среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Правосуђе под већим политичким утицајем

Друштво судија предочило представницима Венецијанске комисије „пет група проблема” са којима се у великој мери слаже Консултативно веће европских судија
Аутор: Мирослава Дерикоњићпонедељак, 14.05.2018. у 18:56
Драгана Бољевић (Фото Танјуг)

Консултативно веће европских судија изјаснило се о усаглашености са стандардима нацрта амандмана на Устав Србије у области правосуђа који је послат Венецијанској комисији. У већини тачака мишљење већа поклапа се са оним које имају струковна удружења и невладине организације које се залажу за деполитизацију правосуђа, рекла је председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић. Она је на конференцији за новинаре, указала да су струковна удружења идентификовала „пет великих целина које представљају проблем”, а да Консултативно веће има исти став по питању најмање три.

– Изменама Устава приступило се зато што се држава обавезала да смањи политизацију правосуђа, односно да ојача његову независност. Не само што се она не смањује нацртом амандмана, већ је и повећана и то до забрињавајућег нивоа. У погледу судства, то се чини на неколико начина. На пример, и даље није јасно уређен однос три гране власти. Контрола и равнотежа, наиме, важе за међусобни однос законодавне и извршне власти, које међутим не треба да контролишу судство јер оно мора да буде независно. Такође, и даље нису прописане битне гаранције независности: финансијске, слободе говора и удруживање судија. Високи савет судства (ВСС) губи сврху постојања јер, да би био гарант независности судија и судова, он сам мора да буде независан, а то му није обезбеђено. Половину чланова ВСС бира политика – владајућа већина или само три државна функционера (у комисији чији су чланови председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, врховни јавни тужилац, заштитник грађана). Амандмани предвиђају и да се ВСС распушта увек када судијски и политички део нису сагласни – рекла је Бољевићева.

Она је додала и да се нацртом амандмана на Устав омогућава укидање слободног судијског уверења, као и да је ослабљена садашња уставна гаранција непреместивости, пошто ће судије, без своје сагласности, бити упућиване у друге градове и у судове било ког ранга. Према речима Бољевићеве, нацртом амандмана омогућава се масовно размештање судија „избацивањем” досадашње забране упућивања судија у други суд без њихове сагласности. То представља ризик од кажњавања „непослушних” и награђивања „послушних”.

Што се тиче Консултативног већа европских судија, чије је мишљење објављено на сајту Друштва судија, Бољевићева је навела да су се његови чланови посебно изјашњавали о томе да се непрописивањем разлога за разрешење чланова Високог савета судства, као и распуштањем тог тела кад год су мишљења подељена, то тело слаби и чини политички подобним.

– Став већа je да правосудни савет треба да буде непарног броја и да већину у њему треба да чине судије. Веће је указало на своје стандарде, а потом навело да најновији стандарди предвиђају да савет буде састављен или искључиво од судија или да они буду у знатној већини, утолико већој уколико је надлежност савета ужа, као што је сад предвиђено. Посебно је указано на то да чланови правосудног савета не треба да буду активни политичари, о чему се овде уопште не води рачуна, па би према предложеним решењима члан савета могао бити и министар, а управо је елиминисање те могућности било један од разлога због кога је држава обећала промену Устава – додала је Бољевићева.

Она је навела да остаје да се види на који начин ће Венецијанска комисија то мишљење представити својим члановима, будући да за сада, упркос молбама, комисија истрајава у томе да не прослеђује свим својим члановима све материјале који су јој достављени из Србије.

– Мишљење Консултативног већа европских судија, тела Савета Европе које је основано са сврхом да формулише европске правосудне стандарде, веома је важно и било би врло лоше да друго тело Савета Европе какво је и Венецијанска комисија, има различита мишљења о истим стварима – закључила је Бољевићева.


Коментари7
1a05d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Valjda je za nas najbitnije da napravimo moderne i profesionalne sudove. Da li neko zna da je naša zemlja učestvovala u kreiranju bilo kog zakona u bilo kojoj zemlji. Valjda smo i mi postali punoletni, demokratski, višestranački, pa znamo šta namvalja a šta ne.Očito da balkanske zemlje ne mogu da izadju iz vazalnog ropstva. Samo se gazde menjaju a vazali uvek isti.
nikola andric
Ucenici srpskog orakla Jovana Djordjevica koji je u sred socijalizma podigao fabriku za reci nisu od njega mogli bas nista da nauce osim protivrecnog razglabanja. On je obdario stvarnost jezikom tako da sama sebi protivreci. Zamenio je protivrecnosti u sopstvenoj glavi sa Hegelovom ''logikom'' jedinstva protivrecnosti. Srpska tradicija je da se samo izvrsna vlast smatra vlascu. Vlast se olicava u zabranama. Nezavisno sudstvo se smatra kontradiktornim posto se sudstvo kod nas nikad nije povezivalo sa bilo kakvom vlasti. Trias politica je potpuno nepoznato ucenje u Srbiji. Posle toliko Ustava, promena Ustava, amandmana itd. Srbija jos uvek nema pristojan Ustav. Cak nije u stanju da ga prepise kao sto je nekad prepisan francuski gradjanski zakon. Kakvi profesori takvi i djaci.
Бранко Миладиновић
Спречити несметано вршење криминала правосуђа над грађанима Србије! Тужиоцима и судијама укинути имунитет – увести им лиценцу ( као што и друге професије имају) не мешајући се у њихову самосталност и независност а све у циљу гарантоване примене Закона, Устава, Кодекса и дате Заклетве! Обавезно укинути “слободно судијско уверење” (нигде у свету не постоји) како би се избегла могућност „организованог криминала“ злоупотреба и заобилажења примене Закона, Устава, Кодекса и дате Заклетве! Формирати Народно независно тело за контролу рада тужилаца и судија! Обезбедити нашој деци и будућим генерацијама цивилизовано друштво и повратак моралних вредности!
dragoljub obradović
Branko, svaka čast, u pravu ste 100%, bravo
Препоручујем 4
podanik
Branko svaka Vam je na mestu. NAROCITO OVO DA SE UKINE SLOBODNO SUDIJSKO UVERENJE. I da se zabrani prenosenje predmeta drugom sudiji, neka ga nasledi sef koji je u toku svakog predmeta, tako bi bar trebalo da funkcionise kao i u svakoj birokratskoj "firmi". Citam ovih dana da se na predmetu promenuilo 6 sudija a presuda doneta nakon 12 god. za ocigledan slucaj i jasne dokaze.
Препоручујем 7
sava
A kako da se zastite gradjani i politicari od bahatih i korumpiranih sudija? Uzimaju predmete na ruke pa čekaju da na kompjuteru dodje njihov red da bi se upisali za sudiju u tom predmetu. Kako nazvati sudiju koji antidatira svoje odluke? Kako nazvati sudiju kad tumaci zakon umesto da ga primenjuje. Kako nazvati sudiju koji ima svog sudskog tumača psihijatra koji pravi zaključke kako sudija zahteva. Kako se zaštiti od sudija koji namerno razvlače početak suđenja da bi imali što više predmeta u radu i pokažu kako su preopterećeni .....Ja razumem da je potrebna depolitizacija sudstva ali kada će početi rasprava kako da se stranke zaštite od korumpiranih sudija i ličnih korumpiranih advokata?
Борисав Пантелић
Браво за коментар.То је права тема о којој нико не говори нити сме
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља