петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Марамбоов дом у Ноћи музеја

Пред посетиоцима ће бити на хиљаде књига, писма, фотографије, намештај и предмети које је користио наш плодни књижевни историчар и критичар, драмски писац, дипломата и фотограф
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 18.05.2018. у 09:01
Марамбоова радна соба (Фото М. Димитријевић)

Сутра од 17 сати па до један сат иза поноћи, током Ноћи музеја, сеновито двориште у Бирчаниновој 24 биће дискретно осветљено и врата здања саграђеног средином осамдесетих година 19. века широм отворена – иза њих крије се дом Војислава М. Јовановића Марамбоа (1884–1968), једног од наших признатих, а запостављених интелектуалаца. Унутар куће у којој су због аутентично очуваног амбијента снимане многе серије и ТВ драме, као што су „Рањени орао”, „Божићна печеница” и „Заборављени умови Србије”, налази се на хиљаде књига, бројни радови, писма, фотографије, намештај и предмети које је користио човек упамћен као плодан књижевни историчар и критичар, драмски писац, дипломата и фотограф, личност која је обележила престонички живот с краја 19. и почетка 20. века.

Све поменуто део је његовог легата, који припада Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” и од 1988. заправо је њено Одељење за народну књижевност, што није случајно будући да је та област била посебно Марамбоу инспиративна. Драгана Михаиловић, библиотекар саветник Универзитетске библиотеке, која је уз Вуку Јеремић ауторка поставке у овој спомен-кући, истиче да посетиоце очекују три целине које на специфичан начин евоцирају успомене на бројна Марамбоова интересовања, али и на једно прохујало време.

– Нарочита драгоценост ове куће јесте у целини очувана његова радна соба која, са аутентичним радним столом, предметима на њему, старим грамофоном и плочама, белешкама у фиокама и застакљеним полицама са књигама, представља њега интимно. Занимљив је податак да је на посебан начин водио своју преписку, прво би правио концепте писама, чак и неколико верзија, па би после настајали оригинали – каже Драгана Михаиловић и додаје:

– Једна од просторија биће посвећена његовим научним радовима и, пошто је био велики библиофил, његовој личној библиотеци и ретким издањима књига. Требало би истаћи реритетне примерке дела народне књижевности, најстарије покушаје превода јужнословенског усменог стваралаштва на европске језике, штампаних крајем 18. и у 19. веку у Лондону, Санкт Петербургу, Сарајеву, потом бисере српске публицистике, као што су „Вила” и „Шумадинче” и књиге са посветама које је добијао као цењена личност у научним и културним круговима. Посебност су и најстарија издања збирки народних песама о Косовском боју, од којих је највреднија збирка Вука Стефановића Караџића, издата у Бечу 1833, као и песмарице из балканских ратова и оба светска рата.

У трећој соби биће Марамбоов фотографски рад, у чијим се мотивима истиче Лисабон, град који му је био омиљен, у који је највише путовао, којем се враћао и који је с емоцијама овековечио.

– Фотографијом је почео аматерски да се бави већ са 16 година, остали су забележени његови утисци са прве изложбе на којој је учествовао, временом је постао и један од најзначајнијих наших представника у том домену. Стога ћемо изложити снимке из периода од 1902. до 1941, међу њима и стаклене плоче на којима су рађени радови. Колекција је веома богата, могу се видети лепоте многих пејзажа са многобројних путовања, сачуване су и пратеће мапе и бродске карте, заступљени су и портрети женских ликова и познатих савременика. Ту су Андрић, Црњански, Растко Петровић, Винавер. Марамбо је снимао и краља Александра Првог Карађорђевића у тренуцима предаха на прозору Старог двора – објашњава наша саговорница.

Публика ће моћи да се подсети и драма које су настале његовим пером, од којих је 2014. у Народном позоришту била постављена она под називом „Наши синови”, чињенице да је током Великог рата био члан ратног Пресбироа наше Врховне команде и шеф Пресбироа владе у Лондону и Вашингтону, његовог уређивачког стажа у Српском књижевном гласнику и ангажмана у Српској академији наука и уметности као научног саветника и научног сарадника.


Коментари0
1e537
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља