петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.05.2018. у 22:00 Миленко Пешић
САМИТ У СОФИЈИ

Будућност Балкана је у ЕУ, не постоји план „Б”

Лидери ЕУ охрабрили балканске партнере да наставе путем еврореформи, али без давања обећања о датуму када би могли да се прикључе Европској унији
Вучићу је указана изузетна част тиме што је био први говорник на самиту (Фото Танјуг/Д. Гол)

Према извештајима агенција

Европска перспектива земаља западног Балкана не доводи се у питање, али док се ЕУ не реформише, у процес примања нових чланица треба ићи опрезно, порука је бриселских званичника и лидера држава Европске уније са јучерашњег самита у Софији, првог после 15 година који је за истим столом окупио западнобалканску шесторку и чланице ЕУ. Као резултат самита чији је домаћин Бугарска, лидери Европске уније и земаља чланица ЕУ, у консултацији са партнерима са западног Балкана, усвојили су јуче Декларацију у 17 тачака, у којој су поновили недвосмислену подршку европској перспективи региона и навели задатке и принципе које би стране требало да испуњавају током процеса евроинтеграција. Усвојен је и Анекс декларације који се односи на јачање веза и сарадње између ЕУ и земаља западног Балкана.

У оцени домета софијског скупа агенција АП истиче да су лидери ЕУ охрабрили балканске партнере да наставе путем еврореформи, али нису били вољни да кажу када ће било која од ових земаља моћи да се прикључи њиховом блоку. Председник Европског савета Доналд Туск каже да не види другу будућност за западни Балкан, осим оне у ЕУ. „Не постоји ’план Б’. Западни Балкан је саставни део Европе и припада нашој заједници”, поручио је Туск и оценио да је јасно направљен озбиљан и значајан корак на европском путу целог региона.

Самиту ЕУ – западни Балкан у згради Националног културног центра у Софији јуче није присуствовао премијер Шпаније Маријано Рахој, који је раније поручио да не жели да учествује на скупу на којем се Косово третира равноправно са осталим земљама. Рахоја на званичном делу скупа представља амбасадор Шпаније при Европској унији Пабло Гарсија.

После уводних говора председника Европског савета Доналда Туска и председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, први званичник који се обратио је српски председник Вучић, који је поручио да Србија наставља да спроводи реформе у процесу евроинтеграција, преноси РТС. Познаваоци прилика кажу да је изузетна част што је председник Србије говорио први. После Вучића присутнима су се обратили и Ангела Меркел и Емануел Макрон, који је у говору више пута цитирао Вучића.

Косовска делегација дошла је на Самит „у две колоне”. Најпре је у Палату, уз полицијску пратњу, дошао председник привремених косовских институција Хашим Тачи. Након тога, без полицијске пратње, у одвојеном возилу, ван колоне делегације, стигли су председник приштинске владе Рамуш Харадинај и министар спољних послова Беџет Пацоли. Долазак лидера у Националну палату културе привукао је велику пажњу многобројних представника медија, а домаћин самита Бојко Борисов у Палату је ушао заједно са немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је дотле дошла заједно са британском премијерком Терезом Меј и француским председником Емануелом Макроном.

Ангела Меркел је пре почетка самита истакла да је у интересу Европе да западни Балкан буде безбедан и економски се добро развија и захвалила Борисову на, како је рекла, „дивној организацији” овог догађаја. Немачка канцеларка после састанка je истакла да ће о брзини приступања западног Балкана одлучити испуњавање услова. „Нисам поборник никаквих датума. Приступни процес мора бити заснован на испуњавању услова и обавеза, и није реч о временском хоризонту, већ о томе шта је постигнуто, на пример у владавини права, борби против корупције, решавању билатералних спорова. Словенија и Хрватска и дан данас се споре око границе. Не желимо да се то више дешава у ЕУ”, поручила је немачка канцеларка у Софији.

Меркелова је на конференцији за штампу после Самита ЕУ – западни Балкан казала да је на скупу било речи о сарадњи и европској подршци важним инфраструктурним пројектима, а да није донета никаква одлука о проширењу. „Одлука о проширењу биће донета на савету ЕУ у јуну. Јасно је да све земље западног Балкана имају јасну перспективу приступања”, поручила је она.

Председник Француске Емануел Макрон истакао је уочи скупа да је за ојачани стратешки дијалог са западним Балканом и европску перспективу, али без хипокризије. Он је по доласку на Самит ЕУ – западни Балкан јасно рекао да није за проширење пре продубљења и спровођења реформи у ЕУ које би омогућиле боље функционисање Уније. Макрон је на конференцији за штампу после самита нагласио да жели западни Балкан „усидрен” у ЕУ јер би било веома лоше за Унију ако би се тај регион окренуо Русији или Турској и посебно похвалио Србију и Црну Гору за постигнути напредак у приближавању Унији.

Нагласио је да процес приступања не може да се води без услова. „Због тога сам се изјаснио да треба дати јасну перспективу региону и наградити оне који напредују и трансформишу земљу. Не може да се негира напредак остварен последњих месеци у појединим земљама, као што су Србија и Црна Гора, али и Македонија и Албанија, које желе да преговарају са ЕУ”, рекао је Макрон. ЕУ, како је подсетио, данас има 28, а већ сутра ће имати 27 чланица, и у актуелној ситуацији не може да доноси стратешке и снажне одлуке. „Ако желимо снажнију и бољу ЕУ, морамо да модернизујемо Унију и еврозону”, поручио је Макрон.

Чешки премијер Андреј Бабиш рекао је да је цела Вишеградска група разочарана што Брисел не одређује рок када ће земље западног Балкана постати чланице, што је и у интересу ЕУ, јер би улазак тих земаља у шенгенски простор олакшао одбрану европских граница. „Критикујемо то што не постоји никакав датум. Тај регион има своје проблеме. Потребно је да државе реше своје сукобе, да дефинитивно кажу које границе важе, да се боре против организованог криминала, корупције, спроведу реформе... Али Унија би морала да им да неки датум”, казао је Бабиш у Софији, јављају чешки медији, а преноси Бета.

И председник Европског парламента Антонио Тајани јуче је поручио да у потпуности подржава предлог Европске комисије да Србија и Црна Гора постану чланице до краја 2025. године. Он је на конференцији за штампу поводом Самита ЕУ – западни Балкан у Софији рекао да су „Србија и Црна Гора у ’пол позицији’”. Тајани је рекао да је на Самиту предложио пакет за подстицање привредног раста на западном Балкану, додајући да он садржи 10 милијарди евра за нове инвестиције у регион, као што су инфраструктура и дигитална мрежа.

Антић потписао Заједничку изјаву о изградњи пројекта гасног интерконектора Бугарска–Србија

На Самиту ЕУ – Западни Балкан у Софији је потписано више споразума. Тако су највиши представници земаља западног Балкана потписали изјаву подршке дигиталној агенди за западни Балкан. Србија је још потписала Меморандум о разумевању између Србије и Европске инвестиционе банке, а потписали су га министар рударства и енергетике Александар Антић и директор за западни Бакан ЕИБ Матео Ривелини. Затим је Антић са бугарском колегиницом Деменшком Петковом потписао Заједничку изјаву о изградњи пројекта гасног интерконектора Бугарска–Србија. Потписивању споразума присуствовали су и званичници ЕУ, бугарски премијер Бојко Борисов и председник Србије Александар Вучић.

Коментари13
dba9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слободан Драгићевић
Не надам се да ће ово, бити објављено али се надам да ће барем неко ово прочитати. Па то је случајса свим кометарима који погађају суштину. ''Српски народе, постаћете члан велике европске породице! Србја неће бити више монета за подкусуривање. нестаће страхаод нових ратова, а народ ће се посветити подизањуу свог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе. Рад ће постати једина успешна права вредност. Духовна блага, вера, породица, све културне творевине, приватна својина, као прави покретач напретка, биће заштићени. Отпочеће бољи живот.Из крви најбољих синова Европе нићиће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања.'' Немачки плакат из окупиране Србије 1944год.
Саша Јовановић
То што је дотични први говорио на самиту је адекватна компензација што нам отимају део земље.
Леон Давидович
Запад је простор бивше Југославије ( какав западни Балкан) тако удесио да га нико више не може вратити у нормално стање. Зато су многи домаћи становници и дигли руке од живота на тим просторима и селе се по свету.
Vojkan Petković
A plan C ?
Milanka Milosevic
Ravno je da treba da dostignemo Evropske standarde ali kada ce to biti? Ocigledno su mnogi zaboravili kroz sta je sve Srbija prosla i da nam jos mnogo za to treba vremena!! Francuski prdsednik Makron trazi reforme u EU a i Merkelova nije istomisljenik njegovih ideja i ona polako gubi dominanciju u Evopi pa mozda i Svetu!! Ma kolika je zelja nasa za ulazak u EU procice jos dosta vremena a mi ce mo morati mnogo, mnogo uslova ispuniti koje oni od nas budu trazili!! Medju jednim najglavnijim priznanje nezavisnosti Kosova!! A koliko smo mi za to spremni trebalo bi da se Srpski narod izjasni!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља