среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:17

Диана Будисављевић о Степинцу

петак, 18.05.2018. у 08:28
(Фото Бета)

Полемика око канонизације надбискупа Алојзија Степинца траје подуже, а ових дана је актуелизована поводом откривања споменика у Хрватској и идеје да би и у Београду, покрај будућег споменика Дијани Будисављевић, требало подићи и Степинчев. Разлог: учествовао је у спасавању на хиљаде српске деце из логора НДХ.

После ћутања дугог седам деценија, појавило се неколико књига о Дијани, а прва је настала из пера моје маленкости („Свет књиге”, Београд, 2013). Издавач је, за две године, понудио и издања на енглеском и немачком, а Друштво есперантиста Београда је књигу превело и на есперанто. Један од кључних извора био ми је Дијанин дневник који је, све време своје акције, уредно водила. Овога пута ћу предочити оно што је Диана у дневнику записала о Степинцу приликом два сусрета с надбискупом током трајања акције спасавања деце. При првом сусрету (1. децембар 1941) записала је:

„Мој први пријем код надбискупа др Степинца. И тамо је резултат разговора био потпуно негативан. Надбискуп ми је рекао да нема никаквог утицаја на владу, тамо ништа не може измолити. Спреман је заузети се за ствар, али унапред зна да не може ништа постићи.”

Пола године касније (26. маја 1942), Диана успева да испослује другу аудијенцију код надбискупа, а ево како ју је описала:

„Надбискуп је веома суздржан. Не жели се заинтересовати. Каже да нема никаквог утицаја на владу. Испричао ми је да је због стана једне Жидовке био код неког министра. Тај му је обећао да ће жена моћи да остане у стану, а сад је, упркос томе, желе из стана избацити. Кажем да сам дошла тражити да спасе један народ, а он ми прича о некаквом стану.”

Директор Степинчевог „Каритаса” Стјепан Думић сведочио је, 16. октобра 1945, у Одељењу заштите народа: „Надбискуп је имао 110 крава музара, али партизанска деца (она коју је Диана избавила из логора – прим. Б. Л.) нису добила ни капи млека. Загреб је пун каноничких курија. Ниједан каноник, па ни сам надбискуп, нису уступили ниједну просторију за децу. Због тога су смештена у надбискупов врт за палме.”

Додајмо, на крају, шта су известила двојица представника НДХ у Ватикану, Никола Рушиновић и Ервин Лобковиц. Први извештава да је Степинац у Ватикану изјавио да је могао превести 400.000 Срба у католичанство, али је успео да преведе само сто хиљада „пошто је православни елеменат толико заостао да не зна ни за најбитнија начела свете вере”. Лобковиц извештава да је, при посети папи у мају 1943. године, Степинац врло позитивно известио о НДХ, али је „неке ствари, с којима се он иначе никако не слаже – прећутао, само да створи о НДХ што бољи утисак”.

Бошко Ломовић, Горњи Милановац

 


Коментари8
c0a43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Betty Boop
Mene samo zanima kako je moguce da u ustaskom rezimu neko ima mogucnost da vadi decu iz logora. To samo znaci da je i ta osoba bila deo rezima sto ni malo nije pohvalno za nju. Takodje, ta deca su davana na usvajanje ustaskim porodicamma kao mali janicari.
Darko
Ti si covece idiot,ta zena je zauzela jasan stav da ona tim izbavljenjem moze sacuvati tu decu jedino tim putem,ali im je i jasno ostavila trag da nadju svoje poreklo Dians je zena koja je spasila deo naseg naroda i kao takva hvala joj!
Препоручујем 0
Sofija
Zasto Rimokatolicka crkva u Hrvatskoj ne trazi od Pape da Dijana postane svetica? Neka to Papi predlozi Srpska pravoslavna crkva.
Raca Milosavljevic
... naoko mnogo toga se zna,a cinjenica da Vatikan vesto skriva mnogo toga jer im tako treba i odgovara ...a da ne pricamo o jednom delu nasi istoricara jugo-komunisticko-partizanske skole koja isto tako iz svojih razloga neke mrlje prekriva ili zaboravlja u ime Tita i njegovih nedela protiv Srpskog naroda... ali vazno da je pocelo mnogo toga da se objektivno ni po babu ni po stricevima otkriva ...
JorgeLB
"Direktor Stepinčevog „Karitasa” Stjepan Dumić svedočio je, 16. oktobra 1945, u Odeljenju zaštite naroda..." Mislim da je svjedočio što mu je Jakov Blažević napisao...
Anabela
Jorgel@Znaci biskup je lagao da ne moze nista da uradi da spreci unistavanje naroda. On je "spasio" nekoliko hiljada dece - tako sto ih je dao u porodice sa jasnim zadatkom da se prevedu u Rimokatolicanstvo i da im se zatre svako secanje na poreklo. Posle rata je sakrivena evidencija o toj deci. Zasto je Stepinac nije imao i posle rata trazio da se proveri ciji roditelji su zivi da im se deca vrate i da se deci kaze istina ko su? Nije. Znaci, stavio se na stranu zlocina i lazi. To vise nije misionarenje nego zlocin po sebi. Uprkos tome, pobijeno je oko 30 000 srpske dece - za koje postoje podaci i oko 8 000 romske dece (njihovo usvajanje biskup "nije uspeo da uvazi"). Pa svaka drzava bi se stidela ovakvog coveka. Kakvo li je cudo vezno za njega? Sveci su obicno nepropadljivi, a on je nestao u prahu. U katedrali u Zagrebu sam videla pravu pravcatu lutku, onako kako se inace postavljaju svete mosti svetaca. Lutka?
Препоручујем 11
JorgeLB
Evo, može se pronači i malo drugačijih svjedočanstava. Svakako bi bilo zanimljivo pročitatati njen dnevnik bez redaktiranja. --- Krajem svibnja 1942. ponovno odlazi u audijenciju nadbiskupu. "Nadbiskup će za djecu učiniti sve što je u njegovoj moći. Djeca će biti smještena u ženske samostane" --- Nadnevka 16. lipnja 1942. bilježi ranojutarnji susret s nadbiskupom, budući da smještaj odraslih nije bio osiguran. "On odmah poziva direktora svoga Karitasa, gospodina Dumića (Stjepan) s kojim dogovara što treba učiniti", navodi dodajući kako je on kasnije vodio čitavu kolonizaciju djece, što je omogućilo da ih više tisuća bude smješteno u seoskim domaćinstvima. --- Dnevnik je Diana Budisavljević, koji je s njemačkog prevela njezina unuka Silvija Szabo sačuvavši i bogatu dokumentaciju koje je dio objavljen u prilogu, počela voditi 23. listopada 1941., a završila 7. veljače 1947., ... Prije toga, krajem svibnja OZNA joj je oduzela albume s fotografijama djece i kartoteku.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља