четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

До краја године седам пристана на Дунаву

Држава коначно одлучила да боље искористи туристички потенцијал ове реке. – Због неуређених пристана у Србију годишње дође осам пута мање туриста него, рецимо, у Беч
Аутор: Јелица Антељнедеља, 20.05.2018. у 22:00
Пут­нич­ки при­ста­ни у Сме­де­ре­ву већ раде, као и у Кла­до­ву и Го­луп­цу (Фото О. Милошевић)

Од десет земаља кроз које протиче, готово петина тока Дунава је кроз Србију, али ових 588 километара реке и даље није искоришћено. Не постоји ни прецизна рачуница колико Србија губи због тога што не користи све потенцијале Дунава, али податак да би само један контејнер робе намењен извозу донео уштеду од 1.600 евра, говори довољно. Охрабрујуће звучи вест да ће до краја ове године свих седам међународних пристана на Дунаву, у које је Министарство трговине, туризма и телекомуникација до сада издвојило 163 милиона динара, бити у функцији јер би коначно наша највећа река требало да буде искоришћена и туристички. Посебно ако се зна да само због неуређених пристана у овом тренутку у Србију годишње дође осам пута мање туриста него, рецимо, у Беч.

У Агенцији за управљање лукама кажу да је прошлогодишња наутичка сезона била успешна, с 996 пристајања путничких бродова и 131.780 путника. У односу на 2016. годину, број пристајања већи је четири одсто, а број путника је порастао 10 процената. Њихови подаци указују и на стабилан пораст крузинга трећу годину заредом, од око пет процената на годишњем нивоу.

– На путничким пристаништима имамо већи број бродова с високом категоризацијом, што полако уводи наша пристаништа у ред незаобилазних дестинација на наутичкој рути, а Србију уцртава на туристичку мапу Европе.

Агенција за управљање лукама поред развоја крузинга ради и на афирмацији домаћег, линијског саобраћаја и на привлачењу домаћих путника, као додатни допринос развоју наутичког туризма – кажу у овој агенцији.

Туристички гледано, у Србији се већ издвојило неколико дестинација које је само прошле године обишло 70 одсто свих странаца који су посетили Србију. Како је у разговору за „Политику” недавно изјавио Расим Љајић, министар трговине, Србија мора да им понуди нешто ново и више, а као пример је, између осталог, навео управо Дунав.

– За сада већ раде путнички пристани у Кладову, Смедереву и Голупцу, а до краја године у функцији ће бити и Костолац, Сремски Карловци, Велико Градиште (локација код тврђаве Рам) и Беочин. Министарство је прошле године издвојило око 145 милиона динара за пројекат изградње пет пристана у Београду. Реч је о четири локације на Сави, и то: Ушће – Музеј савремене уметности, Бранков мост, Блок 70, Ада Циганлија и једна локација на Дунаву у Земуну, као и међународни пристан код Капетаније у Земуну, кажу за наш лист у Министарству трговине. Како објашњавају, почетак рада ових пет пристана очекује се у наредна два месеца док ће међународни пристан у Земуну бити у функцији до почетка наредне наутичке сезоне.

На Дунаву, у Ђердапској клисури, забележена је највећа речна дубина у Европи – чак 87 метара. Речно корито Дунава је најшире код Голупца (2.000 метара), а најуже у делу клисуре (147 метара). Дунав у Србији спада у три најважнија ресурса, представља и важну саобраћајницу кроз Коридор 7, идеалну за путнички саобраћај, пре свега за туристичке бродове – крузере, али и за туристичко-рекреативну (индивидуалну) пловидбу. Управо због тога у Стратегији развоја туризма Србије од 2016. до 2025. године, наутички туризам је препознат као један од туристичких производа од посебног значаја.

На питање да ли очекују боље туристичке резултате после завршетка свих пристана, у министарству кажу да су сигурни у то, посебно због тога што на Дунаву имамо чак седам величанствених тврђава, које ће бити права атракција.

– То су Бачка, Петроварадинска, Калемегдан, Смедеревска, тврђава Рам, Голубачка и тврђава Фетислам. Говоре о историји, а истовремено кроз различите садржаје могу да буду прилагођене потребама савременог туристе. Тренутно се ради на Голубачкој и Рамској тврђави, чији је завршетак реконструкције и конзервације и постављања расвете, које је финансирала турска развојна агенција „Тика”, планиран за септембар ове године. У ресорном министарству кажу да је циљ да се у Србији, дуж Подунавља, искористе и други туристички потенцијали.

– Осим крстарења и рекреативне пловидбе на мрежи Дунав–Тиса–Дунав и притокама Дунава – Тиси, Сави, Тамишу, Морави, Нери, Тимоку, ту су и велике могућности за развој руралног туризма (села на обали и салаши), наводе у министарству. Како додају, велику шансу виде и у развоју културног туризма у који спадају археолошка налазишта, као што су: Виминацијум, римско насеље од пре 18 векова, Лепенски вир, насеље из доба неолита, старо око 8.500 година, остаци Трајановог моста и Трајанова табла.

Туристима ће у понуди бити и тематске руте, као што су вински путеви – виногорја Фрушке горе, Смедерева, Неготинске Крајине, Пут римских царева, али и туризам у градовима Војводине, као и здравствени туризам и посете бројним манифестацијама у Србији као што су: Егзит, Штранд фес, Бир фест, Дунавски бал.

– Да не говоримо о планинама и језерима и организацији специјалних тура у резервате природе, ловишта, пећине, сафари – објашњавају наши саговорници.Антрфиле

Завршетак Голубачког града почетком године

Према плановима Друштва „Тврђава Голубачки град”, ускоро би требало да се отвори спољно утврђење тврђаве за посетиоце.

Грађани ће моћи да виде реконструисане две куле и улаз. Радови на преосталих пет кула и палати биће завршени до 15. септембра 2018. године, а комплетна реконструисана тврђава Голубачки град биће отворена у априлу 2019. године. Тиме би требало да се окончају радови који трају од 2014. године.

Путем римских царева

Савет Европе је пре три године сертификовао туристичку руту Пут римских царева и Дунавску винску руту. Првобитно је обухватала 20 римских локалитета и 12 винских региона у Хрватској, Србији, Румунији и Бугарској. То је прва културна рута (од 31 постојеће) која полази из региона југоисточне Европе. Крајем прошле године продужена је и до Мађарске.

У Србији она обухвата пет археолошких налазишта – Царска палата у Сремској Митровици, Виминацијум (Костолац), Медијана (Ниш), Диана (Кладово) и Гамзиград Ромулијана (царска палата Феликс Ромулијана – Гамзиград). Вински региони обухватају фрушкогорске, неготинске (Рајац и Рогљево), као и јужнобанатски и моравски регион.


Коментари7
bab74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Dosli bi i imucni ljudi sa jahtama ali Beograd je jedina prestonica na plovnoj međunarodnoj reci na kojoj se ne moze natociti gorivo u plovne objekte. Ne postoji ni servis za jahte i motore.... SRAMOTA.
Azrael
U Smederevu pristan mozda radi, ali samo zvanicno, a zapravo jos nijedan putnik nije pristao.
cv
Očemu pričamo? Između tri pristana na dunavskom keju u Novom sadu su dve najveće kanalizacije koje smrde i zagađuju reku! Prvo to urediti a onda sanjati bele lađe.
Jovan Petrovic
Ohrabruje da se drzava ukljucuje u sredjivanje Dunava A Dunav tece kroz nasu zemlju pa tece Treba ga samo koristiti i Dunav i sve ono sto ide uz Dunav Priroda nam je dala dajte da se malo i koristi Treba osposobiti i kanal Dunav Tisa Dunav lepo kaze citalac Miroslav Tako ce nam i bruto prihod porasti Pozdravljam svim srcem
Miroslav
Kanal DTD je neociscen,zagadjen i nije modernizovan!Vazno ga je osposobiti za savremen saobracaj i kao turisticku rutu! Tek kad nam Hrvati budu blokirali i deo dunavske obale seticemo se naseg resursa!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља