Политика Online - Зашто Србија увози помфрит
среда, 15.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:55

Зашто Србија увози помфрит

Уз стално смањење сетвених површина и укупног рода, у пет последњих година увоз кромпира у Србију био је чак 26 милиона долара већи од извоза
Аутор: Гвозден Оташевићчетвртак, 17.05.2018. у 19:44
„Агромобил” у Гучи (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Иако нашу земљу одликују веома повољни агроеколошки услови за гајење кромпира уз традицију од 212 година, из лета у лето бележи се смањење површина под овом културом, у науци проглашеном за биљку будућности. Кромпиришта су са 100.000 хектара (1970) сведена на 40.000 (2016), па је просек у минулих 12 лета (2005–2016) био 52.000 хектара, уз годишњи пад од 2,28 одсто. У свету се, истовремено догађа стопа раста од 1,28 процената.

– Површине под кромпиром 2016. године, у односу на 2000. када је ступила на снагу забрана извоза нашег кромпира у земље Европске уније због појаве прстенасте трулежи, смањене су чак 42,71 проценат. Иако је 2012. укинута речена забрана, поља под кромпиром и даље су све мања. До овако опадајућег тока дошло је првенствено због неисплативости производње, неодговарајућег избора сората а највише због лоше економске политике у аграрној области – каже за „Политику” др Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Род у Србији последњих 10 година јесте око 790.000 тона по сезони, уз смањење укупног приноса од 2,74 одсто из године у годину. Из нанизаних података назире се српски просек од 15,1 тону по хектару, док је у свету 18,2 тоне (Белгија 47 тона, Француска 45, САД и Холандија 44, Немачка 42, Велика Британија 40...).

– Да би се зауставио пад производње неопходна је помоћ наше државе: улазак страних улагача у посао прераде или подстицај домаћим фабрикама да прошире садашње и подигну нове линије. Тако би се подигла сигурност српских кромпираша за пласман. Повећање површина неминовно би увећало и приносе по хектару, уз обавезну промену произвођачких навика: морају да користе квалитетан, безвирусни садни материјал, благовремено примењују све агротехничке мере поготово наводњавање у критичним периодима и унапређују знање и технологију.

Професор Влаховић оцењује да би Србија, „после укидања забране извоза у ЕУ производњу могла да повећа и на 70.000 хектара а то би омогућило и увећање рода на скоро милион тона”, напомињући да „наша држава има фантастичне услове за то, плодно земљиште, оцедно и лако, уз изузетно погодне температуре ваздуха и земље у току вегетације”.

За последњих пет година Србија је извезла кромпир у износу од 8.371.000 долара (у просеку 1,67 милиона годишње) а увезла за чак 34.424.000 долара (6,88 милиона годишње) уз укупан трговински дефицит од 26 милиона у том раздобљу. Од просечног годишњег увоза (19.000 тона), скоро две трећине (10.000–12.000) јесте прерађени кромпир за помфрит, који никако не може да се сврста у робу високе технолошке обраде, да би била неопходна куповина у иностранству.

То нам потврђује и Ратко Вукићевић, власник предузећа „Агромобил” у Гучи. Показао нам је у Немачкој набаљен једноставан уређај, од свега неколико стотина евра, који омогућује да се помфрит припреми не од замрзнутог, већ од свежег кромпира, практично пред гостом.

– И није потребно да се љушти. Реч је о сорти алверстон расет, али сад морамо да чекамо две године да би држава одобрила њено узгајање у Србији – каже Вучићевић.

Највећи српски произвођач кромпира, географски, јесте Моравички округ (Чачак, Ивањица, Горњи Милановац, Лучани), а водећи прерађивачи су у Бачком Маглићу („Марбо продакт”), Чачку („Чипс веј”), Београду („Фриком”), Горњем Милановцу („Свислајон Таково”) и Хоргошу („Хигло”). Водећи светски прерађивач је компанија „Меккејн фудс лимитид” из Канаде са 50 различитих производа, 60 фабрика, 20.000 запослених, уз продају у 160 држава и годишњи промет од 10 милијарди долара.


Коментари3
715fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zmago
Zaboravili ste da kažete i nešto o tom uvoznickom lobiju.Naprimer koje firme su uvezle taj krompir.I ko su vlasnici tih firmi .Ajde malo novinari dajte neku stvarno vrednu informaciju istražite malo ko to radi i zašto.Ko guši domaću proizvodnju. Ko neda srpskom komoru da raste i razvija se.
Muradin Rebronja
Чипс у кесицама је најбржа "брза храна" јер је потребно само да се отвори и... а уједно је и веома нездрав јер садржи висок проценат масноће и лепи се нездраво за зубе. Пржени помфрит је такође нездрав јер је пржење нездрава метода кувања, због високог процента нездраве масноће. Права револуција у угоститељству ће бити када наши угоститељи науче, а зна се од кога, да кромпире у љусци добро оперу са четком испод текуће хладне воде, затим делимично (око 70% одсто) скувају а онда брзо охладе у леденој води (конзервирање). Могу тако да се држе у фрижидеру дуго а када је потребно, само исеку на четвртине и/или кришке, посоле, побибере и поспу са мало алеве паприке. Затим ставе у плех и запеку. Идеално, када би знали, да плех ставе испод решетака на којима се пеку меса да покупе џус па све заједно да се сервирају. А још једна могућност да се такви пастеризовани већи кромпири исеку на полутке, извади унутрашњи део, измеша са овчавином, врати у љуску и запече у пећници. Здрава "брза храна".
Stefan Petkovic
Uz sve navedeno mislim da neko treba da ostane na tom selu ili se vrati ili cak eventualno se preseli na selo jer valjda neko treba da radi na toj njivi, a ti koji rade valjda treba da imaju i porodicu, a kako su na selu ostali mahom momci, a generalno devojke zbrisale, dok one koje su ostale Katarina Djordjevic ih proglasava "robovima na 40 dana godisnje neplaceno", onda profesore i drzavo - srecno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља