Политика Online - ​Брза трака за Косово, спора за ЕУ
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:56

​Брза трака за Косово, спора за ЕУ

Зашто лидери ЕУ нису били расположени да на самиту у Софији наведу прецизну годину уласка у чланство западног Балкана
Аутор: Јелена Церовинасубота, 19.05.2018. у 22:00

После Самита „ЕУ – Западни Балкан” јасно је, чини се више него икада раније, да нема „брзе траке” која би земље овог региона одвела у обећану ЕУ, али зато постоји друга „брза трака”, а она би требало да доведе до споразума између Београда и Приштине. Или, како је то по завршетку скупа објаснио председник Европског савета Доналд Туск: економија и број становника западног Балкана не могу бити проблем за пут ка Европској унији, али је у региону по становнику више невоља него у Немачкој и Француској заједно. Јасна порука свих вођа Европске уније из Софије, сажео је Туск, била је да западни Балкан има „европску перспективу”, али „није никако намера ЕУ да тај процес наруши тако што би наговестила и неку брзу траку”.

Када је реч о „косовској траци”, Александар Вучић је, у низу интервјуа које је имао пре и после софијског самита, објашњавао да ништа осим компромиса не може да доведе до трајног мира.

(Фото Пиксабеј)

 

У разговору за немачки „Рајнише пост”, председник Србије је казао да Србија тражи компромисно решење и да се уваже не само интереси Срба с Косова већ и интереси Србије. Он је, такође, упозорио да би могло доћи до новог таласа српског национализма уколико се не нађе решење прихватљиво за већину.

Вучић је демантовао медијске написе по којима су му САД испоставиле план за решење косовског питања. Он је, међутим, открио да је добио „назнаке, начела, принципе у којима има пристојних ствари”, али и решења с којима није сагласан. Да такозвана Квинта (Британија, Француска, Немачка, Италија и САД), чији су се представници прошле седмице састали у Вашингтону, нема никакав план за Косово, тврди и Кајл Скот. Он каже да је „нормална дипломатска пракса да се земље које имају сличне ставове састају с времена на време како би размениле мишљења и ускладиле своју политику”. Али то, категоричан је Скот, не значи да постоји план Запада о Косову. „Све су то фантазије маштовитих медија”, оценио је амерички амбасадор.

Објашњавајући читаоцима немачког дневника шта би било фер решење, Вучић је рекао да је „незамисливо да Србија, при решењу конфликта, на крају стоји празних руку”. Он је, међутим, оценио и да би „могло бити да Срби принесу већу жртву”. О томе шта је компромис за Београд, српски председник није желео да се изјашњава јер би, како је рекао, то могло да ослаби преговарачку позицију Београда. А на питање да ли су Срби заиста спремни на компромис, Вучић је одговорио негативно и поручио да се за то „морамо борити”.

Председник Парламентарне скупштине НАТО-а Паоло Али рекао је да „у потпуности” разуме зашто се јавно мњење у Србији противи уласку у ову алијансу, имајући у виду бомбардовање 1999. године, у којем је „вероватно било грешака”

Ових дана он је говорио и о потреби да се превазиђе мржња између Срба и Албанаца. Вучић је, како пише шпански „Паис”, повређен размишљањима попут оних у Српској православној цркви, по којима је напуштање Косова превисока цена коју би Србија требало да плати за улазак у ЕУ јер је реч о колевци српског народа. На овакве ставове Вучић одговара да би било какав оружани сукоб због Косова, или неки други етнички сукоб или тензије којих још има у региону, угрозили Србију.

Хашим Тачи се активно укључио у рад самита у Софији, очигледно задовољан што бојкот шпанског премијера Маријана Рахоја није проузроковао веће непријатности по Приштину. Он је чак био једини који је изразио разумевање за став шпанске владе, али је то учинио уз опаску да не може бити паралела јер „Косово није Каталонија”. Најавио је да је спреман на наставак дијалога с Београдом и да би споразум могао бити потписан за шест до девет месеци. Комесар ЕУ за европску суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан на „Твитеру” је поставио фотографију на којој су поред њега још и Вучић, Туск и Тачи и написао: „Свеобухватна, обавезујућа нормализација између Србије и Косова кључ је за регионалну стабилност и напредак на њиховим путевима ка ЕУ.”

У сенци самита остала је седница Савета безбедности УН о Косову, одржана почетком седмице, где је шеф српске дипломатије Ивица Дачић изнео низ оштрих оцена западним амбасадорима. Наводећи да је дијалог Београда и Приштине запао у ћорсокак, генерални секретар светске организације Антонио Гутерес је у свом извештају констатовао и да су се у последња три месеца на Косово вратиле само три особе.

Дешавања у земљи била су у знаку неколико скупштинских одлука. Запослени у наменској индустрији успротивили су се променама у Закону о производњи и промету наоружања и војне опреме, којима је страним инвеститорима омогућено да учествују у приватизацији ових фабрика. На једној помало неуобичајеној седници, смењен је председник скупштинског Одбора за дијаспору Иван Костић. Из Двери су поручили да сумњају да је једини разлог за смену њиховог функционера то што је ова партија довела посланицу руске Думе с Крима, Наталију Поклонску.

Скупштина је формирала и Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања. А говорећи ових дана о том нападу на Србију, председник Парламентарне скупштине НАТО-а Паоло Али рекао је да „у потпуности” разуме зашто се јавно мњење у Србији противи уласку у ову алијансу, имајући у виду бомбардовање 1999. године, у којем је, „вероватно било грешака”.


Коментари14
55976
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Po pitanju zapadnog Balkana EU ima komforan pristup po sebe a to je da drzavama ovog podrucja namakne jaram veoma konkretnih obaveza po sadrzaju i rokovima za veoma neizvesnu sopstvenu perspektivu.Tako nesto smislja kolonijalni pristup koji nije prihvatljiv.Drzave tzv zapadnog Balkana jesu ekonomski na nezsvidnom nivou ali ali pitanje je da li sve treba prihvatiti.Svet se ne sastoji samo od drzava tzv zapada a postoje i druge zemlje koje su u zamahu sa razvojem.Tzv zapadu fale raznorazni resursi i idu na to da se docepaju ruskih resursa i resursa ostalih azijskih zemalja pa u vojnickom smislu zele da naprave kompaktnu kontrolu teritorije Evrope pa je zato i prisutna njihova nervoza u resavanju problema u okviru zemalja koje jos ne kontrolisu.Dali mi trebamo da resavamo njihove probleme?Treba da resavamo samo nase probleme jer tzv zapad nikada nije bilo briga za nas na tzv zapadnom Balkanu.
Ema
Precizirali su da ocekuju da to bude 2025 godina za Srbiju,ali da mora da se nadje kompromisno resenje za Kosovo, ZSO sto pre da se formira kako bi se polozaj Srba na Kosovu pobiljsao i obezbedio.
Nikola Nesic
U Sofiji smo dobili deklarativno tapšanje po ramenu, i realno odlaganje. Ali nije li takva i naša politika? Našim političarima su deklarativno puna usta Evrope, a realno nije urađeno puno da ličimo na nju. Pravosuđe, ekologija, korupcija, parlament su isti ili gori nego što su bili. Mediji, zdrastvo i ljudska prava se šteluju prema potrebi. I sam predsednik kalibrira svoj rečnik da nama, ali i spolja objasni šta će morati da se desi. Sad u takvoj situaciji zašto bi Evropa trebala da prva iskorači, Zapadni Balkan ima više potrebe da se promeni i krene ka EU, nego obrnuto. Ne zaluđujmo se previše i sa Kinom, Rusijom ili Turskom, njihovi novci i pomoć opet tangira sfere koje u biti ne unapređuju demokratiju ili status građana. Sve je na nama građanima Srbije.
Irena
Da se nama standard podigne na evropski a posle mozemo kako hocemo.
Aca
Haha Irena podici ce se standard sam po sebi jel?Po kaficima,neradom,korupcijom u svim segmentima drustva,,,nema povecanja standarda dok se ne zasuku rukavi pa na posao i to dan noc i ocisti zito od kukolja. Jedino se tako moze podici standard!!!
Препоручујем 17
Nenad
Nažalost, to je zato što je Kosovo gorući problem i sva energija vlade ide u tom pravcu, da se to pitanje konačno reši.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља