Политика Online - Послодавац нема право да контролише Фејсбук запослених
петак, 17.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

Послодавац нема право да контролише Фејсбук запослених

Приватност и посао су често врло испреплетани, што подразумева да и руководсто и службеници знају меру за употребу видео-надзора, службеног телефона, имејл преписку...
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 19.05.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Када је руководство једне болнице одлучило да постави видео-надзор у просторији у којој су пацијенти остављали одећу да би отишли на скенер, након учесталих жалби пацијената да им неко краде ствари док обављају важне дијагностичке прегледе, крађе су брзо престале. Међутим, на адресу ове здравствене установе убрзо је стигло и решење повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да је ова врста видео-надзора недозвољена јер представља кршење права на приватност пацијената.

Пословодство друге фирме одлучило је да запослени приликом одласка и доласка на посао остављају биометријски отисак прста на портирници, правдајући овај поступак чињеницом да запослени често губе картице за идентификацију. Повереник је и ову одлуку фирме прогласио за незакониту, јер су биометријски подаци нарочито осетљиве информације о личности.

Ово су, према речима адвоката Владимира Маринкова из канцеларије „Губерина – Маринков”, случајеви који веома добро илуструју на шта послодавац има, односно нема право када је у питању обрада података о личности, односно надзор особа које се налазе на платном списку његове фирме.

– Контрола понашања запослених од стране послодаваца регулише се Законом о заштити података о личности, јер видео-надзор, контрола одласка и доласка на посао и контрола комуникације запослених – путем телефона, мејла и социјалних мрежа заправо представљају сакупљање података о личности. Међутим, треба имати на уму да се ова врста контроле не сме спроводити без информисања и знања запослених – наглашава наш саговорник и додаје да Општа уредба о заштити података о личности Европске уније ступа на снагу 25. маја,   због чега наш закон мора да се усклади са европском регулативом.

По слову важећег закона, ако се спроводи видео-надзор запослених на видном месту мора да буде истакнуто графичко текстуално саопштење и на њему мора да пише ко и у коју сврху прикупља податке, као и контакт особа која рукује подацима. У свакој просторији која се снима мора да постоји слика камере, а видео-надзор не сме се уводити у тоалет, свлачионицу и соларијуме, односно свугде где се драстично задире у приватност особа. Уз то, видео-камера не сме бити постављена тако да снима само једног запосленог. Ако се видео-надзор спроводи без информисања и знања запослених, то представља кршење права запослених и они могу да се обрате поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

„Контрола доласка на посао и одласка са посла представља легитимно право послодавца, али начин на који ће се она обављати регулисан је законом. Ова контрола не може да се врши сакупљањем биометријских података, односно узимањем отиска палца и снимањем зенице, већ само путем идентификационих картица, видео-надзора и учитавања пин-кода у апарат”, наводи наш саговорник.

Он додаје да велики број запослених има дилему да ли послодавац сме да контролише њихове мејлове, снима телефонске разговоре и тражи увид у налоге на социјалним мрежама...

„Послодавац има право да снима разговоре запослених само ако је у опису њиховог посла комуникација са странкама, односно ако запослени раде у кол-центру или техничкој подршци фирме. Треба имати на уму да је послодавац власник службених телефона запослених и има право да тражи листинг њихових позива. Међутим, нема право да врши обраду података, односно проверава коме припадају телефони које је запослени звао – иако је то у пракси немогуће спровести. Послодавац има право да снима позиве односно разговоре запослених, али они о томе морају да буду обавештени било кроз уговор о раду било анексом уговора о раду”, појашњава наш саговорник.

Владимир Маринков подсећа да је имејл преписка која се обавља преко службене адресе фирме такође власништво послодавца и он има и право и обавезу да комплетну пословну комуникацију чува. Међутим,  у обавези је да обавести запослене да се електронска преписка чува и да то имају на уму, јер велики број радника сматра да је брисањем мејлова своју приватну преписку заштитио од очију послодавца.

Послодавац може да забрани употребу службених телефона и службеног мејла за приватну комуникацију, али нема право да забрани запосленом адекватну количину приватне комуникације док је на радном месту. Осим тога, запослени имају право да траже од послодавца да не врши увид у њихову приватну комуникацију која се обавља преко службеног мејла.

„Послодавац нема право да тражи шифру за приватне налоге на социјалним мрежама, нити да тражи увид у наше профиле на ’Фејсбуку’ или ’Инстаграму’. Не сматра се коректним ни када вам послодавац пошаље захтев за пријатељство, јер је и то кршење права на приватност. Међутим, ако је профил јавни, послодавац може да има увид у фотографије које постављамо на друштвене мреже. Ако неко оде на боловање па објави слику са плаже, то само по себи није довољно за отказ, али јесте основ да се изврши нека врста истраге о лажном боловању”, закључује Владимир Маринков.


Коментари4
0258d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirko
Cuvajte posao jer strane firme imaju surova pravila.....
Bosa S
Jel pratite sta se desava u svijetu? Podaci se prodaju u razne svrhe. Sve sto stavite na javne mreze nije vise privatno. I tacno je da to firme gledaju, a i fakulteti. Samo mi sami mozemo da sacuvamo nasu privatnost. Ne ocekujte to od vlasnika javnih mreza.
Јован Скерлић
У ЕУ се ово дивљање фирми са личним подацима полако доводи у ред. Нико нема права да чува, гледа или користи ваше личне податке против ваше воље и без вашег знања - осим државних органа.
Препоручујем 10
Dragan
A sta cemo sa zaposlenima koji otvore bolovanje, a zatim na drustvene mreze salju svoje slike sa ulice i iz provoda. Jeste profil na drustvenoj mrezi privatan, ali je i istovremeno javan jer sa sirokom javnoscu delite vasa razmisljanja, slike i ostale stvari.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља