недеља, 24.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Висећи пешачки мост у Сочију од којег застаје дах

недеља, 20.05.2018. у 11:19
(Фото Танјуг)

СОЧИ - Авантуристи и љубитељи екстремних спортова из целог света долазе у Скај парк у близини Сочија како би 'уживали' на једном од најдужих висећих пешачких мостова од 439 метара, којим је прошла и екипа новинске агенције Танјуг.

Свим љубитељима надморских висина и доброг погледа застаје дах на уском решеткастом мосту над провалијом у скај парку, који је део националног парка Сочи на Западном Кавказу.

Невероватан призор прелепе руске природе у великом Акхштирском кањону, на путу за олимпијски скијашки центар Краснаја пољана, привлачи банџи џампере из готово целог света.

На мосту се могу видети различите реакције људи приликом преласка на другу страну, од усхићења, до страха и борбе са самим собом.

Једна Рускиња је застајкивала на сваких метар или два, скупљала снагу да настави даље и викала 'ужас, ужас', али није одустала.

Ипак, већина њих ужива у панорамском погледу који се сеже веома далеко ка Кавказу и Црном мору.

Екипа Танјуга је забележила и први банџи скок храбре младе Индијке, са платформе на висини од 207 метара слободног пада.

Након дуже припреме на небу над кањоном, оклевања и подршке присутних, раширила је руке и извела свој први банџи скок у 'амбис' од којег може да се заврти у глави, што је пропраћено аплаузом.

Непосредно након скока, када је извучена на мост, рекла је Танјугу да је била веома узбуђена, да је срце хтело да јој искочи из груди, али да јој је већ после 10 секунди било много лакше и да је била ок.

„Било је страшно, а посебно када гледаш доле, али је то било и веома узбудљиво и невероватно”, казала је двадесетрогодишња Индијка, која је на мост дошла у пратњи дечка.

Инструктори на 'скај бриџу' кажу да је до сада најстарији банџи скакач био мушкарац од пуне 94 године.

Љубитељи адреналина се не либе да пусте и крик, а на располагању су им и зип-лајн или спуштање низ жицу над кањоном са још веће висине, као и љуљашка Сочи-свинг.

Арам Гарагињан из Јерменије каже да је први пут у Сочију и да је фасциниран најдужим висећим мостом на свету над огромним кањоном.

„Ми у Јеременији имамо велике планине, али не и овако велике кањоне. Трудио сам се да гледам испод ногу да би победо свој страх”, рекао је Гарагињан и то на солидном српском језику.

Објаснио је да је његов деда учествовао у ослобођењу Београда у Другом светском рату и да је због тога научио и српски језик, као и да веома воли српску културу.

Скај парк је основао родоначелник банџи џампинга Еј Џеј Хакет са Новог Зеланда. Улазница кошта 1.250 рубаља.

Мост је по много чему јединствен, пошто је у њега уграђено чак 740 тона метала, 2.000 кубних метара бетона и 1,5 км титанијумских анкера.

Сочи је напознатије руско црноморско летовалиште, град у којем живи око пола милиона становника, у којем су одржане Зимске олимпијске игре 2014. године.

Тај град, који је у последње време доживео велики инфраструктурни развој, био је омиљен код руских владара, а међу њима и Јосифа Стаљина који је доста новца у њега уложио.

Такође, у Сочију се налази и резиденција председника Русије Владимира Путина „Бочаров ручеј”.

Један од симбола Сочија је и олимпијски стадион Фишт у облику фабержеовог јајета, који ће током предстојећег Мундијала моћи да прими око 47.000 људи.

Реч је о архитектонски веома јединственом стадиону чија је спољна опна прозирна и кристална и током дана се стапа са пејзажем.

Покретни део крова стадиона се отвара у правцу севера, чиме је гледаоцима омогућен поглед ка планинским врховима и обалама Црног мора.

Када је кров отворен стадион подсећа на отворену шкољу, а када је затворен личи на фабержеово јаје.

Сочи је јединствен и по дворани за зимске спортове „Бољшој”, као и олимпијском центру за Карлинг „Ледена коцка”, као и више зимских двораца.

Туристички водич Максим Кхаритоненков сматра да је Сочи туристички најзанимљивији град у Русији, пошто је, каже, после Мексико Ситија (200 км), други најдужи град на свету са 147 км дуж обале Црног мора.

Кхаритоненков је казао да се тај град већ сматра и другом руском престоницом и да је, пре свега, познат по као бањски центар, са чак 66 болница.

Он је објаснио да су Турци дали назив Црном мору, јер је компас показивао север на црном пољу, као и да је Сочи од 15. века био под турском влашћу до руско - турских ратова 1828 - 1829. године.

Сочи је данас моденско летовалиште које сваког лета посети око пет милиона туриста, додао је Кахаритоненков.

Иначе, у Сочију и околини живи стотинак различитих националности. (Танјуг)


Коментари3
29e2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nadja
Tačno je, da je naš narod malo znao, a i sada još uvek malo zna o lepotama zemalja u Evropi, a kamoli dalje. Mislim na ljude koji nemaju mogućnosti da studiraju, nego stiču znanje preko medija. Do 1965 mi u Srbiji smo bili učaureni i zatucani narod sa zakržljalim mozgovima što se tiče opšteg obrazovanja o prirodnim geografskim lepotama ovog sveta, naročito onih delova Evrope gde je priznata Dinastija tj. Kraljevina. Za vreme Komunizma, pa i Socijalizma u javnosti, a kamoli u školama, niti je spominjano niti pisano u medijima o lepotama tih zemalja, samo da se ne bi Kraljevstvo tih zemalja spominjalo. Kraljevina je bila za meine nešto daleko ... Englesku (kao i druge kraljevske zemlje u Evropi) nisam smatrala Kraljevinom, dok nisam otišla za inostranstvo. Nakon tog upoznavanja, sećam se, dobila sam neko veliko nadahnuće u vezi opšteg zivota. Dok sam ja pohadjala Srednjotehničku školu, kod nas se najviše učilo o ratovima, a o Kraljevima kao neka nepovratna prošlost!
Арам Гарегиньан
Добар чланак са великим новинарским вештином. Могу да ово кажем као колега-новинар (представльам Sputnik Armenia). Милан Чурич jе такодjе у праву. У републикама бившег Саветског Савеза има велики броj изузетних пеjзажа - укльучуjучи и Jермениjу. Има и код нас неке шуме (не толико као у Русиjи или Србиjи), али има и лепих планина и каньона. Од стране Jермениjе има наjлепши поглед на библиjски Арарат (коjи jа, у Еревану, видим скоро сваки дан). И то ниjе за нас нека редовна, уобичаjена чиньеница. Jер за Jермена, као и за Срба, хришчанство jе jедан од наjважниjих елемента идентитета.
milan ćurić
Naš svet malo zna o lepotama Rusije i drugih zemalja iz okruženja. Desetinama godina skrivano od pogleda zbog politike prema SSSR-u, nije se smelo prikazivati ništa što bi tu zemlju približilo "zapadu", bar kao turističku destinaciju. Danas možemo da saznamo o mnogo čemu, a ovaj prilog o tome govori.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља