среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26
РАСТУ ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

На њивама роботи паори

Аутор: Дарко Пејовићсубота, 19.05.2018. у 22:00
(Фото Биосенс)

Пошли Соса и Лала у њиву, кад, Соси се јави сателит... Ово би могао да буде почетак неког футуристичког вица у коме Лала и Соса нису пар добродушних, румених Банаћана, већ – интелигентни роботи. Поента вица тек треба да буде смишљена, а „паори роботи” су већ међу нама, са све сателитима на вези.

И то је само делић чуда из новосадског Института „Биосенс”, научноистраживачке институције која развија и примењује информационо-комуникационе технологије у пољопривреди.

„Биосенс” је успехом у спајању стварног и дигиталног света потврдио две мало вероватне претпоставке. Прва је да као држава имамо потенцијал да будемо међу лидерима четврте индустријске револуције.

Друга – да ће пољопривредници прихватити савете људи који су њиве углавном виђали на мониторима компјутера.

Сумње су развејане у новембру 2016, када је објављено да је „Биосенсов” пројекат „Антарес” освојио прво место у оквиру Програма ЕУ за истраживања и иновације („Хоризонт 2020”). Новосађани су у конкуренцији скоро 200 пројеката иза себе оставили величине попут универзитета Оксфорд и Кембриџ и института „Макс Планк” и „Фраунхофер”. Победа је „Биосенсу” обезбедила буџет од 28 милиона евра, од чега половину бесповратно даје ЕУ, а 14 милиона улаже Влада Србије. Толики новац се на конто науке никада није улио у нашу земљу, па су и неупућени у пољопривреду и дигиталне технологије схватили да је реч о нечему великом и вредном.

„Развијамо обједињени модел пољопривреде будућности на начин на који то не ради нико у свету. Долази време када ће бити нужно извући максимум из сваког обрадивог педља, из сваке стабљике и сваког плода. Процене су да ће нас 2050. на планети бити десет милијарди и да ће већ тада бити потребно 70 одсто више хране него данас”, каже проф. др Весна Црнојевић Бенгин, помоћник директора „Биосенса” и координатор пројекта „Антарес”, објашњавајући глобалну мисију седмогодишњег пројекта.

Да би земља и убудуће рађала колико је човечанству потребно, осим знојем, мора се натопити и знањем. То је угаони камен од кога почиње модерна пољопривреда, на „погон” информационо-комуникационих технологија. Њихов је задатак да у пољопривреди досегну тројни циљ: мањи ризик, веће приносе и јевтинију производњу.

У визији „биосенсоваца”, ратара који са зебњом гледа у плодове земље, одмениће сензори који се постављају на саму биљку и прате њен раст и развој, или се побадају у тле, да мере влажност земљишта и количину сунчевих зрака. Увреженом мњењу да онај ко није загазио у бразду о земљи нема појма, модерне технологије супротстављају читав низ оруђа за даљинску детекцију: сензорске платформе на роботима, дроновима, стратешки распоређеним торњевима... Прикупљени подаци се обрађују и претварају у корисне информације за пољопривредне произвођаче. На све ово и „неко то озгоре види све”. Захваљујући „Биосенсовом” пројекту „Антарес”, Србија је једина земља ван ЕУ која прима информације са „сентинел” сателита, лансираних у оквиру програма Европске свемирске агенције. Слике су такве резолуције да се види стање усева, као и да ли је, између осталог, на неком делу потребно додатно наводњавање или ђубрење.

„На сваких пет дана добијамо снимак целе Србије, а преко наше дигиталне платформе ’Агросенс’ и апликације за рачунаре и мобилне телефоне, сви заинтересовани пољопривредници могу да као на длану виде своју парцелу. У оквиру ’Агросенс’ платформе бесплатно су доступни и сервиси попут дневника пољопривредних активности, сателитских индекса усева који описују раст биљака, анализа земљишта, каталог семена и хемијских препарата, информације о појави болести и штеточина у околини парцеле, прецизна временска прогноза за подручје од два километара уоколо поседа...”, набраја проф. др Весна Црнојевић Бенгин.

„Агросенсови” сервиси тренутно имају десетак хиљада корисника, односно око 50.000 хектара у систему. „Биосенс” је осмислио и дигиталну платформу „Аписенс”, намењену пчеларима, с мапом најбољих „испаша” за медоносне инсекте.

За све оне који попут апостола Томе у чуда не верују док их не додирну, „Биосенс” је пре два месеца код Бачке Тополе, у оквиру пољопривредног предузећа „Криваја”, отворио прву дигиталну фарму. Ту, на више од 2.000 хектара, све на једном месту: сензори за одређивање влажности земљишта и листа, потреба биљке за азотом, рано откривање болести, дронови за мапирање терена и праћење раста биљака, комуникациони систем „Лора”, који информације преноси до сервера, самоходни трактори с прикључним машинама којима се управља помоћу ГПС-а... На дигиталној фарми су и интелигентни роботи „соса” и „лала”, толико моћни да треба имати петљу па о њима испредати вицеве. У стању су да, кад зађу у њиву, одреде квалитет земљишта и шта је на њему најбоље сејати, у чему им помажу и подаци са „сентинел” сателита. А када им одену специјалне камере, ни румена јабука их не може завести: непогрешиво процењују да ли је плод заиста достигао максималну количину шећера или га још који дан треба оставити да зри.

До краја октобра, одређени су датуми отворених врата дигиталне фарме, када се демонстрирају могућности напредне технологије и дају бесплатни савети. Наравно, „Биосенсови” стручњаци ће пажљиво саслушати идеје и потребе посетилаца из „непосредне пољопривредне производње”. А лепо би било да и млади стручњаци део времена које троше на гуглање посла у иностранству, одвоје за посету дигиталној фарми...

„У ’Биосенсу’ је тренутно седамдесет запослених, а циљ је да нас буде двеста. Имамо стално отворени конкурс за пријем младих стручњака разних профила, који су заинтересовани за савремене технологије. Међутим, дошли смо у ситуацију да одбијамо понуђене пројекте јер немамо довољно људи да их реализујемо”, каже проф. др Весна Црнојевић Бенгин. С нескривеним чуђењем констатује да је теже привући домаћу памет у Нови Сад него је увести из иностранства.

„Четвртину нашег кадра чине експерти из Шпаније, Грчке, Француске, Америке... неки од њих су дошли са све породицама и то им није био никакав проблем. Препознали су да ће овде имати услове за живот и рад какве многи од наших младих стручњака неће имати у земљама у које свим силама покушавају да оду”, поручује помоћница директора института „Биосенс”.

Нова зграда налик свемирском броду

Ако све буде текло по плану, „Биосенс” ће од наредне године бити свој на своме. Из неколико стотина квадрата под кровом Ректората, преселиће се у нову зграду површине неколико хиљада квадрата, која се наменски прави за потребе института. Тиме ће бити крунисана етапа пута коју је 2006. започео „Биосенс центар”, како је себе назвала мала група истраживача истомишљеника на Факултету техничких наука. Здање налик свемирском броду биће укотвљено у Универзитетском кампусу. Изградњу и опремање финансира Влада Србије, у оквиру своје половине улагања у пројекат „Антарес”. Осим садашњих и будућих лабораторија и истраживачких тимове „Биосенса”, у новој згради простор ће добити и мала и средња предузећа из ИТ сектора.

Успех на успех, пара на пару

Представљање новинарима робота сосе и лале у Институту „Биосенс”
(Фото Биосенс)

Тријумф пројекта „Антарес” на конкурсу из програма „Хоризонт 2020” за „Биосенс” није дошао изнебуха. И пре тога, ЕУ је финансирала 25 пројеката новосадског института. Први у низу – „Агросенс, прецизна пољопривреда” – обезбедио им је првих милион евра, који су уложени у опрему, запошљавање нових људи и гранање контаката широм научног света. У стилу – успех иде на успех, а пара на пару – 2013. су за пројекат „Иносенс” добили три милиона евра из касе ЕУ. Тим средствима су отворене лабораторије, од којих су поједине јединствене у Европи. У сали трофеја, по значају се истиче и прошлогодишње прво место на такмичењу компаније „Синџента”, глобалног лидера у области семена и агрохемије. Учествовало је више од 600 научних тимова из читавог света, а задатак је био да се од 180 врста семена соје, које ова компанија нуди, осмисли добитна комбинација четири или пет врста, тако да се принос повећа осам процената, узимајући и евентуалне губитке услед временских неприлика. На проглашењу победника 4. априла у Лас Вегасу, извршни директор „Синџенте” Џозеф Бајрам је рекао да се „решење ’Биосенс’ тима издвојило изврсном логиком, систематичношћу и јасноћом”.


Коментари0
bacbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља