уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:20

Барел изнад 80 долара

Повлачење француског „Тотала” из енергопројекта у Ирану подстакло највиши раст цене нафте у последње четири године
Аутор: Тања Вујићчетвртак, 17.05.2018. у 22:00
Седиште француског „Тотала” на периферији Париза (Фото Бета/АП)

Француски „Тотал” трепнуо је први. Суочен са америчком претњом екстериторијалним финансијским санкцијама у случају наставка бизниса у Ирану (објављеном 8. маја), „Тотал” је у среду увече одлучио да се потпуно повуче из пројекта развоја највећег гасног налазишта на свету „Јужни Парс”, на десној обали Персијског залива. Иза одступнице највећег страног инвеститора у енергетски сектор Ирана – од лабављења санкција 2016 – стоји претећи једноставна логика текућег глобалног финансијског поретка.

Наиме, фирма са око 10 милијарди долара улагања у САД, која 90 одсто својих пословних трансакција обавља посредством америчких банака, „Тотал” себи једноставно не може да дозволи ризик забране пословања на Волстриту. Та претња – изопштења са глобалног доларског тржишта са центром на Волстриту – деценијама од Другог светског рата најстрашнија је за све који послују у том доминантном глобалном финансијском кругу.

„Наставак бизниса у Ирану уследио би само уколико би ’Тотал’ од САД добио изузеће од санкција и уз сагласност ЕУ”, наводи се у саопштењу те француске мегафирме. Изгледи за такво „изузеће” минимални су ако се зна да је Вашингтон већ најавио спремност да према Ирану уведе „највиши могући степен санкција”.

За светске берзе стратешких сировина, које од повлачења САД из споразума о нуклеарном програму 5+1 са Ираном помно прате реакције водећих извозника нафте, купаца барела и њихових пословно-финансијских партнера, „Тоталово” узмицање било је окидач за драматично дизање цене нафте, највеће у последње четири године.

Барел северноатлантске нафте („брент”) достигао је јуче вредност од 80,18 долара. Лака тексаска нафта поскупела је истовремено на 72,20 долара по барелу: обе цене нису иначе виђене од новембра 2014.

Вртоглави узлет цене барела – уз прогнозу америчке банке Морган Стенли да би барел идуће године могао коштати и 90 долара – условљен је овог пута вишеструким геополитичким и пословним загонеткама од којих берзе хвата паника.

Наиме, ако доларско тржиште данас покрива 90 одсто свих глобалних финансијских трансакција, какве су шансе да било ко од оних који послују у зеленој валути остане у бизнису са Ираном?

Рецимо: немачки „Сименс”, Дојче банка, „Луфтханза”, „Фолксваген”, „Мерцедес Бенц” или БАСФ , англо-холандски „Шел”, француски „Рено”, аустријски ОМВ, италијански „Сапијем” и „Ени”, индијска државна петрокомпанија или руски „Зарубезњефт”, глобални поморски џин „Маерск”, јужнокорејски „Даеву”...

На страну потенцијалне штете по приватни бизнис у случају наставка посла у Ирану или пенала за повлачење из уговореног бизниса на десној обали Персијског залива, берзе црног злата – пре 12. јуна када истиче рок трајања текућег споразума 5+1 – стрепе и од непредвидљивих даљих потеза Ирана.

Наиме, какав је интерес Ирана да остане у том (без Америке) „крњем” споразуму о нуклеарном програму? Колико би Иран – у случају потпуног укидања тог споразума – могао да смањи извоз нафте и да ли би тиме утицао на снабдевеност светског тржишта? Истовремено, да ли би Техеран стварно „сместа” наставио са обогаћивањем уранијума и како би то дочекале САД и Израел, на пример. Са друге стране, како би становништво Ирана реаговало на могућност нове изолације од света и поновно економско посустајање петог светског извозника црног злата?

Тржишта петролеја пред оваквим неизвесностима гледају да се што боље обезбеде за будућност.

Но, геополитички кошмар – најмање до 12. јуна када ће бити јасно шта је остало од споразума 5+1 – није једини фактор који диже цену барела од Сибира до Арабијске пустиње и Оклахоме.

Неизвесни потези америчких произвођача нафте из уљаних шкриљаца, у овом тренутку непредвидива реакција Ријада и Москве и њихових петросавезника, однос Кине – највеће иранске петромуштерије према санкцијама Техерану до 4. новембра и раст премије на ризике – због могућих ненаслутивих комешања на Блиском и Средњем истоку већ овог пролећа и лета... сматрају се водећим факторима који могу да узнесу цену нафте и далеко изнад садашњих 80 долара по барелу. „Узбуњивача” на глобалном петротржишту има још: од неизвесног расплета кризе у Венецуели и могуће потере Европе за новим снабдевачем црног злата усред сезоне годишњих одмора, до нових правила танковања горива Међународне поморске организације  Наиме, колико од 2020. велико бродовље мораће да користи нафту са далеко мање (0,5 процента) сумпора него данас (3,5 процената).

„Америчка нафта неће моћи да притекне у помоћ у изради пожељних ’средњих дестилата’ будући да је исувише лака”, истиче извештај банке  Морган Стенли. По оцени те америчке банке, светско тржиште нафте улази у период смањене снабдевености, која ће „вероватно утицати на цену”. Доба јевтине нафте је – након неколико посткризних година предаха – изгледа при крају?


Коментари4
9a839
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Voislav
Zivim u inostranstvu ali sam zadrzao naviku da citam Politiku. Imam jednu primedbu na kvalitet komentara pojedinih saradnika Politike. Naime, neke kitnjaste fraze kao"crno zlato" umesto prosto i jednostavno "nafta", sto je inace krace i svima poznata rec, jednostavno nije "cool" kako bi rekli mladji. Koliko mi je poznato takvo "zastranjivanje" retko se srce.
ВлаДо
Да ли је Персијски Залив нека велика река која тече и има леву и десну обалу?
Hoki
Ameri kazu ili sa sa nam ili protiv nas - mnogo vise ce slediti primer Totala
i Kina i Rusi
Кина и Руси улазе у утакмицу и тачка.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља