четвртак, 24.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Три сценарија за веће пензије

Најстарији сложни да привремени закон треба укинути, али нису јединствени око тога која је рачуница за њих најповољнија
Аутор: Аница Телесковић, Јасна Петровић-Стојановићуторак, 15.05.2018. у 22:00
Велике рачунице за повећање (Фото Р. Крстинић)

Србија нема министра финансија, али има три сценарија по којима ће се пензије повећавати до краја године, о којима се увелико прича. Први, по којем ће сви пензионери до краја године добити повишице од осам одсто, изнео је председник Александар Вучић. Уколико се тај сценарио обистини, расходи у буџету ће трајно бити повећани за 40 милијарди динара. По овом рачуну без крчмара, то представља трошак од око један одсто бруто домаћег производа (БДП).

Могуће је и да ће нови министар финансија, баш због пензија, морати да ради и ребаланс буџета и ту могућност председник Вучић је већ најавио. Како је изјавио пре неколико дана, он већ разговара са премијерком Аном Брнабић о томе да се те ствари десе од октобра.

– Да се тада спроведе ребаланс буџета, али један од најбољих, где ће бити новца за плате и пензије. То ће се знати крајем јула, почетком августа, након што се буду видели параметри раста – рекао је Вучић.

Шта то конкретно значи на примеру пензије од 25.000 динара? Повишица од осам одсто, на месечном нивоу, значи додатних 2.000 динара, што на годишњем нивоу значи за 24.000 динара веће приходе.

Председник Вучић је пре два дана вероватно грешком навео да та повишица од осам одсто пензионерима који примају 25.000 доноси 4.200 динара месечно, односно, 12 пута толико – 50.000 годишње.

Други сценарио подразумевао би да се Закон о привременом умањењу пензија укине фазно. Он подразумева да се током прве године укидања онима чија је пензија већа од 25.000 динара врати половина одузетог износа из пензионог решења. Уз то, повишица од 5,5 одсто следовала би и њима и свим осталим пензионерима.

Трећи сценарио значио би потпуно укидање закона, а у том случају све пензије би могле да се повећају линеарно за три одсто.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је у сва три сценарија реч о великом износу (40 милијарди динара) и да би, уколико се раст пензија веже за реалан раст привреде, буџет могао да поднесе повећање пензија од највише шест до седам одсто. У том случају, фискални простор био би од 30 до највише 35 милијарди динара, па би самим тим и у остала два сценарија линеарна повећања морала да буду мања. У другом сценарију пензије би свима могле да се повећају за 4,5 одсто, а у трећем свега за два одсто.

– Први сценарио, по којем би пензије биле линеарно повећане свима, био би политички добро, али правно и економски лоше решење. Јер, тиме се не би отклонио правни проблем који Србија сада има – каже Арсић и додаје да је други сценарио, по коме би се ишло на фазно укидање закона, најприхватљивији. Ипак, мора да се води рачуна и о социјалном и политичком фактору и да се не доводи у питање одрживост јавних финансија.

Без обзира на предлоге који се ових дана помињу као могућа решења за будуће усклађивање пензија, пензионерске организације и синдикати једногласни су да прво мора да се укине Закон о привременом умањењу пензија, јер нема ниједног оправданог разлога да остане на снази. Истичу да нису тачне тврдње да би се враћањем на старо и његовим укидањем додатно погоршао положај најугроженијих пензионера, односно оних чије пензије нису смањиване.

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже да би најгори сценарио био да се пензије повећају за осам одсто до краја године, а да Закон остане на снази, јер би се направила далеко већа дискриминација међу пензионерима.

– Приче о повећању пензија 2016. и 2017. године нису тачне, јер повећања није ни било. Напротив. Пензије су усклађене за 1,25 одсто, а инфлација је 2016. износила 1,6 процената, што значи да су пензије реално умањене за 0,5 одсто. Наредне, 2017. године усклађивање од 1,5 одсто било је упола мање од годишње инфлације од три одсто. Дакле, о којем се повећању прича све време. Тек би ове године, с јануарским усклађивањем од пет одсто, могло да се каже да би пензије могле да буду повећане, и то под условом да се инфлација задржи на планираном годишњем нивоу од три одсто. У супротном, ни ове године неће бити реалног раста пензија – каже Ненадић.

По Уставу, држава мора да врати оно што је узела. Ако то не врати сада, мораће када почну да стижу прве пресуде из Стразбура, само ће тада дуг бити с каматом – категоричан је Ненадић, за кога је трећи сценарио најприхватљивији.

Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије, каже да му није јасно како нико из државе још није позвао представнике пензионера, који више знају о ПИО систему, да им добронамерно сугерише како је најбоље да се проблем реши.

– Још чекамо састанак код министра рада и нема наговештаја када би могао да нас саслуша. Да нас позове рекли бисмо му да је најбољи други сценарио (односно враћање половине одузетог за оне чија је пензија већа од 25.000 динара фазно, плус линеарно повећање свима од 5,5 одсто). Више пута смо у разним дописима премијерки предлагали да, ако Закон о привремености већ не може да се укине преко ноћи, да се укида постепено, али да коначно почне да се укида после четири године. С тим што надлежни морају да кажу за који би период закон био потпуно укинут – годину, две, након чега треба да се пређе на усклађивање два пута годишње с растом инфлације или БДП-а, шта одлуче – објашњава овај члан ПУПС-а, који је 2014. године подржао ове кризне мере.

– Уколико се прихвати предлог од осам одсто, то значи да држава дефинитивно иде на систем уравниловке, односно да хоће да казни све пензионере који су радили цео радни век и уплаћивали велике доприносе, што је кршење Устава и закона и отимање имовине најстаријима – каже Перић.

Ко хоће да суспендује Закон о ПИО

Василије Белобрковић, председник Градске организације пензионера Београда, каже да је услов свих услова укидање привременог закона.

– Држава каже да тражи начин да фазно у наредне две године пређе на претходни систем. Закон о привременом умањењу није системски, већ искључиво привремена мера. Уколико буду наставили да инсистирају на фазном укидању, то значи да хоће да трајно суспендују Закон о ПИО, што није био део договора када се кризна мера доносила – каже он.

Посебно их, додаје, вређа што премијерка Ана Брнабић дискриминише пензионере, делећи их према томе да ли су више и мање сиромашни и на оне којима треба или не треба помоћ. Пензије нису милостиња државе, већ зарађена имовина пензионера, закључује он.


Коментари17
51eb1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Treba vratiti penzije na staro a sve ostalo je krada a i ovaj dosadasnji zakon je neustavan o nemoralan.
slađan
Svi koji imaju velike penzije dobili su ih tako sto su radili za državu i bili na budžetu. A taj budžet su punili oni koji sad imaju minimalne penzije. Kod nas se uvek bune oni koji imaju najviše, a glas onih koji nemaju nigde se ne čuje. Tako, štrajkuju samo budžetlije, a oni koji rade za minimalac ni u wc ne smeju a kamoli da pomisle na štrajk...
bivsi bankar
Nije bas TAKO. punih 40 godina sam ra dio sa fakultetskom diplomom na odgovornim radnim mestima u PRIVREDI. KRAJ RADNOG VEKA PROVEO SAM RADECI U bANKAMA. dakle moji doprinosi su REALNO uplacivani. penzije nisu SOCIJALNA pomoc....
Препоручујем 42
Milan
Sve je ovde jasno vlast potkrada penzionere, sud ćuti, političari šire demagogiju i sve u krug.
Поздрав сценаристима
Пензије се исплаћују из пензионог фонда који пуне запослени. Млади инжењери, програмери, лекари, сестре, возачи, грађевински радници, конобари... одлазе на запад и пуне туђе пензионе фондове. Овде добру плату можете имати само ако сте на буџету (радите у некој "агенцији", невладиној организацији, државном гиганту или приватној фирми која је "накачена" на буџет), те испада да своје редовне трошкове финансирамо сопственом уштеђевином. Чуди ме откуд држава има пара и за ове умањене пензије. Жалосно, али...
nikola
Ja mislim da taj zakon o umanjenju penzija ukinu 2025 godine jer onda ulezimo u EU.Ko dozivi zivece u blagostanju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља