уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:43

Просечна породица: мама, тата и једно дете

Поводом 15. маја, Међународног дана породице, истраживачи упозоравају да је све мање малишана, све више развода али и насиља у кући
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 15.05.2018. у 22:00
Било би лепше када би беба било више (Фото Д. Јевремовић)

У Србији живи око милион и по породица са децом, а подаци Републичког завода за статистику изведени из последњег пописа становништва сведоче да највећи број родитеља има само једног наследника. Наиме, од 1.476.105 породица – 764.546 њих гаји једно дете, 591.114 родитеља има двоје деце, свега 99.638 породица гаји троје малишана, а број породица са четворо, петоро и шесторо деце не прелази један проценат. Терет самохраног родитељства носи готово 300.000 мајки и 76.435 очева у нашој земљи, а готово свака трећа породица у Србији нема децу – највећи број брачних парова без наследника живи у руралним крајевима наше земље.

Ово су само неки од бројчано најзанимљивијих података којима се може скицирати савремена српска породица уочи 15. маја, Међународног дана породице, а стручњаци који анализирају промене у „основној ћелији друштва” истичу да се број деце смањује, број развода повећава, а истовремено расте и насиље у породици. Наиме, од почетка ове године чак 20 жена убијено је у породичном насиљу, а преко 900 малишана је током претходне године издвојено из њихових биолошких породица због поремећених односа.

Муче их и економски проблеми
Породица у Србији треба да добије већу подршку државе и Влада Србије наставиће да спроводи финансијске мере за усклађивање рада и родитељства и за међугенерацијску солидарност, изјавила је јуче министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић поводом Међународног дана породице. Министарка је током посете породици Петровић у Болечу навела да девет одсто породица у Србији живи на граници сиромаштва, преноси Танјуг. Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић изјавила је да се породице у Србији суочавају пре свега с економским проблемима. Она је, како преноси Бета, истакла да је усвојен нови закон о спречавању породичног насиља, али да само институционално реаговање није довољно. Поводом Дана породице, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић указала је да су породице у којима живе особе са здравственим проблемима или инвалидитетом вишеструко угрожене и неретко препуштене саме себи, што може да доведе до сиромаштва и изолације.

Стручњаци Уницефа упозоравају да свако осмо дете у Србији живи испод апсолутне линије сиромаштва, а дечји додатак прима 28,3 одсто деце и младих до 18 година. Статистика Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сведочи да око сто хиљада породица прима новчану социјалну помоћ.  

Иако се верује да у нашем друштву постоји култ брака и породице, статистика не подржава ово идеалистичко уверење. Подаци, наиме, говоре да свака четврта жена никада није изашла пред матичара, као и да сваки трећи мушкарац не носи бурму. Сваки четврти брак у Србији заврши се разводом, а у ванбрачној заједници живи 3,83 одсто особа старијих од 15 година – односно 236.063 наша суграђанина.  

„Младе особе све касније ступају у брак, прво дете најчешће рађају у четвртој деценији живота, најчешће остају на једном наследнику, и то  – не без разлога. Наиме, истраживање Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду и Центра за маме показало је да свега половина мајки у Србији има стално запослење – петина њих је незапослена, а трећина ради на црно или је повремено ангажована у привременим пословима. Преко 60 одсто запослених мајки у Србији има примања нижа од републичког просека, а скоро половина њих зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате. Финансијска помоћ државе младој породици фокусира се на прве две године живота детета, а велики број младих особа од којих се очекује да стварају породице и ’поправљају’ наталитетну статистику нема посао нити било какву сигурност у погледу будућности, па не чуди што велики број породица у Србији остаје на једном детету”, истиче психолог Маја Антончић.     

„Званична статистика сведочи да више од 600.000 брачних парова у Србији нема децу, а када се ти подаци укрсте са бројем самохраних очева и мајки и бројем ванбрачних заједница, долазимо до закључка да класична породица коју чине мама, тата и дете полако одлази у историју. Али, то није српски феномен, већ европски тренд – у скандинавским земљама, примера ради, половина партнера живи у ванбрачној заједници, а бележи се и знатан пораст једнородитељских породица. Због тога се у психологији више не говори о категорији потпуних или непотпуних породица, већ о функционалним или нефункционалним породицама”, истиче психолог Спомена Милачић. 

А ако је судити према резултатима Уницефове студије под називом „Срећа и породице са децом у Србији”, која је спроведена на узорку од 600 домаћинстава у 28 општина Србије, чак две трећине наших породица је срећно. Оно што карактерише срећне породице јесу добри односи, пуни поштовања међу свим члановима породице, партнерско родитељство и квалитетно време проведено са децом.


Коментари3
9f0ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан
Имам троје деце, професор сам по занимању. Да тако кажем, испред носа су ми запослили, и начелник и директори, једног момка и једну девојку, а мене са децом оставили без коре хлеба... И још ме знају и имају образа то да ураде. О чему причамо ми? Ко ће да рађа децу кад их не може прехранити? Кад ти отворено кажу цркни, примићемо везу и партијску књижицу, а у медијима на сва звона "подстицај наталитета"...
Opacic
hmmmm primanja Kako onda naj nerazivijenije opstine tipa Bujanovac Medvedja Sjenica imaju pozitivan prirodni prirastaj? Kako to da naj siromasnije drzae tipa Albanija Moldavija ili Jemen imaju pozitivan prirodni prirastaj?
Miloš
Pa, možda je i bolje što ima toliko razvoda kad se uzmu okolnosti u obzir. Samo, šteta je zbog dece. Naravno, ni onakav tekst nije mogao proći bez pominjanja nasilja u porodici no dobro.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља