уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.05.2018. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Комплекс Петра Пана

Иако су већ зашли у тридесете или четрдесете, за вечите младиће или девојке живот одраслих је досадан, монотон, пун обавеза, жртвовања, без забаве и животне енергије – и у њега не желе за закораче
(Срђан Печеничић)

Раст и развој личности се одвија током целог живота, тако да појединац пролази кроз различите фазе емотивног развоја. О застоју нечијег емотивног развоја говоримо онда када особа „застане” у некој од развојних фаза и одбија да пређе у следећу. Ове развојне фазе нису чврсто дефинисане, тако да не можемо говорити о некој психопатологији, већ о различитим изборима које људи чине како би своје животе живели на начине који им највише одговарају. У том смислу треба схватити и појмове „емоционална зрелост” и „одраслост”.

Детињасти и незрели

Иако појединци имају право да живе овако или онако, добро је ако други који су са њима у контакту или са њима улазе у емотивне везе, знају шта могу да очекују од различитих варијетета и типова личности. Један од таквих типова је и одрасла особа која одбија да емотивно одрасте и преузме одговорности према себи и другима на онај начин који заједница очекује од функционално одрасле личности.

Један од начина да се означи особа која одбија да емоционално одрасте јесте да се именује према некој свима добро познатој личности из литературе. У овом случају реч је о Петру Пану из добро познате бајке за децу, који живи у земљи Недођији у којој деца никада не одрасту, тако да су вечито деца. Други, стручнији називи су вечити младић (puer eternus) или вечита девојка (puella eterna).

Зашто неко одбија да одрасте, иако је у својим тридесетим или четрдесетим годинама? Главни узрок отпора је што ови људи имају негативне представе о одрастању и емоционално зрелом животу. За њих је одрасли живот нешто неприхватљиво: досадно, монотоно, пуно обавеза, жртвовања, без забаве и животне енергије. Када неко на тај начин доживљава одрастање, сасвим је разумљиво да не жели да закорачи у ту врсту живота.

Проблем у овој врсти размишљања јесте да постоји разлика између нечије представе о одраслом животу и одраслог живота као таквог. Тачно је да неки одрасли људи живе на описани начин, али то је само један од начина. Постоји читав низ других, забавних и креативних начина на који неко може да функционише као емотивно зрела личност.

Оно што је карактеристика особа са комплексом Петра Пана јесте то што су инфантилни, то јест детињасти. То значи да у њиховој личности преовладава онај део личности који називамо „унутрашње дете”. Због тога се у бројним ситуацијама и односима ови људи понашају на детињаст, незрео начин. Њима се замера да су неодговорни према другима, а често и према себи; да су егоцентрични и хедонистични, усмерени само на своја задовољства и ужитке; да нису у стању да успоставе дубље емоционално везивање за другу особу, већ да им је друга особа важна само док им ствара осећање пријатности, а да раскидају и одлазе када примете да су се „охладили”. За њих је добар живот стална забава и игра; траже узбуђење и сталну позитивну стимулацију. Како је улога родитеља повезана са одрицањима, ове особе имају отпор према њој.

Унутрашње дете је веома важан део личности током целог живота, без обзира колико неко има година. Једна изрека каже да све док неко има активно унутрашње дете да никада неће бити стар.

Забава и креативност у свету одраслих

Разлика између Петра Пана и емоционално зреле особе је у томе колико и када користе своје унутрашње дете. Док Петар Пан већину свог живота живи из свог унутрашњег детета, емоционално зрела особа га користи само повремено. Код ње је овај део личности који је одговоран за духовитост, забаву, креативност, игру, маштање и који је извор животне енергије, у складу са другим деловима личности, тако да га особа активира повремено, у примереним ситуацијама и односима. Док је Петар Пан детињаст, емоционално зрела личност уме да буде детиња. Са друге стране, они који потпуно искључе овај део личности живе ону одраслост које се Петар Пан ужасава.

Како помоћи оној особи са комплексом Петра Пана, а која тражи помоћ да одрасте? Помоћи јој да промени своју негативну представу о одраслости и да у њу дода забаву, духовитост и креативност. Ако родитељи нису жртве свог родитељства и ако деци показују да живе квалитетним животима, да су добри и себи и другима, тада ће бити дететов узор и оно ће желети да одрасте на исти такав начин.

Коментари4
2ae8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Mislio sam da znam, i mislio sam da od ovog kompleksa visestruko vise pate muski nego zenski, ali me onaj deo o "hedonizmu i egocentrizmu" zbunio - ako devojcice odnosno devojke mnogo ranije postaju zrele i odrasle i konacno zene, a danasnje devojke odnosno zene najvise krase ovakve osobine, onda izgleda da su one sve to spolja, a iznutra pate od tog kompleksa. Paradoks.
Slavka T.
Da li je ljudska sreca u svetu realnosti i znanja ili u svetu maste? Njegos kaze:"Ko na brdo ak' i malo stoji, vise vidi no onaj pod brdo. Ja povise malo od vas vidim. ...To je ljudska sreca al' nesreca!" Ajnstajn se jasno izjasnjava zakljucujuci da je za ljudsko stvaralastvo vaznija imaginacija od znanja. Sta kaze Petar Pan o sreci? Kada Vendi predlaze Petru da se iz carobnog sveta maste vrati kuci, on joj kaze:"Ako se vratim medji obicnu decu, moracu da rastem. Ne... Ja sam i ovde srecan. A ti samo idi. Zbogom". Vendi kaze:"Doci cu da te obidjem, Petre!" Petar njoj odgovara:" Neces nikad vise doci, Vendi, jer kad odrastes, neces vise moci da zivis u svetu maste". Kada je Petar Vendi sa bracom vratio kuci, drugarca ga je upitala: "Mislis li da su srecni?" Petar joj je odgovorio: "Mozda ce ponekad biti srecniji od mene zato sto imaju mamu, ali ponekad sam ja srecniji od njih jer zivim slobodan medju vilama u carobnim bastama". Kako dva dobra sastaviti: mamu i vilu, realnosti i mastu?
Ljiljana
Zanimljivo je "spojiti" jednu ženu/muškarca od 72 godine i devojku/mladića od 16 godina, da žive zajedno godinu dana. Tada bi sve bilo jasnije.
Jovan Stojkovic
Треба правити разлику измеѓу маште у смислу креативног мишљења то јест способности да се размишља ван шаблона и маште у смислу склоности ка фантазирању то јест уобразиљи као бежању од суочавања са непријатним истинама. Плашим се да онај ко не разуме ову суштинску разлику па почне да оправдава фантазирање мислеќи да је Његош био сањар и маштар копа себи опасну јаму.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља