понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:13
РАСТУ ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Земљиште тражи доброг газду

Потребна промена Закона о наслеђивању пољопривредног земљишта како би се вратила домаћинства на 1,5 милиона хектара необрађених њива
Аутор: Александра Исаковсубота, 19.05.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Суботица – Држава треба да промени земљишну политику јер, уколико се настави постојећи тренд, он води у слом пољопривреде, став је др Ковиљка Ловре, редовног професора на Економском факултету у Суботици, шефа Департмана за аграрну економију и агробизнис и председника Друштва аграрних економиста Србије.

Професор Ловре износи податке који поткрепљују његов став: према попису пољопривреде из 2012. године Србија има укупно 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта. Од тога користи само 3,5 милиона. Када је реч о државном земљишту, држава је пописала и разграничила 423.000 хектара, мада према проценама располаже с између 650.000 и 670.000 хектара пољопривредног земљишта, при чему ниједне године није издато у закуп више од 45 одсто пописаног земљишта.

„Разлика између 5,1 и 3,5 милиона хектара значи да се 1,5 милиона хектара пољопривредног земљишта не користи. То је углавном приватно земљиште претежно у брдско-планинским подручјима и то је земљиште које је напуштено јер је у последњих 20 година нестало 400.000 пољопривредних домаћинстава. Земљиште као најзначајнији и највреднији ресурс не може подлегати истим законским нормама и начину коришћења као што је случај с осталим непокретностима. На тих 1,5 милиона хектара, које је врло погодно за сточарство и органску пољопривредну производњу, уколико би се остварила производња по хектару у вредности од само 500 евра, доноси 800 милиона евра прихода за пољопривреду”, наводи саговорник „Политике”.

Др Ковиљко Ловре заговара промену земљишне политике и наводи да у многим државама Западне Европе, али и у другим развијеним земљама, пољопривредно земљиште не могу да наслеђују они који се не баве пољопривредом. Наша пракса да земљиште наслеђују сви наследници без обзира на то да ли се баве пољопривредом или не, води у уситњавање парцела, па просечно газдинство има 5,5 хектара пољопривредног земљишта које је подељено у осам парцела. Једна парцела је у просеку око 0,7 хектара, зато имамо уситњену производњу и њен ситносопственички карактер. Каже, ни у ЕУ није боље, тамо је просечна величина поседа око осам хектара, али је подељен у просеку у пет парцела, те једна парцела има 1,6 хектара.

„Све државе настоје да сачувају фамилијарни карактер пољопривреде, али с уситњавањем парцела, с равноправним наслеђивањем, просечна величина газдинства се смањује, тако да се смањује и интерес за бављење пољопривредом коју је напустило 400.000 домаћинстава, остављајући необрађену земљу. Када је реч о земљишту, постоје разни модели, али се немачки показао, са становишта пољопривреде и њеног развоја, најефикаснији. Оне који не желе да се баве пољопривредом исплаћује наследник који преузима земљиште и наставља да се бави тим послом. Њему држава одобрава повољан кредит да би исплатио остале наследнике. Уколико нико од наследника не жели да се бави пољопривредом, држава откупљује то земљиште, и продаје га неком ко то жели, и из тих средстава измирује све наследнике. То је ефикасан начин да земљиште буде у функцији и да не буде напуштено”, каже др Ловре.

Држава се није показала ни као добар газда када је реч о пољопривредном земљишту које је у њеној својини, тврди професор Економског факултета у Суботици, указујући да је дозволила да се њен ресурс користи у приватне сврхе и за приватан интерес.

„Држава то земљиште није пописала, а углавном је то земљиште у Војводини при чему је евидентно да га неко обрађује јер у Војводини нема толико необрађених површина. Држава по том основу губи јер га не издаје, и што је још поразније, узурпатори тог земљишта не воде рачуна о одржавању квалитета тла, него настоје да током узурпације извуку максимум из земљишта. Чак и од земљишта које је пописала, а то је око 423.000 хектара, из године у годину држава издаје од 90.000 до 180.000 хектара. Земљиште које није издала такође неко обрађује. Евидентно је да се не издаје земљиште из разлога спреге локалних бизнисмена и локалних самоуправа које су надлежне за издавање земљишта”, каже др Ловре.

Званични подаци о издавању државног земљишта у закуп постоје од 2012. године и од тада ниједне године држава никада није издала ни 50 одсто, а земљиште које је пописано неко обрађује и убира приходе уз сагласност локалне самоуправе и индиректно Министарства пољопривреде, закључује професор Ковиљко Ловре.

Сити јер нас је све мање

Од 2000. до 2017. године пољопривреда је остварила просечну стопу раста од свега 0,47 одсто годишње. Имамо стагнантну пољопривреду, са стагнантним приносима, каже др Ковиљко Ловре. Само захваљујући чињеници да Србија сваке године има 100.000 становника мање, садашњи обим производње подмирује потребе за већином прехрамбено-пољопривредних производа и остварује се знатан суфицит у спољнотрговинској размени, али би активирањем запуштеног земљишта и другачијим режимом издавања државног земљишта тај суфицит могао бити већи.


Коментари2
c7027
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милован Рафаиловић
Зар није свако ко ради за другог у неку руку слуга? Боље је и радити као слуга него бити бедник или, што је још, горе бити на социјали.
Jeremija
Zemlja ne traži gazdu već slugu. Upamtite to.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља