Политика Online - Бела против црне моћи уз мале посвете људима
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:24
71. КАН

Бела против црне моћи уз мале посвете људима

О филмовима Ларса фон Трира, Вима Вендерса, Спајка Лија, Рорвахерове, Коре Еде, Џафара Панахија и доласку Џона Траволте
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 16.05.2018. у 22:00
Из филма „Кућа коју је Џек изградио” (Фото Прес служба Канског фестивала)

Кан Све чега се од перверзних, садистичких бруталности могао досетити Ларс фон Трир је „стрпао” у свој нови филм „Кућа коју је Џек изградио” у којем главне улоге играју Мет Дилон, Бруно Ганц и Ума Турман. Не чуди што је званичну премијеру овог филма, иначе приказаног ван конкуренције, током пројекције у Театру Лимијер напустило више од стотину гледалаца. „Огавштина” је у њему превише.

Култни дански редитељ, оснивач филмског покрета Догма 95, аутор филмова попут: „Краљевство”, „Сломљени таласи”, „Европа”, „Идиот”, „Плес у мраку”, трилогије „Догвил”, „Мандерлеј” и „Меланхолија”, „Антихритста“ и „Нимфоманке“, у свом креативном „лудилу“ начинио је корак даље – приказује и бастијална сакаћења жена и деце, лично сматрајући све ово гротеском. На овај начин се он поново вратио у Кан пошто је 2011. и званично био проглашен персоном нон грата, после званичне конференције на којој је увредио Јевреје и све жртве нацизма и био током излагања „благонаклон према Хитлеру” (касније га је и певачица-глумица Бјорк оптужила за сексуално злостављање током снимања филма „Плес у тами”).

Није спорно да је Ларс фон Трир још увек један од најталентованијих европских и светских редитеља, види се то и у случају филма „Кућа коју је Џек изградио”. Проблем је у томе што је у претеривањима сада незаустављив, што се окренуо баналности и жанровској рециклажи, неутемељеној психологизацији, манипулативном садизму и испразним естетским наглабањима. Све то у причи о америчком серијском убици Џеку који дуги низ година сладећи се убија жене, мушкарце и децу, сматрајући све то својим уметничким делом, при томе се суочавајући са сопственим алтер егом кроз разговоре са психијатром у којима се износе и тезе о томе како уметност служи добру. Ако је и од фон Трира, превише је...

***

Сасвим други осећај се створио после гледања филма још једног канског повратника – немачког редитеља Вима Вендерса. Његов дугометражни документарни филм „Човек од речи” такође је приказан ван конкуренције. Вендерс је мајстор документарног филма, сетите се само његових „Буена виста сошел клаб” или „Пине”, и то је сада у филму о папи Фрањи опет снажно потврдио. Вендерса ни у једном тренутку нема испред камере, сав фокус је на његовом филмском јунаку – на том благотворном човеку од речи. Челнику католичког света, првог рођеног и одабраног изван Европе, који је испред и изнад свега окренут људима и који попут Светог Фрање Асишког (чије је име и узео устоличивши се у папску столицу) жели да реформише цркву и врати је људима. Врло добар филм и портрет верујућег човека и његове хуманости. И његове ширине са којом обухвата цео свет...

***

У главном такмичарском програму виђен је и први од два америчка филма – „Црни припадник Клана” („Blackklansman”) легендарног афро-америчког аутора Спајка Лија. У симпатичном, духовитом, али и снажно политички ангажованом криминалистичком филму у којем у директну везу доводи повезаност расистичке сцене седамдесетих година прошлог века с једне и Црних Пантера са друге стране са данашњом владавином Доналда Трампа. Спајк Ли прича причу о црном полицијском детективу који је на необичан начин успео да се инфилтрира у редове припадника Кју-клукс-клана у Колорадо Спрингсу, портретише и црне борце за људска права и на изврстан начин инкорпорира инсерте из филмова „Прохујало са вихором“ (сцена у којој Скарлет хода око мртвих тела војника Конфедерације) и Грифитовог „Буђења једне нације“ (сцена акције Кју-клукс-клана)...

У конкуренцији се поново успешно представила и италијанска редитељка Алиће Рорвахер (и у овом филму игра њена сестра Алба) са „Срећним Лазаром”, филмском причом о италијанским сељанима који живе на усамљеном поседу са плантажом дувана што припада остарелој грофици. У првом делу филма нуди се нека врста сеоске кметске бајке, да би се у другом делу открило да су филмски јунаци држани у заблуди. Време кметова је одавно прошло, уведено је обавезно школство и право гласа, о постојању мобилних телефона да и не говоримо. Јунаци филма Рорвахерове су не својом вољом „промашили” век, грофица их је држала далеко од стварности...

И плодотворни јапански аутор Хироказу Коре Еда донео је са филмом „Крадљивци” доста радости у фестивалске дворане. Још један његов добар филм у којем се редитељ осврће на социјалну неправду која је све израженија у савременом Јапану. Овог пута то чини кроз причу о породици која је удомила једну старицу како би могла да прима њену пензију када ова умре, кроз причу о лажној отмици девојчице коју спасавају од неодговорних родитеља и причу о значају породице која своју снагу и важност губи и у Јапану...

Нови филм иранског редитеља Џафара Панахија који се још увек налази у кућном притвору такође је освојио симпатије критичара. Назив филма „Три лица” указује заправо на три лица иранских глумица, од којих је једна била славна током седамдесетих година прошлог века, друга је славна данас, а трећа би могла да постане славна када би јој средина у којој живи то дозволила. На овај, довијајући начин Панахи заправо истражује стање у својој земљи, отвара питања истине и степен манипулације филмске слике. Кроз овај филм путовања (слично као у његовом „Таксију“) Панахи се поиграва филмским огледалима суочавајући сумње и чињенице, али и снимке мобилним телефоном и филмском камером...

***

У Кан је стигао и Џон Траволта. Прошло је 40 година од његовог првог крочења на кански црвени тепих. Тада (1978) са хит-филмом „Грозница суботом увече“. Сада са филмом „Готи” у којем тумачи лик Џона Готија млађег, легендарног шефа мафијашке породице Гамбино у Њујорку. Уз то, славни холивудски глумац је и учесник званичних канских филмских разговора у програму названом „Рандеву“...


Коментари2
07343
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ocigledno
fon trir nije za nedeljom popodne...ako se gledalac "skocka" i uzme pod ruku gospodju sa tri kila sminke na licu i ocekuje da se u bioskopu lepo provede ( i usput bude vidjen) bolje da rezervise mesto u nekom restoranu s pogledom...
Zoran Markovic
Lep prikaz festivala. I filmova i autora. Ali papa Franjo NIJE "првог рођеног и одабраног изван Европе". Medju papama je bilo vise onih rodjenih u Aziji (Bliski Istok, Sirija,...) i Africi (Severna Afrika). Jeste to bilo davno, ali ako se mi necega ne secamo, to ne znaci da se nije desilo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља