Политика Online - Људи остаре када престану да се заљубљују
среда, 15.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:55

Људи остаре када престану да се заљубљују

Више од века после Чехова, Николај Кољада пише разгранату, бујну комедију „Шупљи камен” у којој се поиграва мотивима и ликовима из његове драме „Три сестре”, каже Татјана Мандић Ригонат, редитељ
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 15.05.2018. у 22:00
Татјана Мандић Ригонат (Фото Лична архива)

Први пут сам режирала један текст Николаја Кољаде. Захвална сам му што је написао комад за три глумице и глумца који су старији од 60 година. И то какав комад! И захвална сам што сам комад „Шупљи камен” могла да радим са врхунским уметницима: Ланетом Гутовићем, Бранком Петрић, Радом Ђуричин, Љиљаном Стјепановић, Катарином Марковић. Рад на овој представи непоновљиво је искуство живота у позоришту, каже за „Политику” редитељка Татјана Мандић Ригонат која је посебно везана за руско драмско стваралаштво. После режија по делима Чехова, Достојевског, Вирипајева за нови сусрет са београдском публиком одабрала је најновији комад Николаја Кољаде „Шупљи камен” који је управо премијерно изведен на сцени УК „Вук Стефановић Караџић” у Београду.

„Музика свира тако весело, ведро, и човеку се тако живи! О, боже мој! Проћи ће време, и ми ћемо отићи заувек, бићемо заборављени, биће заборављена наша лица, гласови... О миле сестре, живот наш још није завршен. Живећемо! Музика свира тако весело, тако радосно и, чини се, још само мало и ми ћемо сазнати зашто ми живимо, зашто патимо... Кад бисмо знали, кад бисмо знали!” Овим речима Чехов завршава драму „Три сестре”. Више од века после Чехова, Николај Кољада, примећује Татјана Мандић Ригонат, пише разгранату, бујну комедију „Шупљи камен” у којој се, на једном од њених нивоа, поиграва мотивима и ликовима  из Чеховљеве драме „Три сестре”. Само за разлику од ликова Олге, Ирине, Маше, које су младе, у Кољадином делу су сви ликови, осим Наталије, у трећем добу. У пензији су. Галина Сергејевна и Вера Сергејевна бивше су наставнице књижевности и матерњег језика, Лариса Сергејевна је бивша наставница физике, а Игор Петрович је бивши  виолиниста у Опери. За свет рада, они су сви бивши, сувишни, непотребни, отписани и невидљиви. Али за чудо живота, за Ерос могућег и Ерос немогућег они су и даље неиспевана песма, неиспричана прича.

Какав је свет Кољадиних јунака „трећег доба”: Галине, Ларисе, Вере Сергејевне и Игора Петровича? А какав младе Наталије, одговара наша саговорница:

– О животу жена и мушкараца, којима се, поетско-медицински, тепа да су у трећем добу, мало се зна. О чему мисле, шта осећају, чему се надају ? Доносе ли године неку вишу мудрост? Изоштравају ли године наше карактере? Или са годинама све гасне? Шта су године уопште у нашим животима? Шта реч старост означава? Шта је младост? Шта душу чини живом, а шта је убија? Каква је улога маште, поезије, света чудесног, у нашим животима? Може ли се живети пуним животом и у пензији ? Шта је пуноћа живота, а шта празнина? Сва та питања круже по неочекиваним путањама Кољадиног света драме и кристалишу се у метафоричној причи о „Шупљем камену”.

За мене је Кољадин „Шупљи камен”, додаје редитељка, драма чежње, непролазне чежње за чудесним које се крије у љубави, у потреби да волимо и будемо вољени. А петоро ликова доноси пет различитих судбина, животних хтења и проблема који се испреплету у једном симболичном дану Михољског лета. Све те ликове живот боли на различите начине.

Дело „Шупљи камен” проговара о љубави. Да ли је могућа љубав у позним годинама, односно да ли су мушко-женска пријатељства стварност или мит потрудила се да одговори Татјана Мандић Ригонат.

– Маркес каже: „Када бих имао још један комадић живота, доказивао бих људима колико греше када мисле да престају да се заљубљују кад остаре, а не знају да су остарили када престану да се заљубљују. Живео бих заљубљен у љубав”. Сви се ми разликујемо. Имам у себи и Аниму и Анимуса. Сви смо ми бића у свету и имамо мноштво идентитета, биолошки, психолошки, социјални, културни... Сваки писац има свој свет мушких и женских ликова. О мушкарцима и женама као таквим немам став, са сваком новом представом откривам нешто ново. А што се пријатељства тиче из искуства знам да је могуће, јер пријатељство је љубав, а љубав има мноштво облика.

Татјана Мандић Ригонат у својим представама инсистира да реч буде снажна, да има тежину.

– Речи могу да звече, али ако прођу дубоко кроз биће глумца онда добијају и пуноћу и значење у позоришном смислу. У 21. смо веку и видели смо позориште покрета, позориште без речи, чак на Битефу и представу без глумаца. Позориште може без речи да постоји, али без мисли и емоције не – каже редитељка.


Коментари4
50fc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Onako samo usput
Zaljubljivanje?Neka hvala...
sozgas
Tu je trik, prijatelju. I kad se ulupas do kraja kao ja sada - da probas opet.
Препоручујем 1
Necu da ostarim!
Kad ljudi ostare? Kad prestanu da zbijaju sale na svoj i tudji racun. Kad prestanu da se segace. Kad prestanu da vode ljubav. Kad ne idu na famozno grcko ostrvo Santorini. Kad prestanu da pijuckaju kafu na drugom po redu od Marmontove "stekatu" (ima ih desetak) na splitskoj Rivi, gledajuci splitske djevojke koje im promicu pred ocima. Covjek ostari i onda kad prestane sa "joggingom". Isto tako i kad prestane da se okrece za nekom zgodnom curom. I kad prestane da plese uz jazz muziku Stan Getza, takodje ostari. Ostari i kad prestane da se oblaci kao mladic. I kad vise ne oblaci farmerke "lewis strauss" i na noge "converse" - ostari sigurno! Covjek ostari i kad bez prestanka misli na neke neprijatne stvari koje su se dogodile u njegovoj proslosti. A i kad vise ne vole miris jasmina, bagrema, lipe. Covjek ostari i kad se druzi s mrzovoljnim ljudima. Ostari i kad ne vodi ljubav barem jednom sedmicno. Ostari ako zivi tamo gdje nema dovoljno sunca. Volim zivot. Necu da ostarim!! (Dj.Te.)
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Љубав, музика и још по нешто нијесу само за младост. Ко то осећа увијек ће се осјећати млад. Зато народе наш, што чешће слушајте музику, волите се итд.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља