У Србији живи око милион и по породица са децом, а подаци Републичког завода за статистику изведени из последњег пописа становништва сведоче да највећи број родитеља има само једног наследника. Наиме, од 1.476.105 породица – 764.546 њих гаји једно дете, 591.114 родитеља има двоје деце, свега 99.638 породица гаји троје малишана, а број породица са четворо, петоро и шесторо деце не прелази један проценат. Терет самохраног родитељства носи готово 300.000 мајки и 76.435 очева у нашој земљи, а готово свака трећа породица у Србији нема децу – највећи број брачних парова без наследника живи у руралним крајевима наше земље.
Ово су само неки од бројчано најзанимљивијих података којима се може скицирати савремена српска породица уочи 15. маја, Међународног дана породице, а стручњаци који анализирају промене у „основној ћелији друштва” истичу да се број деце смањује, број развода повећава, а истовремено расте и насиље у породици. Наиме, од почетка ове године чак 20 жена убијено је у породичном насиљу, а преко 900 малишана је током претходне године издвојено из њихових биолошких породица због поремећених односа.
Стручњаци Уницефа упозоравају да свако осмо дете у Србији живи испод апсолутне линије сиромаштва, а дечји додатак прима 28,3 одсто деце и младих до 18 година. Статистика Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сведочи да око сто хиљада породица прима новчану социјалну помоћ.
Иако се верује да у нашем друштву постоји култ брака и породице, статистика не подржава ово идеалистичко уверење. Подаци, наиме, говоре да свака четврта жена никада није изашла пред матичара, као и да сваки трећи мушкарац не носи бурму. Сваки четврти брак у Србији заврши се разводом, а у ванбрачној заједници живи 3,83 одсто особа старијих од 15 година – односно 236.063 наша суграђанина.
„Младе особе све касније ступају у брак, прво дете најчешће рађају у четвртој деценији живота, најчешће остају на једном наследнику, и то – не без разлога. Наиме, истраживање Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду и Центра за маме показало је да свега половина мајки у Србији има стално запослење – петина њих је незапослена, а трећина ради на црно или је повремено ангажована у привременим пословима. Преко 60 одсто запослених мајки у Србији има примања нижа од републичког просека, а скоро половина њих зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате. Финансијска помоћ државе младој породици фокусира се на прве две године живота детета, а велики број младих особа од којих се очекује да стварају породице и ’поправљају’ наталитетну статистику нема посао нити било какву сигурност у погледу будућности, па не чуди што велики број породица у Србији остаје на једном детету”, истиче психолог Маја Антончић.
„Званична статистика сведочи да више од 600.000 брачних парова у Србији нема децу, а када се ти подаци укрсте са бројем самохраних очева и мајки и бројем ванбрачних заједница, долазимо до закључка да класична породица коју чине мама, тата и дете полако одлази у историју. Али, то није српски феномен, већ европски тренд – у скандинавским земљама, примера ради, половина партнера живи у ванбрачној заједници, а бележи се и знатан пораст једнородитељских породица. Због тога се у психологији више не говори о категорији потпуних или непотпуних породица, већ о функционалним или нефункционалним породицама”, истиче психолог Спомена Милачић.
А ако је судити према резултатима Уницефове студије под називом „Срећа и породице са децом у Србији”, која је спроведена на узорку од 600 домаћинстава у 28 општина Србије, чак две трећине наших породица је срећно. Оно што карактерише срећне породице јесу добри односи, пуни поштовања међу свим члановима породице, партнерско родитељство и квалитетно време проведено са децом.
