субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48
СРПСКИ ЛЕКАРИ У СВЕТУ

Наша докторка лечи мале Данце

Педијатар др Татјана Захаров ради у Универзитетској болници у Оденсеу, свакодневно спасавајући животе тешких хематолошких болесника
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 16.05.2018. у 13:10
Др Татјана Захаров (Фото лична архива)

Хвала што сте ми спасили живот - једна је од најчешћих реченица коју педијатар др Татјана Захаров, из Универзитетске болнице у данском граду Оденсеу, свакодневно чује када мали пацијенти напуштају клинику.

Није јој лако да из дана у дан гледа како се дечаци и девојчице боре с опаким малигним болестима крви, али јој снагу дају њихови осмеси када се заврши лечење и када резултати покажу да су из борбе с опаким обољењима изашли као победници.

За разлику од рада у Србији, каже да може доста растерећеније да обавља свој посао јер има могућност да пропише било који лек за који сматра да је добар за пацијента или да га пошаље у најбољу светску клинику уколико процени да ће то моћи да му помогне.

Ову интересантну докторку обожавају и колеге које се понекад чуде зашто остаје да разговара с пацијентима и када прође радно време. Њој то, како објашњава за „Политику”, уопште не пада тешко. Тако је научила у Србији.

– Медицинска сестра с којом радим у амбуланти једном је питала моје пацијенте шта ће да раде ако одлучим да се вратим у Србију. Они су одговорили да ће они свакако да плате авионску карту и дођу на преглед где год да радим, али да треба да се запитају колеге у болници хоће ли им бити теже ако би остали без мене. Морам да истакнем да су ме колеге много лепо прихватиле иако је можда у почетку постојало мало неповерење. Сећам се ситуације када сам једина ја погодила праву дијагнозу за пацијента и рекла шта треба да се ради у његовом случају, а колегиница је све то проверила и похвалила ме пред другима, рекавши како ја читам у медицинским књигама и оно што пише ситним словима, а на шта многи не обраћају пажњу – каже др Захаров.

Ова докторка у Данској живи већ 12 година и пре Универзитетске болнице у Оденсеу радила је у још две мање клинике. Раније о одласку у Данску није размишљала, али је преломни тренутак наступио после једног боравка на Конгресу европске респираторне медицине.

Тада је добила могућност шестомесечне плаћене едукације у овој земљи. Схватила је да ће овде моћи да настави усавршавање и да ради у престижним клиникама, па је одлучила да каже „збогом” својим градовима Димитровграду и Нишу и да се с породицом пресели у Скандинавију. У почетку није било лако јер је требало савладати тешки дански језик. Ипак, није одустала.

– Док сам радила у Србији, многе неправде сам морала да истрпим. Све време сам се надала да ће бити боље, али сам у једном тренутку схватила да се ситуација неће променити и да је боље да окушам срећу у другој земљи. Као педијатар морала сам у Србији дневно да прегледам више од 50 пацијената, а овде највише 20 малих пацијената. За сваки преглед се издваја пола сата. Другачији је однос према раду. На посао се долази у 8 сати и никад није проблем ако закасните јер нико нигде не жури. Ради се до 15 сати и не постоје протекције међу пацијентима. Сваког 30. у месецу стиже плата од које може лепо да се живи – појашњава др Захаров.

Родну Србију није заборавила и сваки слободан тренутак користи да обиђе родбину у Београду и Нишу. Велика страст су јој путовања па одморе користи да упозна неке занимљиве делове света. Каже да јој прија живот у Оденсеу, иначе родном граду чувеног писца Ханса Кристијана Андерсена, и да није чудно што се Данци сматрају најсрећнијим народном на свету.

У овој земљи су чуда могућа и они који вредно раде могу да остваре своје снове. По њеном мишљењу, никако није тачна чувена Хамлетовска теза „да је нешто труло у држави Данској”.


Коментари8
53a64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nela
Nikad ne bih otisla iz zemlje gde je sve moje, i dobro i lose ! Potrebna je energicna borba da se sve menja i cisti, da se menja kompletan sistem uz ostro kaznjavanje svih prekrsilaca ! Nadam se da ce mladi koji dolaze , sve to sprovesti, a mi cemo ih podrzati ! Nisam bas odusevljena kada ljudi, koji se ovde iskoluju, odu i lece drugu decu , a nasa nemaju te, potrebne lekare ! To dobro znanje su ovde stekli, ali im druga zemlja postaje njihova ! Nemojte mi zameriti, samo tugujem zbog ovih prica !
jOVICA
U Danskoj je drugi odnos, demokratski stručna imenovanja nadređenih-direktora u zdravstvu a kod nas po stranačkoj liniji.Ako nadređeni nema stručne i sve druge potrebne reference, već je skolm verbalnom povređivanju podređenih, onda lekar kad to doživi, pacijent mora da oseti.Jedan pedijatar nije majci svog deteta izdala recepte za lekove a po nalazu protokola sa Dečje klinike BEOGRAD i to istog istog dana,nakon što je došao otac detea kod pedijatra ona je odmah izdala recepte, ali za toje podnela prekršajnu prijavu, zbog navodnog uznemiravanja. Prekršajna prijava je i dalje u fazi saslušanja stranaka. Dete se guši od asme a lekar neće da prepiše lek! Deprimiran lekar nije u stanju da shvati da tim nečinjenjem pravi Kvivino delo shodno članu 126 i 127 KZ. Srbije
Stevo
Mozda ce komentar delovati prepotentno, ali ne vidim drugo objanjenje za mnoge nevolje koje dozivi jedan deo gradjana Srbije. Srbija nije drzava, to je plagijat drzave, gde se vodi urodjenicka borba za radno mesto u drzavnoj sluzbi. To je jedino mesto gde je zaposleni zasticen i priviligovan, sa dobrim primanjima. Iz te pozicije ostvaruju na lak nacin svoje sebicne interese, a ono sto je temeljna funkcija drzavnih sluzbi ih vrlo malo interesuje. Najprostiji primer: odvoz i odlaganje smeca, cistoca naselja, kanalizacija, snabdevanje vodom i strujom gradjana, je redosled prioriteta u svim evropskim drzavama. Pogledajte kad je neko stavio na dnevni red ove probleme u tzv. drzavi Srbiji?Imate samo afere sa smecem, plasticnim jelkama, plasticnim kesama po drvecu u centru BG, zapustene ceste... Zato se ne ide, nego bezi iz Srbije i slicnih otpad drzava.
Josarian
Juče sam pričao preko Skype sa prijateljem koji je radio ambulantu u Kliničkom centru. Imao je 58 pacijenata. Svi su bili nervozni, svi se žale na čekanje, pri čemu on nije izašao iz ambulante za to vreme. Plata nije jedini razlog zašto lekari odlaze iz Srbije. Lekari odlaze jer rade u nenormalnim uslovima. Potpuno nenormalnim. I svaka agresija prema lekarima se u medijima opravdava, jer su "neljubazni". Pa ko je ljubazan sa 60 agresivnih ljudi koji bi svi preko reda da budu primljeni. Pazite, kada vidite da je postalo čudno da se pacijent ponaša pristojno, sve je jasno. Mi smo teško bolesna nacija, lekara je sve manje, a biće ih još manje.
Srba, Velika Britanija
'Док сам радила у Србији, многе неправде сам морала да истрпим. Све време сам се надала да ће бити боље, али сам у једном тренутку схватила да се ситуација неће променити и да је боље да окушам срећу у другој земљи.' - Sta reci a ne zaplakati. Zasto situacija u Srbiji ne moze da se promeni?
taki taki
Zbog mentaliteta većine ljudi koji u njoj žive Srbija ne može da se promeni.
Препоручујем 41

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља