понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:07

Свевремени архитекта Иван Антић

Аутор: Далиборка Мучибабићсреда, 16.05.2018. у 14:09
(Фото Архива Ивана Антића)

Дужност је нас архитеката да направимо зграду која неће штрчати у амбијенту, која ће бити лепа, која ће уз све то да садржи меру, подсвесну дозу уграђених норми и љубав према граду у коме сте рођени и где сте одрасли, овако је говорио Иван Антић, један од најзначајнијих српских архитеката.

Дела овог градитеља најбоље описују његову теорију и зато је главна изложба 13. београдске међународне недеље архитектуре БИНА посвећена овом модернисти. Поставка „Архитектонично” биће отворена сутра у 16 сати у Галерији РТС-а, а њени коаутори си брачни пар Дијана Милашиновић Марић и Игор Марић.

Историчарки уметности и архитекти Антић је 2002. три године уочи смрти уступио личну документацију, фотографије и пројекте од којих ће поједини попут спомен-дома „Политике” у Крупњу и базена за Медитеранске игре на Пољуду у Сплиту бити први пут изложени широј јавности на поставци која може да се види до краја месеца.

– Насловом архитектонично хтели смо да нагласимо Антићев став о архитектури. Тај појам подразумева слад између конструкције, функције и облика, разрађен однос према окружењу, пропорционалност, зналачка употреба материјала, савременост. Позната Антићева реченица је да оно што није функционално није ни лепо – објашњава Милашиновић Марић. 

У то се уверио свако је крочио у Музеј савремене уметности у Београду, Антићево ремек-дело које је пројектовао са Иванком Распоповић. Син инжењера и мајке Италијанке хемичарке успео је у својим делима да помири модерно и свевремено и зато је он данас као никада пре толико актуелан.

Јер, сада влада логика профита, продукција је велика и не ангажују се најбољи архитекти и кад се подвуче црта добијамо архитектуру која не оставља траг за собом, каже Милашиновић Марић.

– МСУ је светски признато дело, а у Музеју у Шумарицама који је настао пре познатог Либескиндовог музеја Холокауста у Берлину Антић је градио концепт којим се како музејском формом, тако и простором удубио у духовност и амбијент страдања и патње који је остварио архитектуром, а не само поставком – истиче историчарка уметности. 

Антић је стварао у континуитету скоро пола века, а његова дела су и Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић”, Хала „Пинки” у Земуну, хотел „Хајат” и зграда „Југопетрол” у Новом Београду, хотел „Бреза” у Врњачкој Бањи, Позориште „Душко Радовић”...


Коментари2
bef8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Onoga trenutka kada je arhitektura izgubila socijalnu dimenziju ona je postala alat u rukama developera. Za one koji sumnjaju u ulogu dobre arhitekture i njenog značaja treba predložiti da se prošetaju Muzejom savremene umetnosti na Ušću ili Muzeju na Šumaricama. Kada se kao posetilac osetetie bitnim, znaćete da je arhitekta dobro obavio posao. Slično je i sa sportskim centrom na Dunavskom keju-25. maj ili Gale Muškatirović. Današnja arhitektura je hermafroditska, neće vam probuditi čula, samo će vam udovoljiti. Zato ako hoćete emocije i dobar osećaj strasti, prošetajte i boravite u Ive Antića prostorima. Deluje.
Dejana
Nekada, do 2004, je zaista bilo tako: da bi se dostigao nivo arhitekte bilo je potrebno zavrsiti fakultet jer je to bio centar znanja i uslovi za to su bili , kako se zna i stalno pohadjanje nastave. Od pojeve Autodesk Revit aplikacije mnoge su se stvari promenile. Centar edukacije je sad Autodesk Education Center. Linkovi za ostale education sources mogu se naci na youtube. Uglavnom, zbog housing crisis i zbog mukotrpnog sporazumevanja sa home designer-om doslo je do toga da su buduci vlasnici nekretnina poceli sami da rade design. Mozete misliti kakva je to revolucija. Kod nas to jos nije ni pocelo u javnosti. Bice. Za sad je izasla verzija Revit 2018 , bolja od svih prethodnih. Projekat energetske efikasnosti, specifikacije materijala za click. Tako vladaju troskovima. Zato se buduci vlasnici nekretnina uglavnom manje obracaju arhitektama koje ih nemogu pratiti, tj, nerade u Revitu. Sto je kod nas redovan slucaj, neznaju svi ni AutoCAD. Tek ce se videti lepi objekti kad to zazivi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља