уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:33

И малинари могу бити лобисти

Нацрт закона о лобирању не утврђује прецизно шта се све сматра лобирањем а шта не, па је могуће да и неке сасвим безазлене ситуације буду предмет пријава Агенцији за борбу против корупције
Аутор: Бранислав Радивојшачетвртак, 17.05.2018. у 13:20
Душко Крсмановић (Фото М. Рупен)

До краја године Србија би требало да добије закон о лобирању, а о његовом нацрту ових дана организоване су јавне расправе у којима су, између осталих, учествовали и експерти из београдске канцеларије ЦМС-а, чланице глобалне ЦМС адвокатске фирме. Један од њих, Душко Крсмановић докторирао је пре неколико година на ту тему на Еразмус универзитету у Ротердаму. У разговору за ,,Политику”, Крсмановић и директор канцеларије др Радивоје Петрикић кажу да би шира јавност, а не само стручна, требало да буде упозната с текстом предложеног прописа, ако ни због чега другог онда због трошкова које примена овог закона подразумева.

Нацрт дефинише лобирање као делатност којом се врши утицај на органе Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у поступку доношења закона и других прописа ради остваривања интереса наручиоца лобирања, у складу са законом. Наведено је и шта се не сматра лобирањем, али Петрикић и Крсмановић кажу да приликом доношења овог закона треба имати у виду и то да веома мали број земаља у свету, а и у ЕУ, има овакав акт и да су искуства држава у региону које су донеле закон често негативна. У ствари, САД су ову област одавно регулисале законом, док Аустрија, Француска и Велика Британија однедавно имају такав пропис, такође и Република Ирска, Словенија, Литванија и Пољска. Али Мађарска је имала закон о лобирању па је укинут јер није примењиван. У Македонији је донет 2011, а пошто је био регистрован само један лобиста, закон је измењен, али након тога регистрованих лобиста није било уопште. И у Црној Гори закон је на снази неколико година, а тек од 2017. се зна за једног лобисту.

Радивоје Петрикић (Фото А. Грозданић)

У образложењу разлога за доношење нашег закона помиње се и борба против корупције, али Радивоје Петрикић каже да ниједна земља не решава тај проблем актима о лобирању него кривичним и другим прописима који се односе на утицај на носиоце јавних функција. А не постоје, тврде наши саговорници, никакви релевантни докази да је у земљама у којима је усвојен закон о лобирању смањен ниво корупције. Постоје, штавише, примери који показују да је после доношења закона о лобирању у неким земљама следеће године индекс перцепције корупције чак повећан.

Али зашто у земљама у окружењу које су га донеле закон није примењиван? Између осталог и зато што наши суседи, као и ми, после усвајање закона не доносе неопходне пратеће правне акте и зато је примена закона веома отежана. У случају нашег нацрта, објашњава Петрикић, предвиђено је да Агенција за борбу против корупције прати примену и санкционише повреду закона о лобирању, а мишљење је многих да та агенција, имајући у виду и друге њене надлежности, тренутно нема ни кадровске ни техничке могућности да прати примену таквог за наше услове потпуно новог прописа.

Функционеру или именованом лицу забрањује се да буде лобиста у делатности у којој је био функционер најмање две године од престанка функције

Крсмановић не сумња да ће пропис о лобирању бити донет, као и да ће министарство готово извесно унапредити постојећи нацрт након одржане јавне расправе. Једно од тих побољшања односило би се на смањење трошкова које примена закона доноси. Јер трошкови падају на терет и приватног и јавног сектора.

– На пример, фирма која има лобисту морала би да се региструје и да региструје лобисту, а лобиста би био у обавези да полаже испит и буде лиценциран, а наравно да све то доноси трошкове. Исто тако, држава ће морати или да запосли нове или обучи већ запослене службенике који ће се бавити применом закона – каже Крсмановић и помиње лиценцирање лобиста као ,,правни преседан” у нашем нацрту што значи да нико не би могао да се бави лобирањем док не положи одговарајући испит при правосудној академији, који би онда неко требало да сертификује, што не постоји нигде у упоредној пракси.

– Зато верујем да ће министарство те одредбе да повуче из предложеног текста. У противном, ако би, рецимо, малинари хтели да протестују пред владом, њихов председник би претходно морао да положи испит за лобисту пред правосудном академијом – истиче наш саговорник док Петрикић каже да је проблем и у томе што нацрт не дефинише прецизно шта се све сматра лобирањем а шта не, па је могуће да и неке сасвим безазлене ситуације буду предмет пријава Агенцији за борбу против корупције. Крсмановић, пак, износи пример функционера који одлази с неким на пецање и који ће, према садашњем нацрту закона о лобирању, можда имати обавезу да у року од три дана пријави „догађај” агенцији.

Саговорници „Политике” кажу да није јасно ни то како ће се у пракси третирати такозвани инхаус лобисти, они запослени у фирмама, обично у одељењима за односе с јавношћу, чији је део радних задатака баш лобирање и заштита интереса компаније. Није лоше да имамо и закон о лобирању, али би требало да буде прилагођен нашим условима, а не да се ствара могућност за парадоксалну ситуацију да Привредна комора Србије, која има десет хиљада чланова, мора са сваким од тих чланова да потпише уговор о лобирању, каже Крсмановић. Он сматра да је постојећи нацрт бољи од једне његове верзије из 2009. године, а нарочито истиче добро решење којим се функционеру или именованом лицу забрањује да буде регистрован као лобиста у истој делатности у којој је био функционер најмање две године од тренутка кад му је престала функција.


Коментари5
92806
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zdenka djurić
Dobar lobista treba da raspolaže sa mogućnošću otvaranja svih vrata.Koji su to pojedinci, koji u našem društvu mogu bez problema otvaraju sva vrata?
Raca Milosavljevic
... to su moderni nacini poslovanja ...
Sima surovi
Muckanje u skladu s propisi a ne kao ovi drugi...
Jeremija
Ovo će se u Srbiji pretvoriti u stočnu pijacu. Mi smo majstori improvizacije i traženja rupa u zakonu. Sjećamo se Karićeve trgovine poslanicima, kada je bez izbora nakupovao poslanike. E, to je srpski način, kako legalizovati kriminalne radnje tajkuna u politici.
Борис
Легално мито. Шојић би био одушевљен.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља