Скупштина Србије уврстила је данас у дневни ред нове седнице, по хитном поступку, предлог Маје Гојковић, председнице парламента, о образовању комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године на здравље грађана и утицај на животну средину, са посебним освртом на последице изазване употребом пројектила са осиромашеним уранијумом.
„За” је гласало 145 посланика, нико није био против, а 11 их није гласало. Опозиционари углавном подржавају формирање комисије, али има оних који су, како истичу, сумњичави што се тиче „тајминга” за овај предлог, изгледа им да „власт овим хоће да скрене пажњу грађана са неких важних закона”.
Главни задатак ове комисије, како је најавила председница парламента, „јесте да утврди узрочно-последичну везу између бомбардовања и великог броја различитих тешких обољења, која се јављају код грађана”. Важно је, казала је, да се утврди узрочно-последична веза између бруталног бомбардовања и пораста малигних обољења.
Дарко Лакетић (СНС), који је предложен за председника ове комисије, рекао је јуче новинарима да се рад наслања на извештај комисије италијанског парламента, која се бавила својим војницима у мировним мисијама, између осталог и на КиМ, и то на местима која су бомбардована бомбама са осиромашеним уранијумом и оболели су од малигних болести.
Казао је да је Италија после вишегодишњег истраживања доказала да су италијански војници умирали, оболевали и оболевају од последица тога што су боравили на подручјима на којима су коришћене бомбе са осиромашеним уранијумом. Нагласио је: „Реч је о институту квалификоване вероватноће о настанку болести и о једном врло преданом раду те комисије. Они су саслушали више од стотину људи, од којих су неки оболели, неки су у врху италијанске војске, неки у врху медицине... Од суштинског је значаја тај закључак и научна методологија путем које су дошли до тих резултата и ти њихови резултати биће полазна основа за наш даљи рад”.
Лакетић је казао да је председник италијанске комисије доставио сав тај обимни материјал и да је спреман да дође и сведочи пред нашом комисијом, кад почне да ради. Додао је и да ће за чланове комисије предложити пре свега посланике лекаре, као и стручњаке који могу да допринесу доказивању узрочно-последичне везе бомбардовања осиромашеним уранијумом са порастом малигних обољења. Очекује први прелиминарни извештај до 2020. године, али истиче да ће комисија на сваких шест месеци упознавати парламент о својим резултатима и да ће се о томе расправљати.
Истакавши да су посланици Двери јуче гласали за то да се овај предлог уврсти у дневни ред нове седнице по хитном поступку, Бошко Обрадовић, казао је да су Двери још 2009. године издале посебан часопис „НАТО геноцид” посвећен баш овој теми којом ће се бавити комисија. Додао је да је крајње време да се, после 20 година, нешто уради поводом овог питања, изразио спремност да представник Двери учествује у комисији, а уколико добију позив, предложиће др Драгана Весовића. Обрадовић је нагласио: „Ми нисмо опозиција Србији него овој власти и СНС-у и кад год нешто власт предложи што је добро за грађане ми ћемо то подржати, за разлику од власти која ни неспоран и добар предлог опозиције неће да прихвати, макар да уврсти у дневни ред, па не морају још и да га усвоје.”
Санда Рашковић Ивић, шеф посланичке групе НС–ЗСС, подржава формирање комисије, али изражава сумњу да ће она служити актуелној власти за прикривање „чињенице да су европске интеграције Србије запеле као и питање КиМ”. Истакла је да ће прихватити позив да буде члан комисије, ако јој буде упућен, али да страхује да ће то бити употребљено у политичке сврхе. Додала је: „То истраживање је нешто што се дугује и жртвама бомбардовања и онима који су се разболели и деци која путем СМС-ова скупљају средства за лечење малигних болести”.
Бранка Стаменковић рекла је да посланици ДЈБ-а нису гласали да се предлог о формирању комисије уврсти у дневни ред, јер нису имали довољно информација о томе ко ће чинити комисију, али да ће, уколико буду позвани, учествовати у њеном раду. Додала је да не разуме зашто се то ради по хитном поступку, када се на то чекало 19 година.
Скупштина би, како је рекла Маја Гојковић за РТС, требало да изгласа усвајање ове одлуке крајем ове недеље.
