субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Споразум са повериоцима није и крај одрицања

Неизвесни развој и судбина преговора за смањење грчког дуга Старији Атињани протестују због умањења пензија Фото Ројтерс
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићнедеља, 20.05.2018. у 22:00
Ста­ри­ји Ати­ња­ни про­те­сту­ју због ума­ње­ња пен­зи­ја (Фото АП)

Од нашег дописника

Атина – Грчка је постигла технички споразум са међународним повериоцима око новог пакета мера које ће заокружити четврто, последње оцењивање до сада спроведених мера у оквиру трећег пакета економске помоћи.

Атина је тиме, практично, испунила још један услов и отворила пут за нову етапу у којој би главна тема требало да буде смањивање дужничког терета. Међутим, до тада очигледно још има „подводног камења” јер чињеница да је реч о техничком споразуму значи да су остала још нека спорна питања и реформе које Ципрасова влада мора да уобличи до састанка министара финансија Еврогрупе 24. маја и да их спроведе до заседања Еврогрупе 21. јуна. У званичном саопштењу Европске комисије се каже да је постигнут споразум који подразумева пакет реформи које Грчка мора да предложи и испуни чиме ће омогућити добијање коначне позитивне оцене са стране поверилаца и отворити пут за повратак на међународно тржиште.

ММФ у саопштењу наводи да има прогреса, али да ће посебну пажњу у наредном периоду Фонд обратити на нека спорна и још увек отворена питања из фискалне сфере. У исто време, Фонд ће наставити преговоре са европским кредиторима око услова за смањење грчког дуга око којих и даље нема истог мишљења.

Грчки министар финансија је по окончању преговора са повериоцима у Атини нагласио да влада тачно зна шта мора да спроведе до 21. јуна иако је, како је нагласио, реч о врло тешким техничким питањима. Евклид Цакалотос наглашава да ће после састанка министара финансија Еврозоне наредне недеље бити много више информација о судбини дуга, а после састанка Еврогрупе 21. јуна и о условима постмеморандумског надзора. Такође, министар финансија је појаснио да ће се реформе које је неопходно спровести већ почетком јуна наћи пред парламентом у форми многофункционалног законског пројекта. То подразумева да ће посланици морати да, између осталог, изгласају средњорочни план у којем се у овој години предвиђа темпо раста од 2 до 2,1 одсто.

Иако премијер Алексис Ципрас тврди да ће Грчка већ у августу „чисто” изаћи из меморандума, ослободити се туторства међународних поверилаца од којих је од 2010. примила 260 милијарди евра помоћи, још увек нема чврстог плана према коме би се и у пракси видело како се планира обнављање привреде и њено постављање на сопствене ноге. Све то уз чињеницу да је грчки дуг и даље изнад 300 милијарди евра и преко 170 посто БДП.


Коментари0
38755
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља