петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:17

Савет Буњеваца: Нисмо део хрватске мањине

Мирко Бајић председник Извршног одбора буњевачког Националног савета каже да одредба из 1945. јесте ништавна, али потребно је да се то озваничи и да је „још важније је да се констатује да је то био акт насилне асимилације”
Аутор: Александра Исаковпетак, 18.05.2018. у 21:40
Буњевци у Суботици славе свој национални празник Дан Дужијанце (Фото А. Исаков)

Суботица – На дан када је пре 73 године Главни народноослободилачки одбор Војводине донео наредбу којом се негира постојање Буњеваца и налаже да се они имају сматрати Хрватима, огласили су се Национални савет буњевачке националне мањине и Савез бачких Буњеваца, понављајући захтев да се овај акт поништи. У саопштењу и странке и тела мањинске самоуправе подсећају да су поднели иницијативу Скупштини АПВ да се донесе декларација којом би се наредба од 14. маја 1945. године окарактерисала као чин насилне асимилације и констатовала његова ништавност. Од подношења иницијативе прошло је већ годину и по дана, и након почетног ентузијазма да ће брзо бити удовољено захтевима Буњеваца, декларација још није донета.

„Влада Војводине је јавно подржала ову иницијативу, али до данас ништа није учињено по овом питању”, констатује се у саопштењу Националног савета Буњеваца.

У изјави за „Политику”, Мирко Бајић председник СББ-а и Извршног одбора Националног савета каже да акт из 1945. јесте ништаван, али је потребно да се то званично констатује. „Још важније је да се констатује да је то био акт насилне асимилације”, истиче Бајић и додаје: „То тражимо јер се многи понашају као да је та наредба и даље на снази, и негира нам се право на аутохтоност. Када се неко назива буњевачким Хрватом, шта то значи? То нема језички смисао, то значи негирање право Буњевцима на аутохтоност”, каже Бајић.

Формално, декларација се још није нашла пред посланицима Скупштине Војводине, јер није сазван надлежни скупштински одбор који то треба да разматра. Бајић подсећа да се ово питање, међутим, временски поклопило и са међудржавним разговорима и контактима Хрватске и Србије, односно њихових руководстава. „Хрватска мањина инсистира да се то стави на дневни ред у разговорима, а ми инсистирамо да то не може да буде тема, јер нисмо део хрватске националне мањине у Србији”, објашњава Бајић. Оцењује и да је решавање по иницијативи Буњеваца застало ипак управо због међудржавног односа са Хрватском, и то како Бајић тврди због ставова хрватске мањине у Србији.

„Не постоји никакво буњевачко питање између две државе, осим ако се не сматра да наредба и даље важи. Представници хрватске мањине инсистирају да постоји буњевачко питање, и да постоји идентитетски спор и да је то тема између две државе. Због тога тражимо да се констатује да тако нешто не може да постоји. Акт из 1945. није данас валидан, он је ништаван и био је акт насилне асимилације са последицама које су и данас присутне. Ми не можемо да их исправљамо али имамо право да тражимо да будемо Буњевци, као што други имају право да буду Хрвати. Не могу бити буњевачки Хрвати”, каже Бајић.


Коментари21
3922f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Паја Земунац
Тзв. Буњевачки проблем још давно нам је подметнула антисрпска идеологија и пракса Титове Југославије, али га сада ваља ажурно решити док још само тиња на покрајинском нивоу, утолико пре што се назиру знаци изрежираног оклевања и реалних могућности да сукоб прерасте у међународни конфликт између Србије и Хрватске. А такав, крајње нежељени обрт, могао би да доведе до несгледиво неповољног исхода преговора око будућности Косова и Метохије.
Uros
Uz kvalitetan program i dobru strategiju očuvaće se i povećaće se broj bratskih Bunjevaca.
Zoran
Bunjevci neka ostanu Bunjevci i da se pravno stavi tačka na to pitanje.
Гркуапсу
Насилна асимилација од стране Хрвата ноје новост, нити је икада престајала. У документарцу о Дијани Будисављевић хрватска историчарка је рекла да је само у Загребу за време рата усвојено 2.000 козарачке деце која ни дана данас нису сазнала да су Срби којима су побијене породице, већ своје усвојитеље Хрвате сматрају за родитеље. Па сада израчунајте. То су сада све људи од преко 70 година ( ако су живи ) и нека је свако имао по двоје деце, а ови по двоје. Простом рачуницом долазимо до броја од 14.000 "Хрвата". (2.000 козарачке деце плус 4.000 њихове деци и плус 8.000 њихових унучади.) Ово је податак за град Загреб, а где је Хрватска у целини.И све то под покровитељством Католичке цркве тако да не чуди жеља Хрвата да Степинца прогласе светцем. Па он им је насилно за четири године рата повећао бројно стање за које би им требало 100 година.
Savan
Skupština Vojvodine neka pozov3 na sednicu i Bunjevce i Hrvate iz Srbij3,pa neka se direktno suoče i donesu odluku tko su i sto su .Politiziranje i prisvajanje jednog naroda ,skupine je nedopustiv pritisak koji su kroz povijest naučili Hrvati uz pomoć hrvatskog klera nad srpskim življem u Hrvatskoj i iste metode žele primeniti nad Bunjevcima

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља