмо се поредили, нисмо се утркивали, јер смо знали да радимо праву ствар. И одмах смо се Слободан Шаренац и ја препознали као тим. Кад имате то, већ сте победили. Нема то везе са рејтингом, то је оно нешто необјашњиво, нема лажи, све је право, свака емоција, свака најава, сваки гост и прича са њим. Онда дођу бројке да све то потврде. И дошле су – са великим осмехом прича.

А шта је пресудило да баш она постане део „Шаренице”?

– Била је интерна аудиција унутар телевизије. Уредница Забавног програма Оливера Ковачевић позвала ме је једног петка, а следећег сам снимила прве две емисије. Не знам шта је пресудило, нисам се више враћала на то, сада смо ми „Шареница”. И на плану су све нијансе наше Србије, и шире. Све боје, сваки дезен, и све шаре. Кад је нешто на почетку, онда је мало треме и бојазни нормална ствар. Да нема тога, значило би да смо се издували, да нам је свеједно – искрено одговара.

Драго јој је што је ишла степеник по степеник. Сматра да је то формула за трајање… Труди се да је нема ни превише, ни премало на малом екрану. То је њен животни стил, тврди, који је временом постао и пословна мантра.

– У свакој редакцији, од сајта до „Шаренице”, трудила сам се да покажем да је моја професија новинарство, шта год данас имали да кажемо на ту тему. РТС је, срећом, још увек завичај наше професије, и могу бити водитељка, ТВ лице, или шта год, једно је сигурно – свака информација је проверена, и то темељно. Само тако могу да идем задовољна на посао. И да га радим онако, од срца.

А која јој је редакција до сада највише пријала и, будући да је каријеру започела иза камера, да ли воли да се слика или јој то представља одређену нелагоду?

– Камера је стара лија. Све та види, али има неке магије у томе. Некад је велика неравнотежа између оног што ја мислим да сам одрадила, начина разговора са гостима, неке најаве, а испадне потпуно друга прича. Ловљење тог духа из боце са објективом је ваљда алхемија овог нашег посла. Никад није само црно или само бело. „Око” је редакција која је најмање у редакцији. У Јутарњем, после жива три сата програма, тек онда улазимо у редакцију, да видимо шта даље, одмах почиње сутра. „Шареница” је комплексна у свом паковању. Она је слојевита, има ту неколико кора, ред смеха, па песме, па вас наједном одведемо у Студеницу, рецимо, или вас позовемо у Врање, због фантастичне представе... Нелагоде нема, јер смо ми ту због гледалаца. Добри домаћини за најбољу публику и госте – самоуверена је наша саговорница, која добре водитеље препознаје по „оном нечем” чиме плене.

– „То нешто” је онај најмањи заједнички садржалац за публику, за сопствени осећај и пре свега за мерила професије. Ценим све колеге који предано стварају, шта год да раде, који долазе свакога дана на посао бар са полуосмехом, и оне који када направе причу упадају у редакцију вриштећи од усхићења. То је непроцењиво, то су узори – додаје.

Са колегом Слободаном Шаренцем се дуго познаје, али нису много радили заједно. Присећа се фудбалског светског првенства у Јужној Африци, када је он радио специјалну емисију, а она припремала прилоге „око терена”. Две године касније се опет срећу, исто фудбалским поводом. Шаренац поново ради специјалну емисију, а наша саговорница путује на Европско првенство у Украјину.

– Седам дана у Лавову и прилози за емисију, велико искуство и добра забава. Лепо се слажемо, има много смеха, свега што је потребно да постоји тандем. А да ли се добро допуњујемо пред камерама, то треба да каже публика. Оцене које стижу од колега и шефова су више него добре, тако да ми настављамо како смо почели – са пуно самопоуздања наставља разговор.

Публика која је пратила и до сада „Шареницу” и даље је уз њих. А добили су и  нове гледаоце. То је, тврди, био и план, да покажу да је „Шареница” више од било чијег имена.

– То је традиција наше земље, ове телевизије. Оно што понудите, то се и очекује. Ми смо обрнули игрицу. Ако паметно одгледате „Шареницу”, видећете да је она иста, али и да је потпуно другачија. То су те нијансе… Ослушкујемо критике и оне су увек добродошле. Коментари су за сада углавном позитивни, тапшу нас, иако многи сигурно нису очекивали велики успех у бројкама, рејтинзима. Бићемо још бољи, часна реч – поручује гледаоцима.

Признаје нам да никада пре није размишљала о послу у Забавном програму. Некако је све до сада било у вези са информативом.

– Чак и када је промена неопходна, или је пожелиш, никада се не прави „већи излет”. Била сам део „Шареничине” публике, ми смо породично везани за РТС, разумљиво. Али све је другачије с друге стране, нарочито када почињете испочетка, а сви кажу – па то је старо одело, није по вашој мери. Међутим, тврдим да сам тренутно на правом месту у свом животу, и баш ми је легло!

Себе не доживљава као познату личност, већ као маму две девојчице, супругу, ћерку… Тај редослед јој је, каже, најважнији. Онда је и део новинарске породице РТС-а, па тек Ана из „Шаренице”.

– Гледаоци ме препознају још из времена „Око магазина”, али сматрам да свако себе дозира по медијима онолико колико му прија. Немам времена за едиторијале о кувању, нези косе и ноктију, шминкерају. Глупо је што смо дозволили да те теме буду пробој одређеним фигурама у јавном животу. Одбијам да будем део тога – врло је категорична по овом питању.

За своју породицу каже да јој је амајлија. Сви јој несебично помажу, укључујући и баке… Тако да све иде како треба… Лепа је та борба, задовољно се смејуљи.

Када се устане рано, дан је веома дуг и свашта у њега може да стане, под условом да почне по списку.

– Као за набавку, паметан пише, па се све стигне. Слободно време је резервисано за породичне вратоломије – открива нам. Ћерке имају пет и годину и по. Мала и велика беба. Ђускају викендом од 9 сати уз „Шареницу”, а онда тата и мама робују њиховим захтевима.

– Како кажу старији, све прође, сад је најбоље и најлакше. Пријатељи су ту, и кад је лепо  и кад загусти, јер су прави. Богу хвала – овим речима завршава разговор Ана Емић Бабић.


Коментари0
6a9ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља