петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24

Но­ва страница у односима Јерменије и Турске

Нормализација односа две сусед­не земље неће ићи без трзавица пошто се Је­реван и Ан­кара спо­ре око зло­чина над Јерменима у Турској као и око ста­туса про­вин­ције На­гор­но-Ка­рабах
Аутор: Војислав Лалићнедеља, 20.05.2018. у 22:00
Протести у Јеревану (Фото Танјуг- АП)

Јер­ме­ни­ја и Тур­ска су из­ра­зи­ле спрем­ност да „за­ко­па­ју” спор­ну про­шлост и да ко­нач­но ус­по­ста­ве ди­пло­мат­ске од­но­се и по­диг­ну рам­пу на за­јед­нич­кој гра­ни­ци.

„Јер­ме­ни­ја же­ли да ус­по­ста­ви ди­пло­мат­ске од­но­се са Тур­ском без по­ста­вља­ња би­ло ка­квих пред­у­сло­ва”, из­ја­вио је но­ви пре­ми­јер те зе­мље Ни­кол Па­шин­јан од­мах по­сле из­бо­ра на ту функ­ци­ју.

То је за­о­крет ко­ји је мно­ге из­не­на­дио јер пре са­мо два ме­се­ца Је­ре­ван је зва­нич­но са­оп­штио да се и фор­мал­но по­вла­чи из спо­ра­зу­ма о нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са са Тур­ском по­што Ан­ка­ра не мо­же да се „осло­бо­ди сво­јих сте­ре­о­ти­па”. Од­но­се две зе­мље ду­же вре­ме оп­те­ре­ћу­је зло­чин над Јер­ме­ни­ма ко­ји је из­вр­шен у вре­ме рас­па­да Осман­ског цар­ства то­ком Пр­вог свет­ског ра­та као и спор око ста­ту­са ре­ги­о­на На­гор­но-Ка­ра­бах у ко­ме Ан­ка­ра без­ре­зер­вно по­др­жа­ва дру­гу стра­ну – Азер­беј­џан.

„Ако Јер­ме­ни­ја на­пу­сти ви­ше­го­ди­шњу не­при­ја­тељ­ску по­ли­ти­ку пре­ма Тур­ској и уко­ли­ко ствар­но же­ли да окре­не но­ву стра­ни­цу, ми ће­мо по­вољ­но од­го­во­ри­ти”, ре­као је тур­ски пре­ми­јер Би­на­ли Јил­ди­рим. 

Из­ја­ва но­вог пре­ми­је­ра Па­шин­ја­на пред­ста­вља за­о­крет у ста­ву вла­де у Је­ре­ва­ну. До­ско­ра­шњи пред­сед­ник Серж Сар­га­сјан је по­чет­ком мар­та из­дао де­крет и по­ни­штио до­го­вор о по­ми­ре­њу ко­ји је по­стиг­нут 2009. го­ди­не у тај­ним пре­го­во­ри­ма у Ци­ри­ху во­ђе­ним уз по­сре­до­ва­ње Ва­шинг­то­на. На осно­ву то­га тре­ба­ло је да се ко­нач­но ус­по­ста­ве ди­пло­мат­ски од­но­си и да се отво­ре ме­ђу­соб­не гра­ни­це. Али пар­ла­мен­ти у Је­ре­ва­ну и Ан­ка­ри тај до­ку­мент ни­кад ни­су ра­ти­фи­ко­ва­ли. Је­ре­ван је та­кав по­тез усло­вља­вао тур­ским при­зна­ва­њем ге­но­ци­да над Јер­ме­ни­ма, а Ан­ка­ра од­ри­ца­њем Је­ре­ва­на од На­гор­но-Ка­ра­бахa.

Две зе­мље се већ сто го­ди­на спо­ре око ма­са­кра над Јер­ме­ни­ма у вре­ме рас­па­да осман­ске им­пе­ри­је. У Је­ре­ва­ну твр­де да је та­да уби­је­но 1,5 ми­ли­о­на при­пад­ни­ка тог на­ро­да и тра­же да тур­ска при­зна тај зло­чин, што би отво­ри­ло за Ан­ка­ру бол­но пи­та­ње  по­вра­ћа­ја имо­ви­не и на­док­на­де ште­те Јер­ме­ни­ма ко­ји су про­те­ра­ни из Тур­ске.

У Ан­ка­ри при­зна­ју да је та­да стра­да­ло „не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да Јер­ме­на”, али твр­де да то ни­је био сми­шље­ни зло­чин. То је, ка­жу, био гра­ђан­ски рат у ко­ме су стра­да­ли Гр­ци и дру­ги на­ро­ди на про­сто­ри­ма Ана­до­ли­је укљу­чу­ју­ћи и са­ме Тур­ке. Је­ре­ван је при­зна­ње тог зло­чи­на до­сад по­ста­вљао као пред­у­слов за нор­ма­ли­за­ци­ју ме­ђу­соб­них од­но­са за шта Ан­ка­ра ни­је хте­ла да чу­је. У Тур­ској пред­ла­жу да се фор­ми­ра ме­ђу­на­род­на ко­ми­си­ја исто­ри­ча­ра ко­ја би ис­пи­та­ла шта се та­да ствар­но де­си­ло, док у Јер­ме­ни­ји то од­би­ја­ју по­што су, ка­ко твр­де, у ме­ђу­вре­ме­ну мно­га до­ку­мен­та све­сно уни­ште­на.

Ма­сов­ни зло­чин над Јер­ме­ни­ма, ко­ји је у Тур­ској за­по­чео 1915. го­ди­не, до­сад је при­зна­ло ви­ше од 20 зе­ма­ља: Фран­цу­ска, Не­мач­ка, Швед­ска, Грч­ка, Ру­си­ја, Ар­ген­ти­на, Ка­на­да… као и Европ­ски пар­ла­мент. Би­ло је и не­ко­ли­ко по­ку­ша­ја да се то пи­та­ње раз­мо­три и у Кон­гре­су САД, али Бе­ла ку­ћа је бло­ки­ра­ла те ини­ци­ја­ти­ве по­што би то до­ве­ло до то­тал­ног по­ре­ме­ћа­ја од­но­са из­ме­ђу две зе­мље, стра­те­шких са­ве­зни­ка у окви­ру НА­ТО-а. 

Две зе­мље се спо­ре и око ста­ту­са На­гор­но-Ка­ра­ба­ха. Ан­ка­ра без­ре­зер­вно по­др­жа­ва бра­ћу му­сли­ма­не у Ба­куу и нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са са Је­ре­ва­ном усло­вља­ва по­врат­ком Ка­ра­ба­ха у са­став Азер­беј­џа­на. Тај спор је био раз­лог што је Тур­ска у знак со­ли­дар­но­сти са Ба­ку­ом 1993. го­ди­не хер­ме­тич­ки за­тво­ри­ла сво­ју ис­точ­ну гра­ни­цу ка­ко би ка­зни­ла Јер­ме­не ко­ји по­др­жа­ва­ју сво­је су­на­род­ни­ке у тој про­вин­ци­ји.

Јер­ме­ни­ја је до­сад од­би­ја­ла по­ве­зи­ва­ње та два про­бле­ма: при­зна­ња ге­но­ци­да ко­ји је из­вр­шен у Тур­ској и ре­ша­ва­ње ста­ту­са На­гор­но-Ка­ра­ба­ха. На­го­ве­штај но­вог јер­мен­ског пре­ми­је­ра Па­шин­ја­на охра­бру­је. Али, отва­ра­ње „но­ве стра­ни­це” у од­но­си­ма две зе­мље си­гур­но не­ће ићи бр­зо.

 


Коментари2
b9586
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milivoje Radaković
Neka je sa srećom!
Ljiljana
I ja kazem, od srca, neka je sa srecom!
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља