петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:47

Четири боје Београда

Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 21.05.2018. у 08:47
Малобројни навијачи Реала у Шпанију се враћају срца пуних радости (Фото Анђелко Васиљевић)
Навијачи Фенербахчеа дуго неће моћи да забораве београдско финале (Фото Анђелко Васиљевић)
Поздрав као сувенир из Србије: навијачи Жалгириса на крају тродневног празника кошарке у Београду (Фото Анђелко Васиљевић)
Поздрав као сувенир из Србије: навијачи ЦСКА на крају тродневног празника кошарке у Београду (Фото Анђелко Васиљевић)

Није савршен. Али у једном је ненадмашан. Београд је феноменалан домаћин. Као и у више прилика до сада, српска престоница опет је показала да је међу најбољима када је реч о оваквом испиту. Испит који је у претходна три-четири дана морао да положи звао се Фајнал фор Евролиге. Спортска завршница око које се сви спортски градови грабе. Београд је прилику уграбио прошле године, а гости кажу – феноменално искористио.

Како се на улицама Београда осећају Литванци, Руси, Шпанци и Турци, али и љубитељи игре под обручима из других земаља, можда се најбоље могло осетити последњег дана Фајнал фора. Београд је у сваком смислу био престоница најбоље европске кошарке и престоница гостопримства. Карневалска атмосфера и одлично расположење Београђана и више хиљада гостију, који су у наш град дошли како би постали део кошаркашке историје, могли су да се виде и осете у готово свакој улици. На Булевару краља Александра и на Ташу правили су се селфији, размењивали утисци о Београду и Београђанима. Али, пре свега о Београђанкама.

„Момци, јесте ли видели ове девојке. Како су лепе ове Београђанке”, групица литванских навијача добацивала је на енглеском „колегама” из Шпаније који су сто до стола седели у једном од кафеа код Ташмајдана.

Позитивне вибрације осећале су се на сваком кораку и у јавном превозу где су смехом и пошалицама гостујући навијачи бојили београдску свакодневицу.

Ипак, највише је „врило” у самом срцу Београда – у Кнез Михаиловој и на тврђави где се, код кошаркашких терена, налазила фан зона. Ко није био упућен у резултате полуфиналних дуела тешко да је могао да осети ко су навијачи поражених, а ко навијачи финалиста. Пред очима пролазника из секунде у секунд смењивале су се и мешале бела, жута, црвена, зелена… Боје дресова навијачких група готово да су се стапале у једно. Ни трага инциденту. Није било толико важно што многи међу навијачима нису знали енглески. Уз помоћ такозваног тарзанског енглеског сви су се разумели. Врвело је на сваком кораку, неуморно је пулсирало домаћинско и спортско срце Београда.

Али, уочи завршних утакмица утихнуо је центар града. Реке навијача преко Бранковог моста отишле су ка „Штарк арени”. Разлог за славље први су имали навијачи „Жалгириса”. Већина литванских, али и добар део руских навијача, ипак, све до десет увече није напуштала дворану. Како се могло чути, они, као и српски навијачи, остали су како би пружили подршку „Фенеру”. У неизвесној завршници финала срећа је превагнула на страну краљевског клуба. И када се очекивало да ће се из „Арене” излити река жучи „жутих”, слика је изненадила. Свега је било, али туге и разочарања најмање.

Међу првима су изашли Литванци срећни због свог трећег места и задовољни одлично одиграним турниром и домаћинским духом Београда. Рекоше, вратиће се првом приликом.

За њима су нагрнули Срби, који су због Обрадовића, чини се, били чак и тужнији него Турци чијој екипи је титула измакла.

– Ништа страшно. Волим свој клуб и волећу га и убудуће. Дали су све од себе – била је оцена насмејаног Керема из северног Кипра.

Још шири осмех имао је Сарп из Истамбула.

– Што бих био тужан? Па Фенербахче је већ неколико година у завршницама – у даху је оценио и Сарп. Сличног става био је и његов суграђанин Хакан.

– Не може увек да се победи, али с оваквим домаћинима, с оваквом храном, све се лакше поднесе. Мени је ово био други долазак у Београд, био сам и када смо играли са Звездом. И оба пута је било одлично – истакао је Хакан.

Главни град, навикао на нереде после одлучујућих утакмица, имао је шта да научи: противнички навијачи су размењивали шале, похвале за добру игру, загрљаје. Једино је поприлично тешко било да се за коментар ухвати неки Шпанац. Били су сувише еуфорични. Једва смо зауставили Мадриђанина Исмаела.

– Одлично, ово је било одлично. Јесам очекивао победу, али знате овде су била четири најбоља европска клуба. Требало је баш много труда – навео је Исмаел.

А оцена Београду?

– Град је диван. А, Београђанке… Уф, прелепе – добацио је Исмаел, трчећи како не би изгубио групу с којом је дошао.

Домаћинско срце Београда јако је тукло до дубоко у ноћ. Ако се по завршеном турниру може судити, највиша оцена у спортском индексу Београда неће изостати ни наредне године када ће бити домаћин најбољим кошаркашицама Европе.


Коментари1
28d99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima surovi
Najbitnije je da su Beogradjanke lepe...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља