Политика Online - Пожутела писма из логора академика Кошанина
петак, 17.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:56

Пожутела писма из логора академика Кошанина

Музеј српске књижевности, књиге и путовања и Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” дошло је у посед збирке од дванаест поштанских карти написаних у аустријском логору. – Преписка вредна само 2.000 динара
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 21.05.2018. у 12:00
Недељко Кошанин

O универзитетском професору и академику Недељку Кошанину (1874–1934) мало се зна, а био је један од најважнијих српских ботаничара, најзначајнији после Јосифа Панчића. Био је академик, биолог, управник Ботаничког завода и Ботаничке баште „Јевремовац”, декан Филозофског факултета... Самостално, или у сарадњи са истакнутим ботаничарима у свету, описао је мноштво нових биљних врста, а истраживачи су, из поштовања, давали новооткривеним биљним врстама његово име.

Умро је од туберкулозе у Грацу, а део свог живота у време Великог рата провео је у заробљеништву у Аустрији.

Потврда о томе стигла је на адресу Музеја српске књижевности, књиге и путовања и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Музеј је дошао у посед збирке од дванаест Кошанинових поштанских карти написаних у аустријском логору.

– На врата Музеја закуцао је човек који је у руци држао пожутела писма, али није знао какво благо има. За целу преписку тражио је 2.000 динара. Када смо открили о чијим писмима је реч, понудили смо да му платимо више, он је одбио. Ова писма посебно су значајна јер непосредно сведоче о Србима у аустроугарским логорима, о веома мало познатој историји нашег страдања – прича Виктор Лазић, директор „Адлигата”.

Од укупно 150.000 душа у аустријским логорима, најмање половина су били цивили, иако је то било и тад забрањено међународним ратним правом.

– Њих су из домова водили у логоре у којима се масовно умирало од глади, жеђи, лошег смештаја, недостатка хигијене, тешког и опасног рада, пљачке и тортуре, услед епидемија тифуса, туберкулозе, дизентерије… – каже Лазић.

Кошанин је своја писма слао у окупирану Србију 1917. и 1918. године бившој ученици Олги Благојевић-Вукшић. На појединим дописницама налазе се печати аустријске војне цензуре. Код адресе пошиљаоца налази се руком исписано или печатом означено „интерниран” или „конфирниран”. У њима се описује тешка ситуација у логору, али је дирљив и однос пун поштовања и оданости између професора и некадашњег студента, па на више места професор захваљује и пише о томе колико му значи то што није заборављен. У писмима се јасно виде тешки услови живота Срба заточених у Аустрији, повремено уз нескривени цинизам: „Знам да је живот тамо ванредно тежак, он није данас нигде лак и ја га олакшавам поред другог физичког рада још и стругањем дрва.”

Због дописивања са затвореником Олга Благојевић је изгубила позицију на факултету, што јој је додатно отежало живот за време окупације. Писма су изванредна и важна сведочанства о несрећи, борби, науци и великим људима у тешком времену.

Поред ових писама, у Музеј је стигла и једна разгледница из Македоније послата Луки Шапоњићу, управнику поште, 1928. године, као и један извештај о полагању испита на београдском Филозофском факултету из исте године где је председник испитне комисије био Кошанин.

Један од најзначајнијих ботаничара

Осим Јосифа Панчића, Кошанин важи за најзначајнијег српског ботаничара. После „Панчићевог доба”, следећа етапа у развоју српске ботанике (1918–1934) названа је „Кошаниново доба”. Како нам је објаснила др Снежана Вукојичић, руководилац Хербаријума Биолошког факултета, његови радови из области биљне систематике, флористике и геоботанике сматрају се делима трајне вредности.

– Предмет његових истраживања, поред осталих биљака, биле су ендемореликтне врсте Балканског полуострва – српска и Наталијина рамонда. Бавио се биогеографским проучавањем планинских масива Кораба, Јаукупице, Јабланице, Ниџеа, Кајмакчалана, Проклетија – истиче Вукојчић.

Како се наводи у раду професора Јанковића и Татића, Кошанин је оснивач и први уредник часописа „Гласник” Ботаничког завода и баште Универзитета у Београду.

Изводи из преписке

Многопоштована госпођо,

(...) Већ месец и по дана живимо у логору од барака. Какав је то живот за породицу са малим дететом и болесном његовом матером можете мислити. Срећом још смо сви здрави, бар нас двоје, али се зиме плашимо. Надам се да ће жена са дететом бар зиму моћи да проведе у каквом месту ван логора. Сви покушаји да их пошаљем у Швајцарску осташе без успеха. За сада нас је овде у логору око 208 Срба, већином радника. (5. 8. 1917)

***

„Много хвала на сећању и на ученичкој оданости. Ви сте једини од ученика који ми се јављате и можете мислити да ми је свака Ваша карта велика радост... Цела је Европа претворена у један неисказни бол. Жртве, које ће поднети наука, недогледне су. Наше личне жртве и наши болови губе се у несрећи човечанства као кап воде у мору.  (1. 1. 1918)


Коментари1
8f5c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomasevna
Izvanredan clanak ne samo o velikom naucniku vec i o"velikom coveku u jednom teskom vremenu".Dirljiv je i gest nepoznatog darodavca prepiske.i on je veliki covek,takodje u ovom nesigurnom vremenu.Hvala za ovako vredan clanak.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља