Политика Online - Победе и победници у Ноћи музеја
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:56

Победе и победници у Ноћи музеја

Аутор: Александра Куртешсубота, 19.05.2018. у 22:57
Из Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић” (Фото А.Васиљевић)

Занос којим се јуриша ка победи и усхићење које осећају победници носили су као својеврсну пропусницу посетиоци и учесници „Ноћи музеја”. Једни су се радовали што ће научити нешто ново, а други су били срећни што им је поверено да на занимљив начин преносе знање.

Манифестација, која слави деценију и по свог постојања, одржавала се под слоганом „Победе и победници”. А победа је било разних – од личних до историјских.

На листи је и она коју је српски народ извојевао у Првом светском рату, па је послужила као инспирација организаторима да придодају и многе друге важне тријумфе у просветитељству, култури, уметности, науци и нашим малим животима јер у њима градимо свет за оне који тек долазе.

Можда је баш због тог света који се тек зачиње вредело прво чути причу о молекулу који диктира живот, а то је ДНК. Суштину овог ланца предочили су студенти Хемијског факултета. Да би показали, доказали и пробудили знатижељу посматрача на столове с епруветама, пинцетама и куглицама ставили су лимун, шећер, брашно, млеко, боју за колаче… Наравно, у овој кухињи слаткиши се нису правили, али су експерименти отварали апетит за новим информацијама и деци о одраслима.

Премештајући из руке у руку банану, студент биохемије Небојша Јанков причао је да банана и човек имају педесет одсто сличности, иако су еволутивно јако раздвојени. Тих педесет процената су ћелијски процеси неопходни за опстанак саме ћелије еукариота. Један од тих важних процеса јесте и ћелијско дисање.

Да је од пре неколико година могуће писати књиге у облику генетичког кода подсетио је будући хемичар Михаило Јакановски. Мућкање разнобојних течности и прављење скроба одвијало се у кутку који се звао „Обданиште код хемичара”.

Из музејске збирке овог факултета изнета је писаћа машина направљена 1914. године. Слушајући причу о Сими Лозанићу, првом ректору Београдског универзитета, многи су покушали да откуцају текст. Реља Жикић, ђак трећег разреда осмолетке, питао је како да избрише погрешно откуцану реченицу, а у истој дилеми нашли су се и многи старији суграђани свикли на нову технологију. Старо и ново преплитало се на многим мапираним тачкама овог културног догађаја разгранатог на готово шездесет локација.

У Узун Мирковој улици група уметника обучених у бела одела били су живи споменици. Перформанс је осмислио театар „Мимарт”. Странцима су ова тела с ретким покретима, без речи, била атракција. Сузан Ахзејштан (45) из Белгије, у друштву супруга и кћерке, мислила је да пред њом стоје пекари или болничари, али јој је машту заголицала петокрака на капи једног од „кипова”. Узгред, ова породица је сазнала да је то почаст свим невино страдалима у Другом светском рату.

Гужва као на великом одмору, владала је у дворишту и одајама Педагошког музеја. И граматика и математика исписивали су се на табли. Вртео се глобус, родитељи и деца проверавали су колико је удобна дрвена клупа. Звук ручног школског звона брујао је у ушима, али то није реметило пажњу оних који су натенане хтели да виде мала уметничка дела на јагњећем пергаменту.

Портрети, костими, делови намештаја, покућство и занимљиви, а мање познати детаљи из живота супруга и владарки из династија Обреновић и Карађорђевић представљени су у Павиљону „Цвијета Зузорић”. Сазнало се да је краљица Марија уживала у лову и цигаретама, волела је и брзе аутомобиле. Јулија је због друге љубави прокоцкала свој обећавајући краљевски брак. Наталија је морала да се помири са чињеницом да ће се њен син венчати удовицом Драгом. Све оне ипак су биле мудре и храбре да се ухвате укоштац с историјским приликама и предрасудама, трудећи се да успоставе нова правила игре. А права игра мачевања уприличена је такође у „Цвијети”. Основне лекције трудили су се да запамте стари и млади.

У шетњи кроз кроз свет скривених драгуља, како су домаћини оценили синоћњи програм, стигло се и у „Пароброд” где су накратко застале „Храбре жене које путују кроз време”. Тако се звала поставка Александре Јованић и Чарне Манојловић. Оне су оживеле успомене на жене које су оставиле дубок траг у историји. Међу запаженима су Даница Томић, наша прва жена пилот, Драга Љочић, права лекарка код нас, па Јелена Димитријевић, која се отиснула на пут око света… Они који су се обрели овде, инспирисани туђим племенитим делима, радо су на парчету папира написали ко су за њих храбре жене, али и на који начин ће се они потрудити да остану упамћени као храбри. Ауторке поставке закључиле су да многи исписују имена својих укућана, пријатеља, колега с посла и професора, али и да добро познају историју, то јест по добром памте оне који су својим заслугама задужили човечанство.

У једној од соба здања у Капетан Мишиној улици припаднице лепшег пола распитивале су се за фасцинаторе. „То су модни детаљи за косу и увек се носе на десној страни”, објаснио је Драган Смиљанић, који их израђује ручно углавном од вуне и сатена.

Музеј Српског лекарског друштва за љубитеље медицине припремио је изложбу која се бави терапијским испуштањем крви – од историјских почетака ове терапије која је имала важну улогу при лечењу пацијената до данашњих бројних третмана естетске природе.

Први пут у оквиру „Ноћи музеја” своја врата отворио је и Црвени крст, који је провео посетиоце кроз више од сто година хуманости. Премијерно, ове године манифестацији се придружио и Радио Београд 2, славећи шездесет година постојања као наш једини радијски програм у целости посвећен култури. Републички хидрометеоролошки завод обележио је 170 година од почетка свакодневних метеоролошких мерења.

„Ноћ музеја” одржавала се уз подршку Делегације Европске уније у Србији. На овом културном спектаклу прошло се кроз историјску, савремену и дечју туру, а на маршрутама се видело се и како изгледа „Београд са стилом” и „Београд за љубитеље науке, технологије и архитектуре”. У походу сви су били победници.


Коментари0
e053d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља