четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:16
ИНТЕРВЈУ: ГИНТЕР КРИХБАУМ, председник Одбора Бундестага за европске послове

Косово није једини изазов на путу ка ЕУ

У Србији још увек има доста тога да се обави у погледу независности правосуђа, слободе медија и борбе против корупције и организованог криминала
Аутор: Драган Вукотићпетак, 18.05.2018. у 22:00
Гинтер Крихбаум (Фото Канцеларија Крихбаума)

Прошлонедељна посета председника Одбора за европске послове немачког Бундестага Гинтера Крихбаума у овдашњој политичкој чаршији оцењена је као претходница човека од поверења Ангеле Меркел, уочи самита Европске уније и западног Балкана. По окончању самита овај утицајни члан канцеларкиних демохришћана за „Политику” оцењује да је важно што је из Софије „поново послат јасан сигнал за европску перспективу земаља западног Балкана” и додаје: „Европска унија је једини партнер западног Балкана који води рачуна о регионалној стабилности и о просперитетној будућности људи у овом региону. Стога јако ценим што је у средишту самита било управо интензивирање економске сарадње и отварање нових шанси за младе. Добар је знак што ће се ускоро одржати следећи самит, кад помислимо да је претходни одржан пре 15 година. Потпуно се слажем са савезном канцеларком да сусрети смањују тензију.”

Ипак, боравећи у Београду пре неколико дана, рекли сте да ЕУ није потребан још један Кипар, мислећи на нерешавање косовског проблема. Које решење би задовољило Берлин?

Циљ је јасно утврђен Преговарачким оквиром са Европском унијом: односи између Србије и Косова треба потпуно да буду нормализовани пре приступања Европској унији. Једино тако обе земље могу да остваре своју европску перспективу. Историјски гледано, Европска унија је пре свега и пројекат мира. Стога не желимо и нећемо да увеземо нерешене билатералне сукобе.

Да ли питање „нормализације” значи признавање независности и да ли је подела Косова прихватљива за Берлин?

„Нормализација” значи „нормализација”, ни мање ни више. То је пре свега задатак две државе, а ЕУ као и Немачка ће их подржати у томе, где год се та подршка тражи. У том контексту желим да појасним нешто што су ме и новинари питали на конференцији за штампу 10. маја: амбасадори квинте (коју чине САД, Немачка, Велика Британија, Француска и Италија) редовно одржавају координационе састанке и консултације. Извештај квинте не постоји, а да не говорим о неком званичном закључку те групе о западном Балкану. Поред тога, Немачка је принципијелно против било каквих промена граница на западном Балкану јер се тиме неће решити отворена питања, већ пре свега отворити нове сукобе.

Прошле године, говорећи за наш лист, тадашњи председник Бундестага Норберт Ламерт је на новинарско питање о оклевању Приштине да формира Заједницу српских општина био јасан рекавши да „договорено мора да се поштује”. Од тада је прошло скоро годину дана, а сличну поруку је Хашиму Тачију у Берлину упутила и канцеларка Меркел. Шта вам се чини, у чему је проблем? Зашто се толико чека?

Управо конкретно спровођење договореног у дијалогу Србије и Косова се не одвија без потешкоћа. Стално изнова долази до успоравања, што се врло актуелно дâ приметити пре свега у погледу формирања Заједнице српских општина. Ни споразум о енергетици није реализован. Могу само да се сложим са бившим председником Бундестага Норбертом Ламертом: неопходно је да обе стране испуне обавезе на које су пристале. То сам прошле недеље рекао у Београду и исто то кажем и у разговорима са косовским политичарима с којима имам редован контакт.

Често се стиче утисак да је Косово „проблем свих проблема” када је реч о европским интеграцијама Србије и да је то највећа препрека ка чланству у Европској унији. Да ли је тако?

Није. Као што рекох, чланство Србије у Европској унији није могуће без нормализације односа са Косовом. Међутим, то није једини изазов са којим се Србија суочава. Најмање подједнако важна тема су реформе у области владавине права. Ту још увек има доста тога да се обави у погледу независности правосуђа, слободе медија и борбе против корупције и организованог криминала. Досад, на пример, није донета ниједна пресуда за корупцију на високом нивоу. То се мора и те како променити.

Истовремено, ваља приметити и уложени труд и напредак који је већ остварен. Односи између Србије и Косова су током претходних година увелико унапређени, за шта је у великој мери заслужан председник Вучић. Али смо наравно још увек далеко од онога што се подразумева под добросуседским односима као што их, примера ради, Немачка негује са својим суседима. Неопходно је уложити додатни напор за решавање отворених проблема. Према томе, поглавље 35 је ту од изузетне важности. Србија јесте на добром путу у правцу Европске уније, иако ће преговори сигурно трајати још неколико година.

Међу становништвом земаља ЕУ не влада претерани ентузијазам за пријем нових чланица. Неки сматрају да је то највећи проблем даљем проширењу…

Убедљива већина посланика у немачком Бундестагу подржава перспективу приступања држава западног Балкана Европској унији. Али, пре приступања унији свака држава за себе у обавези је да испуни неопходне услове. Управо сам објаснио које су то две најважније области у којима Србија мора да оствари напредак. С друге стране, наравно да сте у праву: у многим земљама чланицама Европске уније има оних који су скептични према још једном кругу проширења. Њих најбоље можемо убедити уколико државе кандидати одлучно и уверљиво остваре реформе. Што је видљивији напредак, то уверљивији утисак остављају те реформе.

Колико је за европске интеграције Србије важан однос Београда и Москве?

Државе чланице Европске уније, њих 28, свака на свој начин сарађују са Русијом. Немачка је, примера ради, други најважнији трговински партнер Русије. Према томе, разуме се да ће Србија и после приступања Европској унији одржавати блиске економске односе са Русијом. Међутим, Европска унија није само економска заједница. Она је пре свега политичка заједница која дели исте вредности. Стога је за Европску унију било неспорно да оштро осуди окупацију Крима која је била у супротности са међународним правом и да усвоји санкције против Русије. С друге стране, не сумњам у начелно стратешко опредељење Србије да своју будућност види у Европској унији. Србија је део Европе и самим тим и део заједнице која дели исте вредности. А и у економском смислу је процес европских интеграција сврсисходан, јер ваша земља већ сада остварује две трећине своје спољне трговине са земљама чланицама Европске уније.


Коментари13
503dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sa Dorcola
Cak ne sme ni da se kaze - Srbija nego samo ZAPADNI BALKAN - koja je to drzava???? - PITAM ZLOCINCE SA ZAPADA. Arizona
Sa Dorcola
Ginuli mladi Ruski vojnici na ulicama Beograda - gledala sam od 9 god. sa treceg sprata sa majkom, a englezi nas nesto pre toga bombardovali zlikovacki na Dorcolu - stotine civila i SRPSKA DECA izvlaceni iz rusevina - IMA NAS JOS ZIVIH KOJI SMO OCEVIDCI TOG ENGLESKOG ZLIKOVACIH BOMBI - sklanjaj se engleska Mej od Srbije vi ste svi ZAPADNJACKI ZLOCINCI. Arizona PS: BRKAJU VAM SE VASI KOLONIJALISTICKI ZLKOVACKI PLANOVI -SMETA VAM RUSIJA - NASA BRACA, SRPSKA.
dejan185
Kosovo nije reseno dok sami ne potpisemo priznanje.Nadam se da to niko u Srbiji nece smeti da uradi .Priča oko naseg učlanjejaje zavrsena.Makron nam je jasno stavio do znanja da o tome ni ne razmisljamo narednih 10 do 15 g.O tome su govorili i ostali evropski politicari osim onih iz Brisela kojima je posao da zamllacuju nase politicare .
petar katic
Ljudi, bas imam resenje. Mi nikad necemo u EU, a i sta cemo tamo ? Majcica Rusija je nas jedini prijatelj. Pa, onda napravimo referendum da li hocemo da postanemo deo Ruske Federacije kao Krim, Juzna Osetija i Abhazija. Kad to prodjemo, Kosovo je deo automatski i deo Rusije. Pa vas pitam gdje posoji komadic zemlje na ovoj Planetu koji je neko okupirao Rusiji ? Zakljucak : Rusija odnosno Srbija izglasa u Savetu bezbednosti jedan prihvatljivi ultimatum Nato snagama i Amerikancima da se hitno povuku s Kosova. S njima neka odu i oni Albanci koji su okrvavili ruke, a mogu da ostanu normalni ljudi koji ce ziveti tamo s nama kad se vratimo. Mi nemamo nikakve sanse s EU jer u njoj su i oni koju su nas bombardovali. Mi mozemo samo s Rusijom da ovo resimo ovako. Ex teritorijalnost Rusije vec ima oblast Kalinjingrad koji je okruzen ceo Natom, pa sta ? Ko sme da ga dirne ? Srbija nece izgubiti nista sto je deo Ruske Federacije, sacuvace i dostojanstvo i Kosovo !
Препоручујем 14
Milomir Marković
Kosovo je već rešeno pitanje, samo nas treba još malo "kuvati" da lakše svarimo rešenje. Što se tiče drugih uslova za priključenje EU (valdavina prava pre svega i borba protiv korupcije), krećemo se puževom brzinom ili jednostavno rečeno ne radimo ništa po tom pitanju. Naravno, i ta pitanja će doći na dnevni red kada se obelodani rešenje za Kosovo. Što se tiče pitanja da li da udjemo u EU, izlišno je raspravljati jer mi ne odlučujemo o tome. Ako Nemačka donese odluku da uđemo i da je to prioritet, ispunićemo sve uslove u rekordnom roku. Prema tome, velike teme kao da li ćemo ući u EU, kada ćemo ući, da li ćemo ući u NATO pakt itd. su teme o kojima ne odlučuju male države. Doduše, to se ne sme tako otvoreno reći jer nije politički korektno, ali je tako. Priče o suverenosti, neutralnosti su za unutrašnju upotrebu lepo zvuče, ali su veoma daleko od realnosti.
Dejan.R.Tošić
Milomir@ Od samita E.U. u Solunu,za 15 godina je u članstvo primljena samo jedna država-Hrvatska.A i tada su učestvovale sve sadašnje države,osim naravno "države"KiM. Nema nameru E.U. da primi ni jednu državu,ni nakon Bregzita,ali ima nameru da vrši kontrolu i nadzor nad državama "Zapadnog Balkana"(nova geografska kovanica) i da im ne uskraćuje "evropsku budućnost".E.U.je završila svoj proces geografskog, vojnog i ekonomskog proširenja ali zadržava kontrolu nad "partnerskim državama. I to je cela priča.To je stav Francuske i Nemačke. Naravno tako je i rečeno,da je važnije pitanje rešavanja vladavine prava,finansija,granica sa susedima itd.Tako da takvi pregovori mogu trajati još 20-30 godina,A to da Nemačka traži da Srbija uđe u E.U.po hitnoj proceduri nema nikakve šanse,ni istoriski,ni kulturno ni ekonomski.Jednostavno države Zapadnog Balkana a to su:BiH,Srbija,Crna Gora,Makedonija,Albanija,i niko nezna po kom osnovu KiM, sa svojih 15 miliona stanovnika su slepo crevo Balkana za E.U.
Препоручујем 10
Zlatan
Hmmm kada neko iz EU ili US kaze da nemamo "lsobodu medija" onda to znaci da jos uvek imamo deo medija u kojima je moguce pisati ponesto I protiv EU, unutrasnjeg rezima itd. Malo li je sto su mnogi listovi pa I SBB presli u vlasnistvo bivseg direktora CIA-a??? Pametnom dosta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља