четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:45
Наше оранице најскупље у региону

За хектар земље у просеку 6.000 евра

Цене пољопривредног земљишта у Србији највеће су у овом делу Европе
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 19.05.2018. у 22:00

Ако се изузму поједини региони у Мађарској, који се наслањају на Дунав, цене пољопривредног земљишта у Србији највеће су у овом делу Европе, али и даље далеко ниже него у већини западноевропских држава.

Ово се посебно односи на квалитетне војвођанске оранице чије цене вртоглаво расту – у последњих пет година су удвостручене па је већ сада хектар скупљи него у свим државама у окружењу. И министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно је констатовао да је земљиште код нас скупље него у суседним државама. Како је рекао за лист „Газдинство”, нигде у региону цене нису тако високе као у Србији.

– У Мађарској и Румунији далеко су ниже него у Војводини. Можда је у Румунији земљиште лошијег квалитета, али у Мађарској свакако није – изјавио је Недимовић.

Ипак, јасно је да земља није једнако цењена у свим деловима Србије, постоје делови у којима је обрасла у коров па је власници дају практично у бесцење. 

Подаци Републичког геодетског завода Србије (РГЗ) показују да се цене ораница знатно разликују по регионима. Према рачуници изведеној на основу 12.600 купопродајних уговора,  просечна цена пољопривредног земљишта у Србији прошле године достигла је 6.000 евра. Ако се просек упореди са недавно објављеном европском статистиком, то је више него у свим државама у региону где не прелази 5.000 евра.

Како се и очекивало, хектар је био најскупљи у Војводини, тачније у Јужнобачком региону где је његова средња цена достигла износ од 10.300 евра. Рекорд је забележен у околини Руменке где је продавац за парцелу од 57 ари успео да добије 30.000 евра, што је вредност хектара за земљиште у близини Новог Сада попело на невероватне 52.000 евра.

У Србији је прошле године било још неколико сличних трансакција, и то углавном у Војводини (Ветерник, Ченеј, околина Куле). Изузетак на листи од пет локалитета где је хектар вредео више од 40.000 евра јесте случај из околине Прешева – продат је за 40.350 евра.

Недељко Малиновић, стручњак за трговину земљиштем,  истиче да су тако енормно високе цене сумњиве.

– Нема рачунице да неко толико плати земљу. Такве трансакције се не могу узимати као параметар јер ће те парцеле вероватно бити преименоване у грађевинско земљиште – каже наш саговорник. Потврђује да су последњих година оранице поскупеле сто одсто, а највећи утицај на такво стање на тржишту имао је раст цена пољопривредних производа, због чега су многи почели да се баве пољопривредом.

– Због раста тражње, то је аутоматски подигло цене закупа земљишта. Таквој ситуацији кумовали су и тајкуни који су у Војводини покуповали стотине хиљада хектара земље. Али у  многим деловима Србије не можете наћи веће парцеле, нема их у продаји. Озбиљни произвођачи траже комплексе од 50 хектара па навише, што је практично немогуће купити, осим у неким деловима Војводине. У Шумадији таквих парцела нема – објашњава Малиновић. Примећује, додаје, да је у последње време цена ораница ипак у благом паду због прошлогодишње суше, што ће се, како прогнозира, наставити ако и ова година не буде родна.

Аналитичари, међутим, очекују да ће цене још ићи горе како се будемо приближавали ЕУ. Али не знатно много, како се до сада спекулисало јер су у појединим регијама већ достигле свој максимум. Чак су и најскупље парцеле у Бачкој и даље  неупоредиво јефтиније од ораница сличног квалитета у појединим европским држава.

Како је недавно објавила Европска агенција за статистику (Евростат), цене обрадиве земље унутар уније такође варирају, али је Холандија и даље неприкосновена. У овој развијеној аграрној држави хектар у просеку кошта 63.000 евра. Али ако се посматрају доступни подаци за европске регије, рекордер је италијанска Лигурија, која се граничи с Француском, где је хектар у просеку око 108.000 евра. Ова мала регија иначе је позната по производњи цвећа.

Насупрот овим вртоглаво великим бројевима, нашла се суседна Румунија, где је обрадиво земљиште у 2016. било убедљиво најјефтиније у ЕУ – хектар је у просеку коштао свега 1.958 евра. Лоше се котирала и југозападна Бугарска с просеком који је једва прешао хиљаду евра по хектару. У Мађарској је хектар коштао око 5.000 евра, а у Хрватској далеко испод тог износа. У извештају се наводи да цена земље зависи од низа фактора: климатских услова, близине путне мреже, понуде и тражње, али и од нивоа либерализације прописа, односно на који начин су државе решиле питање продаје земље странцима.

– Најснажнији раст цена обрадивог земљишта од 2011. до 2016. године забележен је Чешкој (троструко повећање), док су у Литванији, Естонији и Мађарској цене ораница удвостручене – оцењује се у извештају Евростата, уз констатацију да су цене порасле и у другим чланицама, мада по знатно нижим стопама.

Стручњаци сматрају да за Србију није препоручљиво да се цена земље формира искључиво на тржишном принципу, већ да се пројектују потенцијални будући приноси и тај показатељ буде део очекиваног повећања цене.

У рукама странаца 90.000 хектара

Либерализација тржишта отвара врата и за раст шпекулативне тражње, што доводи до гомилања ораница које ће касније бити препродате

После притисака на Србију да либерализује тржиште непокретности, страни држављани од прошле године имају могућност да купе два хектара земљишта, под условом да су  овде настањени десет година.

Процењује се да је у рукама странаца већ око 90.000 хектара купљених преко фирми које су раније регистровали у Србији. Већином је реч о компанијама из европских земаља, из Мађарске, Хрватске, Русије, али и Уједињених Арапских Емирата.

Одраније је познато и да либерализација тржишта отвара врата и за раст шпекулативне тражње. То се делимично већ и догодило тако што је око 100.000 хектара обрадивог земљишта завршило у рукама домаћих и страних тајкуна. До њих су дошли нереално повољно кроз приватизацију пољопривредних комбината који су претходно доведени до пропасти.

Струњаци Института економских наука недавно су упозорили да су „шпекулативне тражње у току, а назнака овог процеса је гомилање земљишта од стране појединих привредника”.

Исто је већ виђено у готово свим државама централне и источне Европе (ЦИЕ) пре и након приступања Европској унији. Појединци су били свесни огромних разлика у цени обрадиве површине у тадашњој ЕУ – 15 и земљама централног и источног блока. Док је, рецимо, 2006. у државама ЦИЕ хектар вредео од 1.900 до 2.300 евра, просек у тадашњој ЕУ био је чак 12.000 евра. Након тога цене у тим државама су почеле драстично да расту, али крајњи циљ гомилања ораница није био бављење пољопривредом, већ њихова будућа препродаја странцима.

Румунија је највише страдала у борби моћних компанија за преузимање територије јер је нагло и без баријера отворила тржиште. Процењује се да је у овој земљи око 800.000 хектара продато практично у бесцење.


Коментари4
39419
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Potcenjena vrednost zemljista
Hektar Zemljista vredi onoliko koliko je PKB naplatio-750000€ (sedam stotina pedeset hiljada )Euro. Ta Cena je Realna zbog 7500000000000 (Sedam Milijardi I pet StotinaMiliona ) Stanovnika na Zemljinoj Kugli.
Janko
Slavonija od 2000 do 7000 sa zapada prema istoku.
Milos miokovic
Nije to nista'najbolja zemlja u EU tj.van nje, vidi se sa puta u prolazu po boji,nepostoji bolja ali sa dobrom i jakom cenom postoji a to je kvadrat najlepseg priobalja na svijet a to je Hr.kazu da se krece od 300-500evra a u Dubrovniku drzavi u drzavi sto kaze jedan hrvat iz D i do 1000evra i dodaje da mestani ovog grada zive od emocije i vazduha........priznacemo lakse i kreativnije,nego sa Deutz i Jon Deer rukovati.....
Avakum
Najbolje da ću kamen da plaćam
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља