петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:44

Мали насилници знају да их закон штити

Школарци често не схватају да су изложени вршњачком насиљу, мада забрињавају и подаци о порасту нетолеранције према другим народима на Балкану
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 17.05.2018. у 22:00
Психичке повреде болније су од батина (Фото А. Васиљевић)

Када је Драгана Ћорић, председница удружења „Родитељ” и професорка Правног факултета у Новом Саду, држала предавање о превенцији вршњачког насиља у основној школи на Вождовцу, један дванаестогодишњи ученик пришао joj је и објаснио: „Ја могу да убијем, силујем и опљачкам кога хоћу, а ви ми не можете ништа јер сам кривично неодговоран до 14. године. Можете само да казните моје родитеље.”

– Иако екстреман, овај коментар јесте илустрација тезе да је насиље постало монета за комуникацију између ђака који савршено добро познају одредбе Кривичног законика и знају да законодавац нема начина да их казни због чињења кривичних дела – подсетила је Драгана Ћорић на јучерашњој конференцији о вршњачком насиљу, одржаној у организацији удружења „Друг није мета”.

Иако резултати једног од најобимнијих Уницефовог истраживања о насиљу у школи, спроведеног у оквиру пројекта „Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу”, говоре да је чак 44 одсто ученика било изложено вршњачком насиљу, пракса показује да сами ђаци често не препознају насилно понашање или сматрају да је оно нормалан део школске свакодневице.

– Када децу питате „да ли сте били жртве насиља у претходна три месеца” одговориће вам да нису, а када им поставите потпитање „да ли вас је неко задиркивао, вређао или вам отимао ствари”, најчешће одговарају потврдно. И одраслима је насиље синоним за физичке повреде, а ако модрица нема, склони су да кажу „то су дечја посла”. Као да заборављају да су психичке повреде много болније од батина – оцењује др Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду.

Др Смиљка Томановић, професорка социологије породице на Филозофском факултету, сматра да се у нашој земљи негује култура агресивне комуникације, од играња у песку до парламента.

– Мене веома забрињава пораст нетолеранције према другачијима. Истраживање које се спроводи у десет земаља региона показало је да код младих особа, старости од 15 до 29 година, постоји висок степен нетолеранције према групама које су различите. Тако млади у Србији и Хрватској показују висок степен нетолеранције према хомосексуалцима, док су млади Словенци нетолерантни према Ромима – истакла је.

– Приметно је да свуда у региону постоји висок степен социјалне дистанце према припадницима осталих балканских народа, а то су млади који најчешће нису били ни рођени за време грађанског рата у бившој Југославији. Постоји једна врста идентитетског затварања у односу на све који су другачији: млади у себи носе идеју етничког непријатеља, који се етикетира као Хрват, Босанац или Србин – навела је др Томановић.

Драгана Ћорић је подсетила да је Закон о основама система образовања и васпитања, који је ступио на снагу у октобру прошле године, увео нове и другачије санкције и за ђаке и за њихове родитеље.

– Раније није било дозвољено да се дете насилник премести ни из разреда у разред, а камоли из школе у школу, без дозволе родитеља, а то је сада дозвољено уз одлуку наставничког већа. Уведена је и санкција друштвено корисног рада за децу насилнике, а већ су покренути и прекршајни поступци против родитеља неких насилних ученика – закључила је Драгана Ћорић.

Девојчице агресивније на интернету него дечаци

Вршњачко насиље је у порасту и данас га највише има на друштвеним мрежама, а у сајбер простору насилници су чешће девојчице него дечаци. Члан координационог тела за спречавање насиља у школама у Новом Саду Биљана Кикић Грујић рекла је за Танјуг након Друге конференције о вршњачком насиљу које је организовало Удружење „Друг није мета” да су последице вршњачког насиља на друштвеним мрежама далекосежне и да деца обично нису свесна тих последица. Циљ им је да у виртуелном свету штету коју чине другом детету или групи деце види што већи број људи. „ Оно што је забрињавајуће је да је старосна граница починилаца све нижа тако да деца већ у трећем, четвртом разреду основне школе врше насиље над вршњацима”, рекла је Кикић Грујић.

Додаје да већина ученика није свесна последица и када им се укаже на њих они обично кажу „ми смо се шалили”.


Коментари8
479c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Da ali zbog nakaznog sistema mozda su roditelji zaposleni a nemaju drugacijeg izbora u nekoj firmi gde robuju 12 sati dnevno 6 ili 7 dana u nedelji i nemogu da recimo nadziru dete . Nemaju nacina da to rade . Ranije je sve bilo drugacije u velikoj vecini slucajeva ocevi su sami radili a majke se bavile decom. Mnogi danas nemogu zaraditi ni za najosnovnije prezivljavanje radeci i dan i noc . Sistem je totalno izrabljivacki . Kako to resiti . Hocete vi mozda naterati gazde da podignu plate ocevima da bi majke ( tj. jedan bar roditelj ) mogle da se bave vaspitanjem i nadzorom dece . Lako je mudrovati . Mediji ( filmovi ) su prepuni nasilja i to su veoma lose poruke deci od malena . Deci su idoli kriminalci i prevaranti , sisate pevacice jer vide na primeru roditelja da se od postenog rada ni preziveti nemoze a kamoli ziveti. Krug je zatvoren . Za neki boljitak moramo napraviti radikalan zaokret i poceti ispocetka , kao nekad. A demokratiju na smetliste i izgraditi neki socijalniji sistem
Miloš
Eh, sa srećom. Samo biće jako teško. Zato, treba krenuti pre svega od roditelja. Sve to dolazi od kuće.
Драган
У античкој Спарти су имали ефикасне методе. Историја је учитељица живота.
Милош
Кад сам ја био клинац, кривични поступак је почињао код разредног старешине а завршавао се код ћалета и правосуђе је цветало. Сад можеш само да бираш хоћеш ли у затвор јер си применио васпитно-поправне мере или јер их је твоје дете применило на неком другом.
John
"Можете само да казните моје родитеље." Bojim se da ne može čak ni to. Roditelji ne mogu da isu u zatvor umesto dece. Eventualno bi mogli da budu tuženi u parničnom (ne krivičnom) postupku radi naknade štete koju je prouzrokovalo dete. Sa druge strane, nije rešenje ni spuštanje granice na 12 godina (ili 10). Šta bi se onda dobilo? Samo bi se napunio "Kruševac" i ostali domovi, a deca bi nastavila da divljaju i dalje. Krivični zakon je poslednja linija odbrane društva, ne prva (kao katapult i padobran u borbenim avionima - kad ne upali ništa drugo - skači). Ne može zakon da vaspitava decu niti može da ih nauči šta je dobro, a šta loše i zašto ne treba da rade loše stvari. Primer: Zakoni SAD su izuzetno strogi prema maloletnicima (a ne postoji donja granica ispod koje ne odgovaraju), čak može i da im se sudi kao odraslima. Je l' to doprinelo smanjenju maloletničkog kriminala? Nije.
John
@ Borivoje U tom slučaju mora se dokazati direktna (uzročno-posledična) veza između zanemarivanja i krivičnog dela koje je učinilo dete - da je delo uradilo jer je bilo zanemareno. Teorijski, to lepo zvuči. Ali u praksi je to nemoguća misija. @ Blagoje Imam kontrapitanje - kako znate da jesu smanjili?
Препоручујем 2
Боривоје Банковић
Родитељи и те како могу у затвор због занемаривања деце. Не, не може закон да васпитава децу, али може да наведе неодговорне родитеље на размишљање. Поред казнене, закон мора да има и сврху превенције и одвраћања.
Препоручујем 16
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља