уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55
ПРОЈЕКАТ ЗА СПАС ДРЖАВНИХ ПУТЕВА

Путарина за теретњаке и на магистралним путевима

Уколико заживи идеја „Путева Србије” држава би могла годишње да заради 66 милиона евра
Аутор: Марко Лакићсреда, 16.05.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

У „Путевима Србије” осмислили су начин како да реше проблем са камионџијама који заобилазе ауто-путеве и тако избегавају да плате путарину. Превозницима новац остаје у џепу, али држава плаћа њихов цех. Возила чија се тежина мери тонама не хабају само асфалт, већ и његов темељ, који се деформише под прекомерним оптерећењем. Тада више не помажу закрпе, па ни нови слојеви асфалта, а путари наводе и угрожену безбедност саобраћаја и загађење.

– Тај проблем ће са растом привредне активности и пратећим транспортом робе и сировина бити све израженији. Ми, нажалост, сада имамо апсурдну ситуацију да држава прилив од путарине, уместо за редовно одржавање постојећих и изградњу нових путева, издваја за санацију штете коју начине теретна возила. Сложићете се да је то ван сваке логике – каже Миленко Цаковић, извршни директор Сектора за наплату путарине при Јавном предузећу „Путеви Србије”.

Наплата путарине за теретна возила на државним путевима, према његовим речима, у почетку би, ако држава одобри примену овог пројекта, била примењивана само за камионе тежине 12 и више тона. План је да наплатом путарине потом буду обухваћени и теретњаци тежи од три и по тоне.

Пројекат „Теретна електронска наплата путарине” (ТЕНП) предвиђа да дуж путева и деоница по којима камиони сада језде бесплатно почне постављање портала. То су носачи изнад коловоза на које се постављају сензори за детекцију и класификацију возила. Сваки портал је радио-опремом повезан са централним софтвером који ће обрачунавати кроз колико је портала камион прошао и на основу тога израчунавати износ путарине.

Наплата ће се обављати аутоматски, без заустављања возила. Током проласка камиона, портал радио-везом успоставља комуникацију са посебним уређајем у возилу и аутоматски се скида „кредит” који је превозник унапред уплатио, или му се прослеђује рачун на основу постпејд уговора. Возила која прођу без опреме за наплату биће фотографисана, а власницима следује казна.

– Систем ТЕНП заснива се на систему електронске наплате путарине који се већ користи на ауто-путевима у Србији. Разлика је само у томе што код ТЕНП-а нема наплатних рампи. То је велика предност овог решења јер постављање портала не захтева озбиљније инфраструктурне радове и могућа је реализација у етапама – објашњава Цаковић.

У пракси то би значило да на путу Појате–Котроман дуж 228 километара буде постављено 27 портала. Ибарска магистрала од Орловаче до Прељине (125 километара) била би покривена са 19 портала. За путни правац Кикинда–Београд планирано је 10 портала размештених дуж 124 километра, а од Београда до Ватина (91 километар) – девет. Пут од Баточине до Крагујевца покрила би само два, а од Панчева до Раље, преко Ковина, четири портала.

Што се тиче економског аспекта, односно прихода од наплате путарине за теретњаке, може да послужи пример обилазнице око Београда. Пут од петље код Добановаца до петље у Бубањ потоку, дужине 41,4 километара, био би подељен на седам деоница. Путарина за шлепере теже од 12 тона само на тих седам деоница донела би приход од 4,24 милиона евра, док би та сума у случају проширења путарине и на возила тежа од три и по тоне порасла на 5,18 милиона евра годишње.

Према прорачунима Сектора за наплату путарине ЈП „Путеви Србије”, који је и развио „Теретну електронску наплату путарине”, реализација овог пројекта коштала би мање од 40 милиона евра. Он би обухватио 291 деоницу широм Србије, дужине 3.264 километра. Постављање једног портала кошта око сто хиљада евра, а очекивани проход од ТЕНП-а креће се око 66,48 милиона евра на годишњем нивоу. Све то коштало би камионџије 0,126 евра по пређеном километру, што је у категорији возила тешких 12 и више тона 30 одсто јефтиније од путарине на ауто-путу.

Двоструко јефтинији од региона

Километар вожње по ауто-путу у Србији возачи путничких возила плаћају 0,03 евра. У Турској та услуга кошта 0,039, у Грчкој 0,045, а у Италији 0,05 евра. Путарина у Хрватској је двоструко скупља – 0,06, док у БиХ по километру треба издвојити 0,061 евро.

И путарина за камионе у Србији је јефтинија него у Словенији, Словачкој, Хрватској, Француској и Италији. У односу на Мађарску и Немачку наша путарина двоструко је нижа за камионе са две, четири и више осовина. За камионе са три осовине путарина је јефтинија чак три пута.


Коментари13
8ac76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мариа Варга
Од Богојевачког моста (држ. граница) преко села Богојево, Каравуково, Српски Милетић камиони који заобилазе ауто-путеве и избегавају да плате путарину ( возила чија се тежина мери у 30-40 и више тонама) не хабају само асфалт, већ и његов темељ, који се деформише под прекомерним оптерећењем. Угрожено је безбедност саобраћаја, камиони често изазивају саобраћајне несреће, прегазе мештане у селу. Несносна је бука и загађење ваздуха. У Богојеву је фронт сваке куће оштећен и одваја се од осталог дела куће. Пукотине су у свим кућама у предњим собама. Питамо се када ће се госдода коначно смиловати и повезати аутопут од Богојевачког моста до аутопута Нови сад-Суботица, и то ван насељених места ? Мост је 1980-те изграђен, прошло је од тада 38 година, зар није време да се коначно сете и изграде и оних 35 километара до аутопута?.
Pedja
Koliko se secam, I kamiondzije placaju taksu za puteve prilikom registracije. Ili im povecajte pausal ili im ga ukinite...
Саша Микић
Питање је чији су то камиони? За стране постоји решење са издавањем вињета и давањем дозвола за транзит само одређеном броју возила годишње, као што раде и друге земље. А у случају и једних и других поставити на путеве, које желимо заштити, знак забране за пролаз возила са великим осовинским оптерећењем. Проблем је само како транспортовати робу из ''наших'' фабрика када до многих места у којима се оне налазе нема ваљаних путева који могу да издрже толико велике камионе, а такође ни железница се није баш нешто показала са великом брзином транспорта.
Поп
Да су Срби више организованији и јединственији увели би систем као у швајцарској. За преднисти те врсте превоза сву су видели какав је.
Саша
Уведе се лепо систем државног пореза на путеве на оснобу тежине/емисија издувних гасова а наплатне рампе се укину. Проблем заобилажења се реши али исто тако и проблем гужви на рампама. Научите како је Холандија то урадила пошто има убедљиво најбоље путеве у Европи/свету, најбоље путоказе а и брзо поправљају. Пара у Србији има али се троше на мање паметне ствари.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља