среда, 24.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.05.2018. у 22:00 Олга Јанковић

Историја хорске музике у Србији

Панчевачко српско црквено певачко друштво, заслужно за увођење нотне музике, нотног хорског певања, али и за стварање и развој српског позоришта, слави 180 година постојања
Хор најстаријег певачког друштва на Балкану (Фото: О. Јанковић)

Панчево – Панчево је у великом расположењу, одмерено, али са великим поносом слави 180 година рада свог Панчевачког српског црквеног певачког друштва, чијим појањем 29. марта 1838. године се исписују почеци хорске музика у Срба, а хор постаје први у овој земљи и најстарије певачко друштво на Балкану. Поводом импозантне годишњице, у Народном музеју уприличена је изложба докумената, фотографија, застава, барјак – аутора мр Милана Јакшића – сведочанстава и успомена на готово два века напора и рада хора и друштва – зачетника и расадника музичке културе, заслужног и за стварање  и развој  српског позоришта и сценске уметности.

Друштво је рођено на Божић, када се са галерије Светоуспенског храма у Панчеву први пут заорило вишегласно појање, по којем је одувек било узор другим српским црквеним хоровима и ван граница земље. На самом почетку 19. века, поред Српске православне цркве, тек је неколико институција које чине зачетнике српског грађанског друштва.

Уз Велику школу, основану 1808. и Матицу српску из 1826. године, ПСЦД је трећа културна институција зачета под окриљем наше цркве и ове земље, заслужна за увођење нотне музике и нотног певање код нас, те постаје трајно чувар српског идентитета, али и спона наше културе са средњовропским покретима тог времене.

„Било је то време за које песник и Панчевац Милан Ћурчин у предговору – Споменице на век од оснивања друштва пише, „… тада је за Панчево настало наславније доба друштвеног живота, доба какво је доживео мало који крај српства и југословенства. Друштво су кроз тешка времена водили виђени и истакнути грађани и уметници, који су својим утицајем и марљивошћу створили ову вредну институцију и наравно Панчевци који су са захвалношћу примали њихове дарове”, додаје мр Јакшић.

Друштво и овдашња Црквена општина помагали су науку и ументност, посебно стипендисте, који су осветлали образ српском народу, међу њима и таквима као што су били Мита Топаловић, композитор и хоровођа, под којим се оно највише прочуло и прославило и велики Михајло Пупин, те књижевници Јоаким Вујић, Змај, Ђура Јакшић… Први хоровођа и учитељ „армоничног пјенија из нота” био је још један Панчевац, Павле Радивојевић, а историја бележи и сарадњу са многим великанима српске музике – Корнелијем Станковићем, Даворином Јенком, Јованом Бандуром, академиком др Димитријем Стефановићем.

„Речено је да смо имали и имамо на кога да се угледамо. Увек смо имали подршку Црквене општине, а било је и говора да треба да се мење име, нисмо то дали. Остављам вам свима у аманет, немојте да мењате друштво... Неверовантне су успомене, али пре свега било је онога без чега се не може, а то су певачи, и вама се клањам. Имате привилегију да будете чланови оваквог друштва, клањам се хоровођи Вери Царини која га је подигла до више од завидне висине. Клањам се и Панчевцима, јер било је проблема, падова, али и огромних успеха. Не дајте се, идемо даље…”, казао је отварајћи изложбу академик Стефановић.

Први век Друштва описан је у „Споменици”, својеврсној антологији хорског певаштва у нас, а на 150-годишњицу рада друштво је овенчано Орденом Светог Саве II реда. Упркос прогонима и забранама, оно 180 лета живи уз верујуће музичаре, певаче, свештенике… Доласком на чело хора мр Вере Царине, вокална група нараста у велики ансамбл, који посвећено негује хорски звук и вокалну технику. Не прође недеља да хор не пева Литургију у панчевачкој Светоспенској цркви, а некада им се придружи и подмладак Друштва. Музиком су живописали црквене службе у српским светињама у земљи и иностранством и одржавају низ годишњих културних манифестација, а најзапаженија извођења трајно чува седам издања носача звука.

Коментари3
0e0d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Катарина
Мислим да би требало споменути и Николу Ђурковића који је за диригента хора дошао одмах након Павла Радивојевића, и који се показао не само као изврстан и плодан диригент и композитор, већ и као велики и успешни позоришни уметник. Захваљујући њему, друговање са Србима с преке стране Дунава било је веома учестало, што је доприносило бољем разумевању и подршци једног народа из две државе. Све честитке ПСЦПД-у.
Miodrag
Sve cestitke i najlepse zelje Pscpd-u i maestri mr.Veri Carini. Puno novih uspesnih nastupa i nagrada na takmicenjima na domacem i internacionalnom planu,zeli vam vas postovalac i saradnk, moja malenkost Miodrag Govedarica
Siki
E ovo je stvar za cestitanje!Bravo Pancevci!!!Na mnogaja ljeta!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља