недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48
АНАЛИЗА ЈЕДНОГ УСПЕХА: ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ

Из Мишовићевих патика на врх Европе

Тренер Фенербахчеа, који у Београду јуриша на своју десету титулу Евролиге, увек је вукао праве потезе, као онда кад је требало нове „адидаске“ трампити за дотрајале „суперге“...
Аутор: Александар Милетићсреда, 16.05.2018. у 10:57
Жељко Обрадовић (Фото Н. Неговановић)

Данас је најлакше поред имена Жељка Обрадовића ставити одредницу – „ненедмашни тренер европске кошарке“, међутим, није лако објаснити како је стигао до тога. Мукутрпан рад и таленат су општа места када се прича о нечијем успеху, а оно што Обрадовића разликује од других јесу храбре одлуке у преломним тренуцима каријере.

На основу многих разговора са Обрадовићем и људима који га најбоље познају, усудили смо се да издвојимо неке тренутке у његовом животу, без којих његов пут не би био поплочан толиким подвизима. Или би, можда, био сасвим другачији...

ЧАЧАК – Бити рођен у Чачку (Обрадовић 9. марта 1960) велика је привилегија када се бавите кошарком, јер мало је градова у Европи који имају такву кошаркашку традицију. За развој овог спорта у том граду највеће заслуге има – уз сво уважавање тамошњих пионира кошарке – Радмило Мишовић, најбољи српски шутер свих времена. Значио је за Чачак више но што би данас за Ваљево Милош Теодосић да којим случајем игра у Металцу. Драган Кићановић је у књизи „Радмило“ (Светислава Марковића) рекао да „без Мишовића не би било спорта у Чачку“, а Обрадовић га је назвао „најпопуларнијим Чачанином свих времена“.

„Био нам је идол. Да нисмо имали привилегију да га гледамо као дечаци, многи од нас се не би бавили кошарком“, казао је Обрадовић чији надимак ЖОЦ (Жељко Обрадовић Цепач) велича његове шутерске могућности које ипак нису могле да се мере с Мишовићевим (просек изнад 30 поена по мечу, пет пута најбољи стрелац Првенства Југославије, у то време најбоље лиге у Европи).

Обрадовић нам је једном приликом испричао да од свих пехара Евролиге више памти старе, поцепане патике које му је на уласку у први тим Борца дао Мишовић. Уствари, то је била трампа: Мишовић је пожелео да има његове нове „адидаске“, а Обрадовић их је без размишљања скинуо и ускочио у дотрајале „суперге“... Његовој срећи није било краја...

БАРСЕЛОНА 1973. – Као тринаестогодишњак с великом пажњом је пратио у штампи и преко телевизије Европско првенство у Барселони 1973, на којем је наша репрезентација освојила своје прво европско злато. Ту се први пут појавио на великој сцени други идол чачанске кошарке Драган Кићановић. „Заљубио сам се у кошарку док сам гледао тај шампионат“, рекао је Обрадовић и истакао да је то једна од „најупечатљивијих слика из његовог детињства“.

МОРАВА – Можда једна река не може да буде толико битна за каријеру једног спортисте, међутим, Обрадовић овако објашњава успех чачанске школе кошарке: „Ко једном умочи руке у Мораву, тај не може да промаши“!

ПРОФЕСОР НИКОЛИЋ – Један од утемељивача југословенске школе кошарке професор Александар Николић је одмах после освајање златне мадаље на Светском првенству у Манили 1978. отишао да у чачански Борац! Била је то срећна околност за све играче и тренере Борца, па и за Жељка Обрадовића који је у тој сезони (1978/79) постао са тим клубом јуниорски првак Југославије (био је и најбољи стрелац шампионата са 128 поена). Николић му је касније био саветник, у његовој дебитантској тренерској сезони, у Партизану (1991/92).

БЕОГРАД – Прелазак из Чачка у Београд 1984. године. Велики корак напред. Била је то идеја Партизановог тренера Зорана Славнића, коју је оберучке подржао спортски директор клуба Драган Кићановић.

СВЕСКА – Још као играч Обрадовић је показивао склоности ка тренерском позиву. Бележио је све оно што му се свиђало код његових и противничких тренера, а саиграчи су за време тајм-аута често гледали у њега.

ИВКОВИЋ – Једна од најзначајнијих личности у његовој каријери јесте Душан Ивковић који га је и као играча и као тренера увео у репрезентацију. У преломном тренутку, када је преко ноћи прихватио Кићановићев позив да из патика пређе на клупу Партизана (крај пролећа 1991) урадио је нешто што 99 одсто људи не би: прихватио је такав ризик и лишио себе непроцењиве привилегије да као капитен последње репрезентације Југославије подигне пехар европског првака у Риму (и врапци на грани су знали да ћемо бити прваци). Ту своју одлуку је тешка срца саопштио на аеродрому Ивковићу који га је потапшао по рамену и пожелео му све најбоље у тренерском послу.

ИСТАНБУЛ 1992 – Ђорђевићева тројка у последњем секунду против Хувентуда.... Прва сезона на клупи и историјски успех Партизана: једина титула клуба у Купу шампиона (Евролиги) и једина „трипла круна“. Тај тим не само да је био најмлађи освајач тог пехара свих времена већ и једини који је само један меч одиграо на свом терену (због санкција УН). Уједно, то је и последњи победник овог такмичења без странаца.

ТЕЛ АВИВ 1994 – Друга сензација коју је режирао у Евролиги! Кад неко два пута за три године освоји пехар са аутсајдером онда је јасно да то није случајност. Овај успех је био доказ да је Обрадовић нешто посебно.

АТЛАНТА 1996 – Прво велико такмичење на клупи репрезентације и сребрна олимпијска медаља. Освојена у чувеном финалу са селекцијом САД у „Џорџија дому“ у Атланти. Велики подстрек у каријери.

ПАНАТИНАИКОС – Прелазак у Панатинаикос је, као и многе одлуке пре тога, био прави потез. Међу пет титула Евролиге са „зеленима“ налази се и његово тренерско ремек дело: фајнал фор у Болоњи 2002. Тада је Панатинаикос, предвођен Бодирогом на терену, успео да победи иако је губио са 14 поена разлике од домаћег „тима снова“ Киндера (Ђинобили, Ригодо, Јарић, Смодиш, Грифит, Бећировић, Андерсен...).

ФЕНЕРБАХЧЕ – Опет у историји кошарке. Први тренер који је један турски клуб уписао на листу освајача Евролиге.


Коментари2
d4f14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Малопре гледам долазак "Фенербахчеа" у Београд,и схватим да је Жељко Обрадовић за 26 година бављења тренерским позивом узео 9 титула првака Европе с разним клубовима.Једна на мање од 3 године.Смеши му се десета. Свака част.
Siki
Lepo je i sigorno satisfakcija za Radmila Misovica.Secam ga se kao igraca,tada nisu bile trice,a On je davao po cetrdeset koseva u tadasnjoj Jugo ligi.Veliki trener Obradovic seca se svojih uzora,odlika velikih ljudi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља