недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВИМ ВЕНДЕРС, филмски редитељ

Друго лице папе Фрање

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 19.05.2018. у 22:00
(Фото Д. Лакић)

Кан – Култни немачки филмски редитељ Вим Вендерс (Ернст Вилхелм Вендерс, 1945), аутор награђиваних филмова међу којима су и „Хамет”, „Небо над Берлином”, „Париз, Тексас”, „Буена виста сосијал клуб”, „Земља изобиља”, девети пут се враћа на Кански фестивал на којем је већ освојио и „Златну палму”, и Гран при, и „палму” за најбољу режију.

Овог пута Вендерс се не такмичи.

У главном програму, ван конкуренције, приказан је његов дугометражни документарни филм „Папа Фрања: Човек од речи”, још једно Вендерсово филмско дело у којем је он сав посвећен свом филмском јунаку и у којем себе као аутора ниједног тренутка не ставља у први план.

У случају овог филма филмски јунак је врховни поглавар целокупног католичког света, римски бискуп, шеф државе и суверен Ватикана – папа Фрања лично. Први папа Латиноамериканац, рођен ван Европе а одабран за Свету столицу. Први папа који је своје званично име узео у част свеца Фрање Асишког.

Гледаоцима се нуди узбудљив портрет верујућег човека, његове хуманости и његове ширине којом обухвата цео свет и све људе добре воље у њему, о чему Вим Вендерс говори из Кана у овом интервјуу за „Политику”...

Толико сте нам приближили папа Фрању да сам током гледања филма помислила да је штета што нисам религиозна и пожелела сам да то постанем?

То је зато што он разговара с толико много људи, а међу њима и с онима који нису религиозни. Он на крају филма и каже: „Бог вас воли и ви чак не морате то да прихватите.” Оно о чему он говори нису само спиритуалне, религијске ствари. Он говори о основним, људским стварима, о планети, о начину на који се опходимо једни према другима, о томе како искључујемо људе уместо да их укључујемо у наше заједнице и у себе саме. То су поруке за све људе добре воље без обзира на то где и коме припадају јер се он не обраћа само католицима. Папа Фрања зна да је све у томе што смо сви на истом броду.

Да ли се нешто код вас променило током сусрета с Папом и током снимања филма?

Ми смо имали разговор од два сата, али сам ја уз њега свакодневно проводио време пуне две године тако што сам слушао његове говоре и на стотине и стотине сати снимљених материјала које сам и преводио и титловао како бисмо их могли искористити у монтажи. На овај начин провео сам сате и сате уроњен у свет овог човека и много тога се у мени променило. Много тога сам доживео и лично прихватио и покушао да мислим да ли има ишта у мом животу што сам учинио мање него што је требало, колико има у мени жаљења и колико је оног што сам могао да учиним више.

Сматрао сам да не бих смео да радим овај филм да и сам нисам спреман на промене. Зато су ми сусрет с њим и рад на овом филму донели су ми олакшање, а његова реченица: „Треба да се одмарате један дан у недељи, јер је то добро за ваше ментално здравље” помогла ми је да схватим колико се година нисам одмарао. Усвојио сам овај његов савет дат свим људима и сада имам један дан када су моји компјутери и телефони искључени и када се коначно посвећујем породици и својим унуцима, којих имам четворо. Папа Фрања је рекао много тих једноставних ствари које ми сви знамо, али их лако заборављамо, и поставио толико много једноставних питања као што је: „Колико се као родитељи истински посвећујемо својој деци.”

Шта сте о папа Фрањи мислили пре него што сте га лично срели?

Срели смо се у његовој канцеларији три године пре него што смо почели снимање филма, у четвртој години његове папске службе. У међувремену сам пратио све што ради и говори, трудећи се да прикупљам архивски материјал и слике и да се најбоље могуће припремам. Мислио сам да о њему много знам и да је цео мој тим добро припремљен, али ипак када он ушао у одају у којој смо снимали разговор сви смо били нервозни осим њега. Ушао је сам, без икакве пратње, као човек с доброћудним погледом и кренуо по целој просторији да се поздравља, рукује и прича са свим члановима моје међународне екипе. Тада сам схватио сву његову једноставност, његову природност и спонтаност и његову искрену срдачност. То људи осећају и зато га воле.

Оно што ми се веома допало у филму јесте то што се ви сами не видите испред камере током разговора с Папом?

То је и њега изненадило. Када је сео видео је да испред њега нема друге столице па ме је питао где ћу ја седети. Објаснио сам му да ће у мене гледати преко монитора испред постављене камере као што ћу и ја њега на исти начин гледати у удаљеном делу собе. Разумео је поступак и постао толико присутан, посвећен и интензиван као да је то већ радио милион пута.

Када сте поменули посвећеност, гледајући ваш филм стиче се утисак да је папа Фрања истински више посвећен самим људима којима се обраћа него религији или самој цркви?

То је зато што он није првенствено теолог већ је првенствено човек заинтересован за људе и њихове потребе. Он не види цркву као инструмент моћи већ инструмент комуникације с људима и истински је доживљава као првобитну цркву која је пре свега била комуна људи и у служби комуне. Можда га зато многи и оптужују да је комуниста, јер је то иста реч с истим кореном и значењем – заједница. Он, наравно, није комуниста, он је само заинтересован за људску заједницу и зна да нам бог прилази и кроз веровање у друге људе.

Да ли је ваш филм намењен само католицима?

Никако. Када сам преговарао с Ватиканом и излагао свој концепт јасно сам им рекао да нећу снимати филм о католицима. Католици ће га свакако гледати, али знајући папа Фрању и његове забринутости јасно је било да ће се он обраћати свима. Циљну групу за овај филм чине сви људи добре воље, људи који немају никакве везе с црквом и сви којима је јасно да ми чинимо братство једнакости жена и мушкараца на овој планети.

Показали сте нам и сву скромност човека који је изабран за папу?

Он има скроман ауто, „фијат панду”, познато је већ да одбија вожње лимузинама. Воли да покаже да нам луксуз није потребан, да нам нису потребни симболи богатства. Изузетно је скроман. Он је човек који заиста живи оно што говори.

Не либи се ни да покаже љутњу када говори о педофилији у Католичкој цркви, али тога у вашем филму нема много?

Његова љутња је велика, његова толеранција за то је нула. Он има и свест о томе да с тим не може да се бори сам, већ да мора да покрене читаву машинерију како би постигао да црква као институција за то не сме да има ни мрвицу толеранције. Мој филм траје 90 минута и много тога сам скратио како бих што кохерентније приказао једног човека и воз његових мисли.

Каква су ваша лична религијска опредељења?

Рођен сам у католичкој породици, мој отац је био доктор, али и искрени верник. Сваког уметника чини збир његових искустава, а ту су и спиритуална искуства. Она су била чврста у мом раном детињству, током 1968. био сам радикалан студент који се окренуо од свог религијског васпитања, искусио сам и будизам, али сам се после смрти оца током осамдесетих година прошлог века окренуо поново вери. Али не као католик, већ као протестант.

Шта мислите, зашто сте баш ви одабрани да снимите филм о папи Фрањи?

Да нисам ја био би то неко други. Мислим да је идеја потекла од дон Дарија, ватиканског министра за комуникације, који је студирао и предавао филм. Он познаје све моје филмове и оне документарне у којима се нити видим нити се чује мој глас, као што су рецимо филмови о музичарима у Хавани „Буена Виста сосијал клубу” или филм о Пини Бауш „Пина”. Дакле, Даријо је негде знао какав би могао да буде мој поступак и да ја нећу критиковати нити глорификовати већ да ћу покушати да поделим с људима оно што осећам, а то је поштовање према човеку и његовом делу. Према човеку који је узевши име Светог Фрање Асишког преузео на себе велику одговорност. Што се самог папе тиче он ми је приликом упознавања рекао да је чуо за мене, да зна да ме људи поштују као филмског уметника, али и то да му опростим што није гледао моје филмове, јер га филмови у животу много не занимају. Њега занима прави живот.


Коментари6
18d0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana
ac385 train of thought fraza na srpskom se obicno ne prevodi bukvalno nego se izrazava kao tok misli umesto voz misli
Vladislav Marjanovic
Jos jutros sam, odmah po objavljivanju ove vesti, napisao da se u ovom filmu radi o cistoj apologetskoj propagandi, ali "Politika" nije htela da ga objavi. U medjuvremenu, video sam da je takvu ocenu dao i ugledni becki "Viner Cajtung" (Wiener Zeitung), a i drugi austrijski i nemacki listovi. Pretrazivanje na internetu je pokazalo da je Vim Venders ne samo levicar, vec i blizak idejama koje zastupa Sorosov Fond za otvoreno drustvo. Jasno je, dakle, odakle vetar duva i kome (i cemu) sluzi udvornicka filmska produkcija. Uostalom Venders samo nastavlja putem koji su zacrtali jos filmovi Andzeja Vajde ("Coveka od mermera", "Coveka od gvozdja"), TV film "Golda Meir" Alana Gibsona, pa filmovi o Nelsonu Mandeli. Naravno da takvi politicki korektni filmovi bivaju i nagradjeni jer su oni nekome i potrebni. Naravno, neki od njih su majstorski napravljeni, kao na.pr. Atenborouv "Gandi" sa izuzetnim Ben Kingslijem u glavnoj ulozi. Ali ciljje isti: pozitivna slika o prozapadnim licnostima.
predlog :)
Papa San Sisko...
Nebojsa Joveljic
Malo sam zbunjen prevodom naziva Vim Vendersovog filma "Buena Vista Social Club" kao "Buena Vista sosijal klub". Ne vjerujem da je kod nas taj film prikazivan pod takvim imenom. Mislim da je korišten naziv "Klub Buena Vista" da bi se izbjegla komplikacija mješavine španjolskog i engleskog jezika u naziva filma. U doslovnom prevodu na engleski jezik film bi se trebao zvati "Beautiful View Social Club" a na španjolskom jeziku bi to bilo "El Club Social de Buena Vista". Pošto je naziv filma na engleskom jeziku fonetski izgovor riječi "social" bi trebao biti "soušl" a ne "sosijal" kako bi to Španci izgovorili. Sve u svemu, za nas je najbolje da taj film zovemo "Društveni klub Buena Vista" ili samo kao "Klub Buena Vista", mada je objekat o kojem je snimljen film u suštini bio kubanska varijanta našeg "doma kulture".
Иван Р
Не могу да прихватим да се на српском јеуику Папа зове Фрањом а не Франциском. Јер се ни град Сан Франциско не зове Сан Фрања као ни многи други називи не преводе да би се користили у Србији на српском.
Irena
A zašto bi se ovaj papa zvao Francisko, a ne Fransisko (kako se izgovara na španskom)?! Sreća da u jeziku postoje konvencije i pravila, pa ne moramo (i ne treba) da se oslanjamo samo na sopstveni osećaj. Tako postoji pravilo da se imena papa "prevode", ali i pravilo o transkripciji imena stranih gradova, koja se, dakle, samo prilagođavaju našem izgovoru (transkribuju), a ne prevode. Možda neko "ne može da prihvati" ni pravilo o jednačenju suglasnika po zvučnosti ili prelasku "l" u "o", ali to ne znači da njegovo mišljenje treba uvažavati.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља